Др Јана Алексић

Јана (Мирољуб) Алексић (1984, Крагујевац) дипломирала је на Филолошком факултету Универзитета у Београду, на студијском програму Српска књижевност и језик са општом књижевношћу, са темом „Приповедачки поступци у романима Горана Петровића”. Добитница је награде из Фонда „Радмила Поповић“ за најбољи дипломски рад из предмета Српска књижевност XX века, одбрањен на Филолошком факултету у Београду 2009. године. Дипломске академске студије – мастер завршила је 2010. године на студијском програму Српска књижевност и језик са општом књижевношћу (тема: „Легитимизација постмодернизма у савременој српској прози” (Радоман Кордић, Постмодернистичко приповедање, Просвета, Београд, 1998, ментор проф. др Михајло Пантић). Докторски рад „Милан Кашанин као тумач нове српске књижевности“ одбранила је пред комисијом у саставу проф. др Радивоје Микић (ментор), др Милан Радуловић (председник) и доцент др Милан Алексић, 30. маја 2016, на Филолошком факултету Универзитета у Београду.

У оквиру стипендије Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије др Јана Алексић провела је, током 2017. године, три месеца на постдокторском усавршавању на Универзитету у Венецији, при Oдсеку за славистику Департмана за лингвистику и компаративне културне студије (Dipartimento di Studi Linguistici e Culturali Comparati, Università Ca’ Foscari Venezia, Italia), под менторством професора Александра Наумова.

Запослена је у Институту за књижевност и уметност у Београду од марта 2011. године на пројекту Културолошке књижевне теорије и српска књижевна критика. Од јануара 2020. године сарадник је и секретар Научног одељења Српска књижевност и културна самосвест. Чланица је Научног већа Института за књижевност и уметност од јуна 2017. године.

Објавила је пет научних монографија: Опседнута прича: Поетика романа Горана Петровића (2013),  Жудња за лепотом и савршенством: Теургијска димензија књижевноуметничког стваралаштва (2014), Културна идеологија Милана Кашанина (2019), Књижевна мисао Милана Кашанина (2020), Метапоетичности: Прилози проучавању песничке самосвести (2021), као и четрдесет студија и чланака у научним зборницима, часописима и књижевној периодици. Приредила је три научне публикације: Приче, сећања, сведочанства, „Антологијска едиција Први светски рат у српској књижевности; том 2. (2018), Иво Андрић, Ex Ponto, „Критичко издање дела Иве Андрића“, књ. 13 (2019), Милан Кашанин, Завештање српског Атињанина (2020). Учествовала је на бројним научним скуповима. Са Ђорђем Нешићем уредила je научни зборник радова Књижевни и критичарски опус Милана Кашанина (2018), са Драганом Хамовићем зборник радова Српска књижевност почетком 20 века: модерност и стари задаци (2020), а са Жарком Миленковићем зборник радова Иван Негришорац: песничке и културолошке доминанте (2020). Уредила је темат „Милан Кашанин: књижевник, историчар књижевности и уметности“ у часопису Књижевна историја, као и темат „Дозивања – средњовековно књижевно наслеђе у модерном српском песништву“ у часопису Љубостињска приношења (2019).

Од 2018. године сарађује на Пројекту приређивања Критичког издања дела Иве Андрића у оквиру Задужбине Иве Андрића. Учествује у раду уредништва научних часописа Липар и Култура, домаћег књижевног часописа Књижевни магазин, као и часописа за културу Српска мисао.