КАКО ДИГИТАЛНО ДОБА ОБЛИКУЈЕ УМ МЛАДИХ

/in /by

У раду Како дигитално доба обликује ум младих биће истражени утицаји
које ново доба има на социјалну и емоционалну интелигенцију младих. Специфи-
чан предмет анализе овог рада је утицај који на људски ум и његову свеобухват-
ну активност има егзистенција којом преовлађује култура екрана, где су мобилни
телефони, таблети, ајподи, рачунари, постали неизбежан део свакодневице. Кроз
анализу процеса мишљења тинејџера, који се сада у литератури зову скринејџери
(од енгл. screen − екран), а чији живот карактерише copy − paste образовање, опа-
дање читалачке културе, нови облици зависности – од технологије и њеног утица-
ја на њихово понашање, показаћемо да је у новој хај-тек култури дошло до појаве
отежане међуљудске комуникације, односно пада социјалних вештина. Главни циљ
истраживања је утврђивање како данас функционише ум савременог младог чове-
ка у време електронског тржишта, веб-економије, друштвеног умрежавања, сајбер
криминала, љубави на први сајт и како људски ум реагује на до сада највећи уплив
технологије на приватност.

ОД „ДИГИТАЛНИХ УРОЂЕНИКА” ДО „ДИГИТАЛНИХ КРЕТЕНА” ‒ МЛАДИ И ДИГИТАЛНИ ЈАЗОВИ

/in /by

У раду се анализирају феномени дигиталног јаза првог, другог и трећег
нивоа у контексту генерација дигитализованих од рођења, с фокусом на индивиду-
алним разликама у дигиталној писмености младих, односно дигиталном јазу дру-
гог нивоа. Почетком 21. века, са све већом доступношћу дигиталних технологија и
интернета, долази до постепеног смањивања дигиталног јаза ‒ у погледу физичког
приступа, али и до његовог продубљивања ‒ у погледу дигиталне писмености младих
и добити од коришћења дигиталних технологија у свакодневном животу. Упркос
томе, дискурс о младима као дигиталним урођеницима, присутан је, и након две де-
ценије од његовог појављивања, поготову у неакадемском дискурсу. С друге стране, по-
следњих година, под окриљем моралне панике, подгрејане пандемијом коронавируса,
све је популарнији дискурс о младима као дигиталним кретенима, који, захваљујући
интензивном коришћењу интернета, забављајући се до смрти, постају све плићи,
претећи да угрозе цивилизацијске тековине људског друштва. Данашњи научници и
истраживачи суочени су са сложеним питањима која изискују нијансиран теоријски
приступ, лишен техно-утопистичких и техно-песимистичних предвиђања.

МИЛЕНИЈАЛЦИ И ЗУМЕРИ У ВИРТУЕЛНОМ СВЕТУ НОВИХ НАРАТИВА

/in /by

Рад проблематизује понашање нових генерација у свету дигиталних на-
ратива са циљем да се кроз прецизнију експликацију одговори на питање на који на-
чин савремена културолошка матрица подстиче понашање младих генерација које,
ради задобијања подршке и јачања сопственог угледа у виртуелној заједници, због
сталне жеље за потврђивањем и одобравањем, у новом сајбер простору објављује
слике и приповедања на друштвеним мрежама о свакој својој активности насталој
у реалном свету. С тим у вези, разматра се и феномен видео-игара које, слично нара-
тиву, корисника воде ка поступној реконструкцији алгоритма. Посматрањем гене-
рација миленијалаца и зумера у виртуелном свету друштвених медија, закључује се
да су нови наративи, схваћени у најширем смислу, омогућили формирање вредности
које су утицале на социјализацију младих, на њихове животне навике и промену
начина комуникације.

ВИДЕО-ИГРЕ И ДИСКУРСИ СТРАХА: КА МЕДИЈУМСКОЈ ПАНИЦИ

/in /by

Циљ рада је да укаже на дискурсе страха од видео-игара, који су присутни
у средствима информисања и јавним наступима политичара и научника. Циљ је,
такође, да се испита хипотеза о медијумској паници. У питању је нови термин чије
значење у доброј мери произлази из повезаних термина моралне панике и медијске
панике. Задатак рада је да развије аргументацију која би подржала његову употребу
у идентификацији и објашњењу страхова различитих друштвених група у вези с
видео-играма. Медијумска паника подразумева страх који произлази из начина на
који је медиј структуриран и начина на који се успоставља интеракција корисника
с медијем. У том светлу треба посматрати и страхове од видео-игара, па ће поред
медијског садржаја – репрезентација насиља, наратива и ликова – који је најчешће
на мети критика, фокус бити и на другим формалним елементима – механика,
правила и циљеви – као и на њиховом феноменолошком аспекту према којем се ви-
део-игре разликују од других медија – интерактивности и имерзивности. Термином
медијумске панике представљамо предлог аналитичког алата у будућим истражи-
вањима моралних паника у ширем и медијских паника у ужем смислу.

ЛОКАЛНА ИСТОРИЈА ДИГИТАЛНИХ ИГАРА: ПРВИ КОРАЦИ У СРЕЋНИ, НОВИ, ДИГИТАЛНИ СВЕТ

/in /by

У раду се реконструише историја дигиталних/рачунарских игара у Срби-
ји и (тадашњој) Југославији, у периоду осамдесетих година 20. века. Историје ди-
гиталних игара су углавном писане на основу историје индустрије у САД и, нешто
касније, Јапану и у великој мери занемарују локалне историје, које се – бар на својим
почецима и нарочито на периферији – веома разликују од глобалног развоја. Због
тога је било важно да се реконструише домаћа прича, пре него што потпуно потоне
у заборав. Она обухвата како саме игре тако и рачунаре на којима су се оне играле и
медије у којима су промовисане.

Увод

/in /by

ПОПУЛАРНА КУЛТУРА У ФУНКЦИЈИ ДРУШТВЕНЕ КРИТИКЕ: СЛУЧАЈ EUTOPIA

/in /by

Циљ рада је да покаже да популарна култура може имати улогу друштве-
не критике, промишљајући идеје албума Eutopia, музичког састава Massive Attack.
Упркос проблемима дефинисања популарне културе и њене идеологизације, рад ће
покушати да покаже да популарна култура представља погодно и делотворно сред-
ство друштвене критике. Током пандемије COVID-19 2020. године, на интернету
је објављен концептуални албум Eutopia, с пропратним излагањима о проблемима
данашњице. Пандемијска ситуација је учинила да се на драматичан начин испоље
глобални проблеми који представљају егзистенцијалну претњу за читаво човечан-
ство, те Eutopia излаже решења горућих проблема, предлажући универзални основ-
ни доходак, елиминацију пореских рајева и општу ангажованост како бисмо избегли
климатско ванредно стање. Надахнута Моровом Утопијом, Eutopia представља
реалистичну утопијску визију која треба да подстакне целокупну јавност на про-
мишљање и ангажованост у потрази за бољим и праведнијим друштвом. У том
погледу, Eutopia представља дело савремене популарне културе које је у функцији
друштвене критике, утемељено на хуманистичком подухвату побољшања чове-
чанства.

ДИГИТАЛНА ПРЕЗЕНТАЦИЈА БЕОГРАДСКЕ ФИЛХАРМОНИЈЕ У ПЕРИОДУ ОБУСТАВЕ КОНЦЕРТНИХ АКТИВНОСТИ

/in /by

У периоду обуставе концертних активности услед пандемије COVID-19,
Београдска филхармонија је целокупну активност пренела у онлајн-сферу (март−јул
2020. године) са циљем да задржи своју публику и да интегрисаном комуникацијом,
користећи све дигиталне канале, створи прилику за интеракцију с новом публиком.
Истраживање нуди пресек нових пракси на примеру филхармонијских оркестара у
периоду који је променио дотадашње парадигме музичког извођаштва и слушалачког
искуства, уз напуштање концепта публике као колективног и материјалног и
прелазак на дискурзивно сагледавање публике као виртуелног тела. Студија случаја
има у фокусу анализу стратегије презентације Београдске филхармоније с циљем да
утврди допринос нових искустава, чије комбиновање с традиционалним начином
слушања музике у концертној дворани, може резултирати дугорочним развојем пу-
блике, односа с јавношћу и унапређењем презентације музичког извођаштва.

ПОЗОРИШНА ПРЕДСТАВА „ГОЛУБЊАЧА”: ПОЛИТИЧКИ КОНТЕКСТ ЗАБРАНЕ И УНУТАРПАРТИЈСКИ СПОРОВИ 1982/1983.1

/in /by

У чланку су анализирани политичка позадина одлуке о скидању предста-
ве Голубњача с репертоара Српског народног позоришта у Новом Саду 1982, реагова-
ња у јавности на ту одлуку и различити ставови покрајинских власти Војводине и
републичких власти Србије тим поводом. Представа је забрањена одлуком Градског
комитета Савеза комуниста Новог Сада под оптужбом за српски национализам,
али је њено извођење настављено у Београду, уз благонаклон став републичких по-
литичара и подршку великог дела српске и југословенске јавности. Циљ рада је да
допринесе истраживању односа комунистичких власти према појавама у јавном
животу које су означаване за идеолошки и политички непожељне у Југославији после
смрти Јосипа Броза. Истраживање је највећим делом засновано на до сада некори-
шћеним архивским изворима.

СЕЋАЊА КАШУПСКОГ „ГБУРА” (СЕЉАКА) Б. ЈАЖЏЕВСКОГ КАО ЕПСКИ ОБЛИК СЕЋАЊА И ДОКУМЕНТ ВРЕМЕНА: Мемоарска проза Б. Јажџевског на мапи кашупске књижевности

/in /by

Предмет рада Сећања кашупског „гбура” Болеслава Јажџевског је мемо-
арска епска проза и документ који сведочи о времену, тј. наративна мемоарска
форма која се бави ауторовим сећањима. Та сећања се састоје од три тома која
се односе на различите периоде историјске реалности. Први том обухвата период
1921–1943, други – период када је аутор примљен у редове Вермахта, док се трећи
том односи на послератну реалност у Померанији и Кашубији, по завршетку Другог
светског рата и успостављању новог система у послератној Пољској. Овај рад се
већином заснива на првом тому Сећања кашупског гбура и наративним стратеги-
јама коришћеним током бележења историјских, друштвених, културних и верских
дешавања. Б. Јажџевски пре свега се ослања на категорију сећања, захваљујући којој
његова прича о свету носи значајну тежину аутентичности. У првом делу мог ис-
траживања, смештам аутобиографски рад Јажџевског на мапу кашубијске култу-
ре, уз посебан осврт на писце као што су Александeр Мајаковски, Јан Карновски
или Ана Лајминг. У другом делу, међутим, рад је усредсређен на категорију сећања и
с њом повезане стратегије нарације, што значи да се ова проза ваља читати као
траг о једном времену и као историјски документ. Рад је дубоко укорењен у реал-
ности живота Кашубије и Помераније у периоду између два светска рата и првим
годинама немачке окупације у Другом светском рату, као и послератној реалности.