Промоција КУЛТУРА бр. 140: Јубилеј часописа (1968 – 2013) / Култура у транзицији
Промоција новог броја часописа КУЛТУРА одржана је у среду 29. јануара у 14 сати у Галерији Завода за проучавање културног развитка.
На промоцији су говорили:
др Милош Немањић, аутор текста,
проф. др Слободан Антонић, уредник теме Култура у транзицији,
проф. др Александар Прњат, главни уредник часописа Култура и
Марина Лукић Цветић, одговорна уредница часописа Култура и в. д. директора Завода за проучавање културног развитка
С малом групом од само неколико људи Стеван Мајсторовић је априлских дана 1967. године уобличавао и довршавао нешто што је већ одавно сазрело у њему, што је имало своју интелектуалну предисторију али истовремено и велики друштвени подстицај. Могло би се рећи да су се у Стевану Мајсторовићу тих 60-тих година оваплотила најбоља и најпрогресивнија друштвена стремљења. Мало је људи који су за само тридесетак година своје пуне интелектуалне и друштвене ангажованости тако целовито, тако богато и разноврсно заокружили своје дело и истовремено допринели развитку нових идеја и покретању нових друштвених акција у југословенској заједници… У том оквиру, изузетно место припада и часопису за теорију, социологију културе и културну политику „Култура” који је Стеван Мајсторовић покренуо већ 1968. године и као одговорни уредник уредио првих 18 бројева (др Милош Немањић, из текста „Обележио је 20. век – 25 година после”, Јубилеј часописа 1968 – 2013, Култура бр. 140).
Српско социолошко друштво и Завод за проучавање културног развитка организовали су 25. маја 2013. године научну конференцију „Култура у транзицији: случај Србије”. Чланци у овом темату настали су дорадом реферата поднетих на тој конференцији. Српско социолошко друштво (основано 1954), као национална асоцијација социолога у Србији, до сада је организовало 37 научних конференција. Али, све до ове, ниједна конференција ССД није била посвећена култури. Социологија као струка има много тога да каже о култури. Не само зато што су социологија културе и социологија уметности кључне социолошке дисциплине, већ и зато што сами социолози, као део стваралачке и универзитетске интелигенције, активно учествују у културном животу свог друштва. Отуда је било разумљиво што је Српско социолошко друштво, приликом закључења своје конференције „Сто година социологије у Србији” (2012), донело одлуку да следећа конференција буде посвећена стању културе у српском друштву. У реализацију ове идеје убрзо се укључио и Завод за проучавање културног развитка, који је љубазно ставио на располагање своје истраживачке и друге ресурсе. Избор Завода као сарадника на овом пројекту био је сасвим разумљив. Завод је најстарија и најугледнија истраживачка установа на пољу културе у Србији, суштински важна за уобличавање озбиљне културне политике у нашој земљи. У Заводу је радио (и ради) велики број социолога који су укључени у велика искуствена истраживања из области социологије културе која се раде у Заводу. Завод је, коначно, установа која од 1968. године издаје часопис „Култура”, у чијем поднаслову стоји: „Часопис за теорију и социологију културе и културну политику” (професор др Слободан Антонић, из Уводне речи приређивача, Култура у транзицији, Култура бр. 140).
