Архива

Грађани из различитих држава чланица Европске уније имају различите идеје о културном идентитету, припадности и праву грађанства, али се сусрећу и са питањем коегзистенције различитих културних идентитета, на основу узајамног поштовања и заједничке жеље и настојања да живе у једној заједници на темељима вредности које су европски идеал мира и сигурности. Културни сектор игра важну улогу у условима низа социјалних, економских и политичких импликација. Култура је увек била фундаментални део процеса европске интеграције и витални, елемент у међународним европским односима. У условима пораста глобализованог света, покретљивост људи нарочито утиче на изражавање индивидуалних потреба за сазнањем припадности. Уговором из Мастрихта из 1992. године, први пут је формално правно препозната културна димензија европских интеграција. Будући да је у културној индустрији ЕУ запослено више од пет милиона људи, на културну индустрију се гледа и као на значајан економски сегмент Уније, те је политика Брисела одлучна да повећа конкурентност културног сектора на међународном нивоу. Европски социјални и регионални фондови потроше током једне године више од 500 милиона евра на пројекте са културном димензијом.