ТЕКСТ УСПОМЕНЕ НА ПРОФ. ДР РАДОСЛАВА РАТКА БОЖОВИЋА (1934–2023)

/in /by

ФИНАНСИРАЊЕ КАО ИНСТРУМЕНТ КУЛТУРНЕ ПОЛИТИКЕ У ОБЛАСТИ АМАТЕРСКОГ СТВАРАЛАШТВА НА ПРИМЕРУ КУЛТУРНО-УМЕТНИЧКИХ ДРУШТАВА

/in /by

Аматеризам у уметности и култури је од вишеструког значаја за остваривање укупног културног развоја зато што грађанима у урбаним и у руралним срединама омогућава да активно учествују у креирању и рецепцији разноврсних културних садржаја. Додатно је значајна отвореност аматерских друштава за све генерације (од деце до сениора), као и за неговање културе националних мањина. Значај аматеризма је препознат у Закону о култури, кључном правном акту за имплементацију културне политике у Републици Србији. Тиме је пружена основа за примену другог важног инструмента спровођења културне политике – финансијског. Предмет рада је финансијска подршка стваралаштву аматера у Републици Србији из јавних фондова у периоду 2019–2021. годинe. С обзиром на то да се аматери баве различитим видовима уметности и културних израза, за предмет истраживања су узета културно-уметничка друштва. Она су и најбројнија удружења аматера, а у свом раду се пажња усмерава превасходно према онима који су оријентисани ка фолклору.

ПУТОВАЊЕ КРОЗ СРЕДЊЕ ГОДИНЕ – ЛИЧНИ И КОЛЕКТИВНИ АСПЕКТИ

/in /by

У раду се анализирају изазови и промене које настају уласком у средњеживотно доба. Ова развојна фаза често се препознаје као кризна и захтева
да се упустимо у процес интроспекције и конфронтације са извесним ограничењима која, ако се прихвате, могу водити ка целовитијем и смисленијем животу. Средње доба посматрамо кроз процес индивидуације као сржне тачке Јунгове
психологије. Бавимо се личним, али и колективним, односно културолошким аспектима транзиције средњег доба. Разматрамо три фазе кроз које се овај процес може описати и разумети: фазу сепарације, лиминалности и реинтеграције. Кроз рад пратимо и архетипски, односно универзални, транскултурални аспект ових примена и то посредством анализе два мита о Хермесу и Аполону
и о Персефони и Деметри. Симболика и наратив ових митова могу се схватити као метафoрички опис транзиције средњег доба. Разматрамо их као лиминалне, креативне и трансформационе процесе који нас воде ка повезивању са дубљим, трасперсоналним, односно колективним слојевима психе. Разрешење кризе средњег доба може водити потпунијем психолошком, као и духовном развоју.

ФРАГМЕНТИ МЕДИЈСКЕ СЛИКЕ О КУЛТУРИ КРОЗ КУЛТУРНЕ РУБРИКЕ НА ИНФОРМАТИВНИМ ВЕБ-ПОРТАЛИМА У СРБИЈИ

/in /by

У овом раду се говори о томе на које начине се приказује култура, односно шта се подразумева под културом на најпосећенијим информативним вебпорталима у Републици Србији, кроз фокус на рубрике које садрже реч „култура” у називу. Истраживање је показало да су те рубрике, генерално посматрајући (уз јасне разлике које постоје међу веб-порталима појединачно), више истакнуте
као засебне рубрике него минимализоване као подрубрике, а да је највише креираног медијског садржаја из области музике, потом из филма и серијског програма, па позоришта, књижевности итд. Постоји и значајан број издвојених текстова који се бави приватним животима актера из културе и другим темама које нису директно повезане са културним садржајима, па тако постоје и текстови чије место је упитно у тој рубрици, уз додатак да се активност корисника повећава управо у коментарима таквих медијских садржаја. Жанровска структура није разноврсна, доминирају вести и извештаји, уз ретке примере других новинарских форми. Самим тим, недостаје комплекснији поглед на широк дијапазон културног садржаја, кроз анализе, критичке и друге елементе.

ИДЕОЛОШКА ПЕРСПЕКТИВА ПОРОДИЦЕ У ПРИПОВЕТКИ ЛАЗЕ К. ЛАЗАРЕВИЋА „СВЕ ЋЕ ТО НАРОД ПОЗЛАТИТИ”

/in /by

Књижевни опус лекара и писца Лазе К. Лазаревића пружа нам одговоре на многа друштвена питања, а у овом раду се посебно разматра једна идеолошка перспектива породице у приповетки која осликава друштвени положај ратних инвалида и ветерана у одређеном временском периоду. Породица, као интегрални део друштвене сфере, била је и остала централно упориште многобројних књижевних дела која су сведочила о специфичним етапама кроз које је пролазила у контексту различитих друштвених промена. Тумачењем породичне структуре у приповетки Лазе К. Лазаревића „Све ће то народ позлатити”
откривамо конструкцију породичних односа која је посебно важна у драматичним, кризним животним ситуацијама, каква је и она која постоји у овој приповетки, а која потврђује да је породица одвајкада била и остала најважнији и
кључни извор подршке, разумевања и солидарности.

ЏУАНГ ЦИ И ЕПИКУР

/in /by

Својом материјалношћу уткани смо у ову стварност и не можемо порицати земљу којој припадамо, залогај хлеба или љубав која испуњава наше биће. Епикур сматра да сви људи имају право на срећу, односно на филозофско истраживање, јер само са њим можемо остварити настојање и испунити циљ – живот у задовољству, без бола, живот под окриљем среће. Епикур, као и Џуанг
Ци, има снажну потребу да покаже да је нужно да се човек сусретне са самим собом, са својом суштином. Џуанг Ци, свестан илузија којима човек „уљуљкује себеˮ, долази до увида да то не само што није пожељно, већ није ни могуће. Постоје само вечне трансформације ствари (ву хуа, 物化), као једине извесности за човека. Промене стања и облика стални су пратиоци наших живота.
Ништа не може зауставити и умирити та дубока и потресна космичка поигравања.

БЕОГРАДСКА ШТАМПА О УБИСТВУ ИНДИРЕ ГАНДИ

/in /by

У чланку је анализирано извештавања београдских штампаних медија о убиству индијске премијерке Индире Ганди 1984. године. Истраживање је обухватило извештаје и коментаре најважнијих престоничких новина и часописа који су објављени новембра исте године. Посебна пажња поклоњена је перцепцијама узрока и последица овог атентата. Анализирана су и југословенска предвиђања будућег правца индијске спољне политике.

ИНДИЈА КАО МОТИВ У СТВАРАЛАШТВУ ПЕТРА ЛУБАРДЕ

/in /by

Један од најзначајнијих представника послератне српске модерне, Петар Лубарда, оставио је неизбрисив траг на југословенској ликовној сцени. Промена његовог ликовног израза истовремено је била и напор за померање граница ликовне слободе, што је напослетку био и логичан след међуратне модернистичке праксе. Венецијанско бијенале 1960. године и друга послератна самостална изложба у Београду 1961. били су значајни за овог аутора зато што су за последицу имали отварање нових излагачких могућности. Путовање у Индију је вероватно било резултат његове стабилне уметничке позиције, али и активног присуства на првој конференцији Покрета несврстаних. Радови настали у Индији и након повратка у Београд („Мотив из Индије I”, „Мотив из Индије II”, „Мотив из Индије III”, „Индијска ноћ”, „Са Индијског океана”, „Бик и облак”) резултат су стеченог искуства и откривају теме које су Лубарду интересовале крајем шесте и почетком седме деценије 20. века. Овој продукцији или својеврсном мини-циклусу заједничко је интересовање за боју која доминирa над организацијом слике, формом и композицијом, и нов сликарски материјал – нитро-лак, који уметник наноси на лесониту плочу и који пионирски покушава да савлада.

ОСЛУШКИВАЊЕ УДАЉЕНИХ СВЕТОВА

/in /by

Богат композиторски опус Јосипа Славенског открива нам његово интересовање за музички фолклор различитих култура. У овом тексту, следећи биографију Славенског, образлажемо оне елементе композиторовог живота који су узроковали његово неисцрпно проучавање музичког фоклора и довели до тога да музички фолклор Међимурја (његов матични музички језик) постане и саставни
део композиторове стваралачке поетике. У својим проучавањима музичког фолклора (помоћу снимака са терена које је скупљао), најдаље је, географски, „стигао” до музике Индије, Кине и Јапана, што се најјасније манифестовало у Симфонији оријента (1934) и то у ставу „Будисти”, који је представљен у тексту.

ИНДИЈА КАО ИНСПИРАЦИЈА У ДЕЛИМА ПСЕУДОНАУЧНИКА

/in /by

У раду је анализиран мотив Индије на примеру Индијске руковети, необичне збирке народних песама у коју су, према одабиру њених приређивача, укључене двадесет три обредне песме. Критеријум на основу којег је та збирка састављена био је да песма бележи неки појам који савремене Србе доводи у везу са простором прадавне Индије. Већину песама забележио је Милош С. Милојевић још крајем 19. века. Псеудонаука и у оквиру ње мотив Индије разматрaни су кроз теорију о чистом и опасном коју је поставила британски антрополог Мери Даглас.