КА МЕНАЏМЕНТУ ПАРТИЦИПАТИВНОГ НОВИНАРСТВА: ИСКУСТВА ИЗ РЕДАКЦИЈЕ

/in /by

У данашњим хиперкомплексним друштвима, у којима је драматичан раст обима информација једна од кључних одредница, поставља се питање да ли су масовни медији још увек у стању да остваре своју основну функцију друштвеног медијатора. Одвојени од публике, критиковани за манипулацију, недемократичност и комерцијализацију, масовни медији траже нове облике функционисања. Истовремено, поплава бесплатних садржаја на интернету и нехијерархијска логика мреже поставља медије у незавидан положај у којем се сама логика пословања и финансирања медија знатно мења. Партиципативне форме новинарства, односно прелазак публике на страну произвођача информација, иако воде плурализму израза, без система селекције воде још горој конфузији и хаосу. Кључно питање је на који начин управљати великим обимом информација које корисници свакодневно производе? У овом раду, на бази теорије, али и оригиналног научног истраживања, у којем су учествовали уредници и новинари из четири онлајн редакције, направљен је преглед присутних модела и стратегија менаџмента партиципативног новинарства у Србији.

ТРАЖЕЋИ ВАМПИРЕ

/in /by

Од 18. века наовамо, вампири су кроз разне уметничке праксе доживљавали бројне трансформације, мењајући свој архетипски лик – од прастарих демонских приказа, преко лика углађене мужевне фигуре представљене у готској литератури, до данашњег козметичког производа у савременим серијама. Истражујући различитост мотива, есеј се бави развојем архетипа, као и његовим друштвеним и културолошким утицајем, од првих романа до савремених поп-културних феномена. Шта је човек заправо нашао тражећи вампире у различитим епохама?

УЛОГА КУЛТУРНИХ ФАКТОРА У ПРОТЕСТАНТИЗАЦИЈИ РОМА ЈУГОИСТОЧНЕ СРБИЈЕ

/in /by

Протестанти у југоисточној Србији, користећи се незаинтересованошћу официјелних религијских структура и великодостојника православља и ислама, отворили су се за ромске проблеме, са много хришћанске љубави укључили их у постојеће групне активности и подстакли на изградњу новог, у Светом писму утемељеног, идентитета. Под протестантизацијом Рома подразумевамо новији процес масовног укључивања српских Рома у мале верске заједнице протестантске провенијенције. Незаобилазну улогу у том процесу имају културни фактори, односно подударање елемената ромског културног идентитета са религиозним доживљајем протестантских верских заједница, међу којима су најважнији: улога песме и игре у слављењу Бога, неспутаност и експресивност испољавања духовности и присност успостављених верничких веза. Истраживање је обављено на узорку 60 крштених верника ромске националности, као и 14 ромских и неромских верских старешина. Подаци су прикупљени методом продубљеног интервјуа на основу стандардизоване процедуре са Ромима верницима и неромским и ромским старешинама протестантских верских заједница у југоисточној Србији (Хришћанска баптистичка црква, Јеховини сведоци, Хришћанска адвентистичка црква и Еванђеоска пентекостална црква).