СУБВЕРЗИВНИ ПОТЕНЦИЈАЛИ ТИШИНЕ – СПОРИ МЕДИЈИ

КА ЛИЧНОЈ ИЛИ ДРУШТВЕНОЈ ПРОМЈЕНИ
JENNIFER RAUCH: SLOW MEDIA: WHY ’SLOW’ IS SATISFYING, SUSTAINABLE
AND SMART, NEW YORK: OXFORD UNIVERSITY PRESS, 2018.

ЗА ЈЕДНУ ОДГОВОРНУ КУЛТУРНУ ПОЛИТИКУ

ПРИКАЗ КЊИГЕ: ВЕСНА ЂУКИЋ, ПАМЋЕЊЕ КАО ОТПОР ЗАБОРАВУ
– КРАТКА СТУДИЈА ПОЛИТИКЕ ОЧУВАЊА СРПСКОГ КУЛТУРНОГ
ИДЕНТИТЕТА, ИНСТИТУТ ЗА ПОЗОРИШТЕ, ФИЛМ, РАДИО И ТЕЛЕВИЗИЈУ,
ФАКУЛТЕТ ДРАМСКИХ УМЕТНОСТИ И МАТИЦА СРПСКА, БЕОГРАД И
НОВИ САД, 2022.

МОДИФИКАЦИЈА ПРОГРАМСКИХ САДРЖАЈА РАДИЈА У ТОКУ ПАНДЕМИЈЕ

Текст је комбинација оригиналног емпиријског истраживања, теориjског
предлошка, професионалних запажања, анализе и извођења закључака о утицају
пандемије на модификацију програмских садржаја Радио Београда 2 Јавног медијског
сервиса Србије. Професионални изазови пред овим програмом су били израженији,
јер је било нужно очувати програмску одрживост у ситуацији када су догађаји који
престављају окосницу програмског концепта готово нестали. Предмет истражи-
вања су домети кризног менаџмента, укупног и посебног, Радио Београда 2 у ванред-
ној ситуацији. Циљ истраживања је да се кроз анализу кључних активности једног
организационог дела Јавног медијског сервиса у нестандардним окoлностима утврде
његови капацитети – да остане доследан начелима која су пред њега постављена и
да се дефинишу стандардне процедуре које се предузимају и спроводе у условима ван-
редне ситуације. Очекује се да резултати овог истраживања буду евиденција једног
глобалног феномена – позиције медија и медијских радника Јавног медијског сервиса у
пандемијским околностима.

EFFECTS OF APPLIED MUSIC ORIGINALLY COMPOSED FOR MUSEUMS ON VISITOR EXPERIENCE

Originally composed music for museum applications (synomusic) is an innovative
approach in presenting museum exhibits and attracting audience. However, its use is
underdeveloped and the same is evident for related researches. Our pilot research aimed
to explore the effects of such music on visitor experience in the Museum of Science and
Technology in Belgrade. The study included surveys before (silent condition, SC) and
after (music condition, MC) applying music in the museum spaces (N = 310 in total), as
well as in-depth interviews in MC (N = 22). The results showed that the original, applied
music improved the general experience of museum visits. The music, seen as an inseparable
element of the experience, worked in interaction with the exhibits and the venue to
liven up the experience, make it fuller and improve visitors’ impressions. The effects of
originally composed music for MNT permanent collection were identified in all three domains
of the psychic process: emotional (improved visitors’ moods), cognitive (awakened
the memory, curiosity and the desire to spread the knowledge) and motivational (inspired
play and action). The effects have manifested across all research groups, which notably
also included the visually impaired museum visitors.

ПРОМЕНА ПОЉА У ГУЛДОВОМ ПИЈАНИЗМУ

Напредак у технологији музичког снимања утицао је на промену умет-
ничког рада и његове рецепције. У том смислу, извођење, компоновање и слушање
представљали су наличје друштвене, историјске, економске и политичке стварно-
сти. Промишљајући уметничку праксу уметника произвођача, која је произашла из
теорије уметничке производње Пјера Бурдијеа (Pierre Bourdieu), овај рад анализира
концепте поља, капитала и хабитуса. У раду је акценат дат приказу преокрета у
пракси уметника Гленa Гулда (Glenn Gould), тачније промени поља у његовом пија-
низму, од живог извођења ка производном раду у којем је настао снимак као умет-
нички производ који се, у осврту на Бурдијеову теорију, поставља као интенцио-
нални знак чије је уметничко постојање условљено научним приступом и анализом.
Као такав, снимак подразумева препознавање уписа аутора, тачније његовог умет-
ничког и друштвеног контекста који се посматра као систем разумљивих односа.

ПОПУЛАРНА КУЛТУРА У ПОКРЕТУ ДИЈАЛЕКТИЧКЕ ИГРЕ МОЋИ И СУБВЕРЗИЈЕ

У раду се разматрају изазови одређења популарне културе и њен дина-
мички карактер у различитим контекстима и временским периодима, са намером
да се истакне отклон од стереотипних виђења популарне као масовне културе про-
изведене у индустрији забаве, ниске у односу на високу културу. У раду се наглашава
да се популарна култура заправо обликује кроз контрадикције и контрастне еле-
менте који се боре за превласт, као што су контрола и отпор, моћ и подређеност,
елитизам и популизам, традиционално и индустријско, иновативно и конформи-
стичко, кохезија и стратификација. Централно место рада заузима питање иден-
титета и идентитетских политика у разматрању популарне културе и њене
улоге у изазивању доминантних наратива и подстицања друштвених промена,
Рад посебно испитује дијалектичке игре моћи и субверзије у популарној култури на
примеру Евровизије као арене популарне културе и посебно популарности песме In
Corpore Sanо, примењујући аналитички оквир критичке парадигме студија култу-
ре у потрази за одговором ,,у чему је тајна” ове нумере.

ИНТЕРДИЈАЛЕКАТСКЕ ВЕЗЕ ИЗМЕЂУ ПРИЧЕ КОЈА ЈЕ УБИЛА ЕМИЛИЈУ КНОР МИЛОРАДА ПАВИЋА И ПЕСМЕ МЕЂИМУРСКА НИКОЛЕ ПАВИЋА

Дмитриј Чижевски је у књизи Компаративна историја словенских књи-
жевности (Comparative History of Slavic Literatures) као засебан вид барокног онео-
бичавања видео макаронску поезију, али и дијалекатску поезију, језик Рома, деце и
различите жаргоне. Милорад Павић познат је као изучавалац српског барока, али
познавао је барок у најширем смислу, тако да му овај аспекат барока није био стран,
о чему сведоче и позивања на Чижевског у Историји српске књижевности барокног
доба. Начин на који је Павић као писац искористио потенцијал дијалекатске поези-
је осликава се у „Причи која је убила Емилију Кнор”, која се завршава стиховима на
кајкавском дијалекту из песме „Међимурска”, загребачког песника Николе Павића.
Циљ рада је да покуша да одговори на питање које су функције стихова у контексту
Павићеве приче, то јест какве смислотворне хоризонте отвара на плану историје,
историје језика, историје књижевности и културе.

РОДНИ ПЕРФОРМАНС У ПРИЧИ ПУТУЈЕМО И РОМАНУ ТУЦАЊЕ КАМЕНА КЛЕМЕНСА МАЈЕРА

У раду се разматра родна проблематика у причи „Путујемо” и рома-
ну Туцање камена Клеменса Мајера. Oви текстови се могу анализирати не само
у оквиру родних и/или квир дискурса, већ и бројних других друштвено-критичких
и културних дискурса. Ипак, сматрам да бављење родном проблематиком битно
доприноси разумевању Мајеровог хуманистичког наративног утемељења у његовом
целокупном досадашњем опусу. Његово приповедање препознаје противречја у људ-
ској природи и амбиваленцију наших идентитета – тај кошмар бића он развија у
драмске перформансе својих текстова, истовремено их деконструишући. Анализом
родног дискурса у текстовима учињен је покушај изналажења одговора на питање
да ли индивидуа може да створи и задржи јаство враћајући се колективном (родном
и полном) перформансу који намеће такозвана стварност упакована у нормативне
друштвене чинове.

БАУХАУС И ТЕОРИЈА ПРАКСЕ ПЈЕРА БУРДИЈЕА

Филозофска платформа савременог француског социолога, филозофа, те-
оретичара и антрополога Пјера Бурдијеа (Pierre Bourdieu) представља доминантан
концептуални апарат и аналитички инструмент за изучавање уметничких поја-
ва и њихове улоге у оквиру друштвеног простора. Делујући у доменима социологије,
филозофије и социологије културе, Бурдије је редефинисао сагледавање друштвене
стварности, потенцирао ревидирањe утемељивања објективног научног знања и
афирмисао важност изучавања праксе у оквиру друштвено-историјског контек-
ста. Полазну основу рада представља проблематизација Бурдијеових теоријских
концепата хабитуса, праксе, капитала и поља помоћу којих се осветљава прак-
са и деловање авангардне и револуционарне школе и покрета Баухаус. Фокус и циљ
овог рада је приказ нове форме уметничко-образовне институције Баухауса као
активног друштвеног актера, као и његове иновативне и специфичне праксе при
конфигурисању друштвеног простора. Аналитичком и историјском методом, по-
моћу примене теорије Пјера Бурдијеа у трансдисциплинарном простору изучавањa
уметничких појава, приказана је промена друштвене стварности помоћу измене у
уметничкој и образовној пракси у оквиру њиховог поља.

КОНЦЕПТ КУЛТУРЕ У СРПСКОЈ И ФРАНЦУСКОЈ ЈЕЗИЧКОЈ СЛИЦИ СВЕТА

Говорници једне лингвокултуралне заједнице кроз различите језичке кон-
струкције исказују свој поглед на свет, који је у великој мери условљен културом
којој припадају. На тај начин култура и језик су у непрекидном контакту, а про-
учавањем тог односа настао је термин језичка слика света. Вербалне асоцијације
представљају важан извор за изучавање језичке слике света у лингвоконцептоло-
шким и когнитивно-лингвистичким изучавањима семантике. Предмет овог истра-
живања представљају асоцијативни одговори српских и француских студената на
реч – стимулус култура. Циљ је да се истражи и упореди концепт културе у две по-
сматране лингвокултуралне заједнице анализом асоцијативних поља и груписањем
одговора сходно концептима које исказују.