ТРАНСХУМАНИСТИЧКИ АСПЕКТИ МЕДИЈСКЕ ПИСМЕНОСТИ

/in /by

Количина садржаја коју пружају дигитални медији умногоме је допринела
лакшем приступу разноразним информацијама, али критичко сагледавање оваквих
садржаја често изостаје због непостојања потребе за њим, затим услед непостоја-
ња адекватног образовања које прати развој и коришћење нових технологија, као и
због недостатка времена које би било посвећено тој теми, те се све више указује на
потребу инкорпорирања медијске писмености у образовни систем као вида разви-
јања критичког промишљања и адекватне употребе добијених информација. Поред
школе као институције образовања, деца дигиталних колонија додатно се образују
ванинституционално кроз медије масовних комуникација. Заштита деце од нега-
тивног утицаја разних садржаја подразумева да се кроз процесе учења различитих
вештина у обради масмедијских порука код њих развије критичко промишљање о
датом садржају. Разумевање значаја медијске писмености је изузетно важно, али
с обзиром на имплементирање исте у систем она поприма трансхуманистичке
аспекте који се косе са њеном суштином. Рад се бави прегледом и промишљањем
промена образаца понашања приликом коришћења дигиталних технологија, као и
приказом често невидљивих веза између комерцијализације садржаја и очекиваног
одговора корисника.

ХУМАНИЗАМ И ХУМАНИЗМИ (РА)СТЕЗАЊЕ ПОЈМА

/in /by

У овом раду аутори настоје да понуде преглед различитих учења која се
сврставају под капу хуманизма. Мада се рад превасходно усредсређује на хумани-
стичке доктрине, теорију хуманизма често није једноставно разлучити од хума-
низма у пракси, те ће свакако бити реферисано на различите практичне програме
хуманизма. И у једном и у другом случају испоставља се да је хуманизам толико
разуђен, ако не и безобалан појам, да је можда упутније говорити о хуманизмима, у
множини. Иако један прегледни чланак не може да предочи подробну и свеобухватну
историју (идеје) хуманизма и све варијације кроз које је он прошао и пролази код
својих значајних заступника, аутори верују да читаоцима може пружити основ за
разумевање и оквир за даља истраживања и промишљања хуманизма/хуманизама.

ТЕОРИЈА ИНТЕРКУЛТУРАЛНОСТИ У УМЕТНОСТИ ФИЛМА СВЕТА

/in /by

КУЛТУРА СЕЋАЊА И ЈАСЕНОВАЧКИ МУЧЕНИЦИ

/in /by

У чланку су описана и анализирана два случаја праксе у култури сећања
на јасеновачке мученике. Филм Дара из Јасеновца привукао је велику пажњу, пости-
гавши високу гледаност, али је, уједно, произвео и оштре негативне реакције дела
јавности. С друге стране, изложба Јасеновац, логор смрти, земља живих код најши-
ре публике прошла је не особито запажено, мада су реакције оних који су изложбу
видели биле позитивне. И један и други пројекат почивао је на идеји „да се открије
име и лице жртве”, оба су уживала финансијску помоћ официјелних тела, али реак-
ција јавности на њих била је различита. Разлог je свакако и природа медија, будући
да је филм, у односу на камерну изложбу, далеко утицајнији на обликовање свести и
расположења широке публике. Међутим, не може се занемарити, када је реч о рецеп-
цији, ни инсистирање другог пројекта на катарзи и помирењу – при чему је снажно
изражена управо хришћанска, новозаветна идеја покајања и васкрсења. Изразита
нерелигиозна димензија савремене филмске индустрије, међутим, предупређивала
је да се овакав приступ можда примени и на Дару из Јасеновца. Ипак, и такав угао
уметничке рефлексије није без контроверзи, будући да отвара морална, па и дру-
штвена питања учешћа друге стране у превазилажењу наше колективне трауме.

ПОСЛУШНО ТЕЛО ПОСМАТРАНО СА АСПЕКТА ПОСТЈУГОСЛОВЕНСКЕ УМЕТНИЧКЕ ПРАКСЕ У СРПСКОМ ФИЛМУ

/in /by

Под утицајем идеја просветитељства, после Француске револуције, у
многим земљама формира се образована грађанска класа, која све више осећа потре-
бу за књигом и читањем. Услед друштвених и социјалних промена које су захватиле
Европу, мења се и однос према књизи и библиотекама. У Европи су се одигравали
друштвени процеси који су омогућили развој просвете, писмености, а самим тим
долази и до стварања нове читалачке публике, што је условило потребу за осни-
вањем и формирањем разних клубова и друштава чији је циљ био да омогуће својим
члановима читање новина и часописа. Прва оваква друштва јављају се у Францу-
ској, Енглеској и Немачкој током 17. и 18. века, а затим и у осталим европским
земљама. Срби у Војводини своју прву читаоницу отварају 1842. године у Иригу. До
револуције 1848/49. основане су српске читаонице у Сомбору, Кикинди и Новом Саду.
Своју експанзију читаонички покрет доживљава у другој половини 19. века, када је
основан и највећи број читаоница у војвођанским градовима и селима. Рад обухвата
кратак преглед настанка и развоја српских читаоница у селима и мањим местима
Војводине, са освртом на њихову улогу у просветно-културном развоју, као и разви-
јање националног идентитета.

ПРИЛОЗИ ЗА ИСТОРИЈУ СРПСКИХ ЧИТАОНИЦА: ЧИТАОНИЦЕ У СЕЛИМА И МАЊИМ МЕСТИМА ВОЈВОДИНЕ

/in /by

Под утицајем идеја просветитељства, после Француске револуције, у
многим земљама формира се образована грађанска класа, која све више осећа потре-
бу за књигом и читањем. Услед друштвених и социјалних промена које су захватиле
Европу, мења се и однос према књизи и библиотекама. У Европи су се одигравали
друштвени процеси који су омогућили развој просвете, писмености, а самим тим
долази и до стварања нове читалачке публике, што је условило потребу за осни-
вањем и формирањем разних клубова и друштава чији је циљ био да омогуће својим
члановима читање новина и часописа. Прва оваква друштва јављају се у Францу-
ској, Енглеској и Немачкој током 17. и 18. века, а затим и у осталим европским
земљама. Срби у Војводини своју прву читаоницу отварају 1842. године у Иригу. До
револуције 1848/49. основане су српске читаонице у Сомбору, Кикинди и Новом Саду.
Своју експанзију читаонички покрет доживљава у другој половини 19. века, када је
основан и највећи број читаоница у војвођанским градовима и селима. Рад обухвата
кратак преглед настанка и развоја српских читаоница у селима и мањим местима
Војводине, са освртом на њихову улогу у просветно-културном развоју, као и разви-
јање националног идентитета.

САВРЕМЕНА КУЛТУРА КОНВЕРГЕНЦИЈЕ И СУПЕРПОВЕЗАНОСТИ: АНТРОПОЛОШКЕ ПЕРСПЕКТИВЕ

/in /by

Антропологија као холистичка наука, којој је основни циљ дубинско разу-
мевање културе, друштва и људског понашања, одувек се бавила и виртуелним све-
товима, па тако и данас истражује нове, дигиталне светове и човека у њему. Изазови
које технолошки развој повлачи за собом подразумевају и нов начин мишљења који
захтева нужност трансмедијске писмености као предуслова критичког
мишљења у
овом времену. Свет технолошке револуције, интернета, глобализације и друштвених мре-
жа одликује се огромном информацијском буком која нас тера на ментални zapping. Комуни-
кација између старијих, вербалних и млађих, дигиталних генерација је ометена, а за
то свакако нису одговорни млади, јер је дигитално део њиховог идентитета. Миле-
нијалци и постмиленијалци (генерација зед) имају свој свет, свој језик и не треба их
потцењивати натурајући им сопствени адулесцентизам. Мобилни телефон, олак-
шавајући терапеутско оговарање (трач, поверавање) у отуђеном и фрагментираном
савременом свету помаже нам да се носимо с њим, прилагодимо и преживимо. Разуме-
вање интернет генерације значи разумевање будућности – свих нас.

УПРАВЉАЊЕ МОРАЛНОМ ПАНИКОМ – О НЕОЛИБЕРАЛИСТИЧКОЈ УПОТРЕБИ „КУЛТУРНИХ РАТОВА”

/in /by

Оно што се обично сматра ’културним ратовима’, све више одређује
online и offline амбијент, посебно након почетка COVID-19 пандемије, праћене та-
ласима, интернетом појачане, моралне панике. У овом раду, међутим, настојимо
да схватимо интензивирање моралне панике не само као феномен који зависи од
распламсавања online страхова, начина на који digital natives или baby boom гене-
рација користе интернет, или буђења тзв. популизма, већ као динамику која проистиче
из неолибералистичке политике. Уместо схватања да је тренутни запаљив
амбијент производ ’кризе неолибералног консензуса’, овај чланак, на примеру САД,
показује да се културни ратови не тичу само културе, већ неолибералних циљева, у
овом случају, пројекта приватизације школе.

МОДЕЛИ ГЕНЕРАЦИЈСКИХ ОДНОСА: ОД ИСТОРИЈСКИХ СУКОБА ДО ДИГИТАЛНОГ КОМПЛЕКСА

/in /by

Рад разматра облике односа између генерација и њихов потенцијални
допринос друштвеним променама или развоју потрошачког друштва. Описане су
наде критичких теоретичара у погледу користи сукоба генерација за друштвену
динамику, као и стрепње о дезинтеграцији друштва и пропасти пројекта модер-
не. Изложена су три ретроспективна модела генерацијских сукоба и анализирана
њихова могућа примена у дигиталном добу. Антички сократовски модел указује на
раздвајање генерација, проблем успостављања знања и феномен агресивне полемике.
То је анализирано на примерима Википедије као продукције знања и Твитера као
простора за грађанску дебату. Либерални локовски модел продубљава значај сукоба
генерација за либерализацију друштва, али применом сопствене педагошке теорије
носи опасности комодификације и експлоатације младих, што је описано на приме-
рима породичног медијског репертоара, неплаћеног рада корисника платформи и ко-
мерцијалне обраде података. Русоовски романтичарски модел наглашава еколошке
и романтичарске аспекте међугенерацијских односа, али потенцијал језичких игара
и еколошких покрета умањен је у тржишним оквирима дигиталне технологије.

НОВИ НАРАТИВИ И НОВИ ПОТРОШАЧИ − ЖИВОТНИ СТИЛ МЛАДИХ

/in /by

Предмет овог рада је дискусија о утицајима дигиталних технологија на
формирање животног стила младих. Основни циљ рада је покушај да се установи
да ли дигиталне технологије младима пружају оно што они очекују од њих, односно
да ли и на који начин утичу на њихову перцепцију свијета око себе. Свака генера-
ција била је под утицајем одређених спољних фактора, поред друштва као кључног
фактора за настанак система вриједности. Ти фактори, мислимо прије свега на
медије, дали су свој допринос креирању система вриједности медијских генерација,
односно генерација одраслих у ери медија. Претпоставка је да и данашње младе ге-
нерације, захваљујући обиљу информација које их свакодневно бомбардују утичући
на њихов сазнајно-рецептивни апарат, своје виђење свијета и вриједности које их
окружују граде на приказима које гледају на мониторима и екранима дигиталних
уређаја. Сазријевање младих данас рапидно прати животне стилове, али и форми-
ра нове трендове, додуше краткотрајне, који немају довољну снагу да би утицали
на друштвене промјене. Ипак, ти стилови и трендови су значајни за данашње мла-
де зато што им пружају осјећај утицаја на друштвене токове. Интернет младима
пружа могућност виртуелног уживања које им на извјестан начин умирује жеље и у
суштини ствара привид стила живота.