ОТЕТЕ РЕЧИ: ОД­БРА­НА КРЕ­А­ТИВ­НО­СТИ И УСЛО­ВИ РА­ДИ­КАЛ­НЕ ИМА­ГИ­НА­ЦИ­ЈЕ

/in /by

У раду се испитују савремена тумачења појма креативност и инструментализација самог концепта како у неолибералном дискурсу тако и у јавним политикама које постају стожер све дубљих неједнакости у друштву. Осврт на истраживања дивергентне продукције из друге половине 20. века, као темеља свих других психолошких студија, и анализа имплицитних социјалних агенди истраживача открива три спорне тачке теоријских полазишта у којима се креативност посматра искључиво као адаптивна способност, валидирана продуктом – исходом индивидуалног испољавања. Одговор на ово редуковано схватање креативности долази од истраживача усмерених на разумевање емергентних процеса унутар колектива. У новим студијама они потврђују примат социјалне интеракције у развоју сазнања, померајући фокус са адаптивне на трансформативну функцију, са продуктивизма на процесуалност, са индивидуалне на групну разину креативности. Чини се стога посве оправдано креативност данас испитати у светлу ширих социјалних помака, разматрајући услове Касториадисовог концепта радикалне имагинације, утолико пре што су занемарена својства креативности заједнички ресурс, као и услов мењања. 

ОЛГА КЕШЕЉЕВИЋ БАРБЕЗА: НЕ­ВИ­ДЉИ­ВИ УЧЕ­СНИК И СВЕ­ДОК ЈЕД­НЕ ЕПО­ХЕ

/in /by

У овом раду по први пут у националној историографији разматра се личност Олге Кешељевић Барбеза, историчарке уметности и глумице. Дошавши у Париз 1936. године с намером да докторира на студијама историје уметности, ступила је уконтакт с кругом југословенских сликара: Љубицом Цуцом Сокић,Иваном Табаковићем, Бором Барухом, Петром Лубардом, итд. Током Другог светског рата венчала се за Марка Барбеза, младог интелектуалца, оснивача издавачке куће LʼArbalète, која је, између осталих објављивала дела Жана Женеа, Антонена Артоа, АлбераКамија, Лане Леклерк, Пола Елијара, Жан-Пол Сартра, ФранцаКафке, Бориса Вијана, Достојевског, Вилијема Фокнера. На основу публиковане преписке са Женеом, многобројних посвета исписаних у књигама које су биле у власништву породице Барбеза, Олгиних портрета које су насликали неки од најзначајнијих српских сликара XX века, сведочанстава наследника њихових породица, пронађених разгледница и писама упућених Недељку Гвозденовићу (у Документацији Галерије САНУ), као и других материјалних трагова, у овом тексту говори се о улози коју је Олга Кешељевић имала на културној сцени Француске, као и спонама које је остварила са српским уметницима чија су се дела налазила у уметничко јзбирци Барбеза. Истовремено, на основу нових сазнања о породичној заоставштини стављеној на аукцијску продају 2016. године у Паризу, поставља се питање о доступности документације и личних преписки са домаћим уметницима који би унапредили започето истраживање.

МОГУЋНОСТИ ЗА РАЗВОЈ ВИЗУЕЛНЕ ЕКОНОМИЈЕ КАО НАУЧНЕ ДИСЦИПЛИНЕ

/in /by

У овом раду покушавамо да утврдимо нека основна начела визуелне економије као научне дисциплине у развоју. На то нас, у основи, обавезује и упућује феномен визуализације свега што нас окружује. Иако није економска дисциплина, визуелна економија је ипак, на неки начин, повезана са овом друштвеном науком. Исто тако, визуелни аспект је у основи данашње потрошње и размене, од реклама, билборда, телевизије, па све до интернета. Могућности визуелне економије као дисциплине у повоју, и њени потенцијали у овом модерном времену су велики и готово неисцрпни. Она ће се практично развијати паралелно са развојем нових медија и технологија, а брзина и интензитет тог међусобног надопуњавања зависиће од степена њиховог развоја. У овом раду указујемо на њену изванредну перспективу сходно све већем придавању значаја визуелном у данашњем добу. Методолошко структуирање ове научне дисциплине подразумева истраживање визуелног кроз историјско сагледавање, а то значи да њени корени залазе дубоко у прошлост. Истовремено, даје се једно ново виђење економског аспекта ове дисциплине и реинтерпретира економија као наука.Такође, визуелна економија може допринети гранању економије у до сада незамисливим правцима, али исто тако и проширењу значења визуелног у контексту различитих области. 

НАЧЕЛА ОБЛИКОВАЊА НАКЛАДНИЧКОГ НИЗА

/in /by

Nakladnički niz proizvod je različitih razina djelovanja i regulacije književnih, knjižnih, nakladničkih i uredničkih odluka i sadržaja, te kulturalnih procesa povezanih sa čitateljskim praksama, čitateljskim kompetencijama i procesima oblikovanja književne publike. Razlikujemo četiri načela oblikovanja nakladničkog niza: povijesno,uredničko, čitateljsko i paratekstualno. U ovom radu analizirali smonačela oblikovanja nakladničkog niza na primjeru Biblioteke moderneliterature HIT, jedne od sedam beletrističkih nakladničkih nizova objavljivanih u Hrvatskoj između 1968. i 1991. godine. Biblioteka moderne literature HIT (urednik Zlatko Crnković) dominirala je nakladničkom scenom u Hrvatskoj i u Jugoslaviji tokom 1970-tih i 1980-tih u komercijalnom i kvalitetnom smislu

МУЗИЧКИ ВИДЕО У ЈУГОСЛАВИЈИ И ПОСТЈУГОСЛОВЕНСКОМ ПЕРИОДУ У СРБИЈИ

/in /by

У овој студији разматрамо историјски развој и контекстуалне особености развоја музичког видеа као специфичне медијске форме која рефлектује успоне и падове поп-музичке индустрије у социјалистичкој Југославији и Србији као једној од земаља наследница – од економског система радничког самоуправљања до (послератне) неолибералне капиталистичке економије. Студија се фокусира на стратегије промоције музичких производа (и извођача) и фузију између музичке и рекламне индустрије током периода транзиционог реструктуирања привреде у земљи која је у протеклих неколико деценија мењала име, површину, политички поредак и економски систем. 

СОБА У РУСКОМ СТИЛУ

/in /by

Овај рад је замишљен као покушај да се сагледа утицај руских емиграната као добрих познаваоца антиквитета на формирање Збирке икона Секулић. Збирка икона Секулић представља једну од најзначајнијих београдских колекција икона. Иконе и друге уметничке предмете прикупљали су архитекта Милан Секулић ињегова супруга Пава пуних 40 година. Колекционарство је један феномен који се такође знатно развијао под утицајем руских емиграната, међутим том појавом се на овом простору мање бавило. Анализом до сада непубликоване грађе из документације Збирке за ликовну и музичку уметност до 1950. године из Музеја града Београда тежиће се расветљавању уплива руских емиграната на обликовање јавног и приватног укуса у култури међуратног периода у Југославији, што је имало одјека на опремање и презентацију колекције у породичном дому Секулићевих. Соба у руском стилу, уређена у духу традиционалних руских ентеријера, у којој се налазе махом руске иконе, репрезентативан је пример таквих утицаја.

МУЗИЧКИ ЕЛЕМЕНТИ У ПЕСМАМА, БАЛАДАМА, ПОЕМАМА И ДРАМАМА ЛАЗЕ КОСТИЋА

/in /by

У раду ће бити приказане појаве музике, као и музичких елемената у песмама, баладама и поемама Лазе Костића. Указаће се на то да је Костић приказивао певану песму и игру као део жељене атмосфере, као симбол укрштаја музичке уметности и појава из природе и, као инструмент драматизације поетског текста. Анализираће се појаве музичких инструмената, као и стручних музичких израза у поетском тесту. Основни циљ биће да се одреде и класификују музички елементи у Костићевом књижевном ткиву, односно, начини на које их је песник користио. 

МУЗИЧКИ ФЕСТИВАЛИ КАО ОДРАЗ КУЛТУРНЕ ПОЛИТИКЕ ТОКОМ ХЛАДНОГ РАТА

/in /by

У раду се размaтра утицај политичких промена на културно-уметнички живот Пољске и Југославије средином прошлог века. Након периода соцреализма, као водећег уметничког правца, у обе земље је отпочета тежња ка деетатизацији културе, што је у сфери организације музичког живота резултирало оснивањем интернационалних фестивала савремене музике. Будући да је пољски фестивал Варшавска јесен (1956), утемељен пет година раније, он је постао узор југословенском Музичком бијеналу Загреб (1961), што имплицира потенцијалне аналогије између стратегија и циљева ових манифестација. Оба фестивала замишљена су као места на којима би се сусрели композитори са обе стране Гвоздене завесе. Наиме, организатори су тежили инкорпорирању домаћих композитора у актуелне западноевропске музичке токове, не би ли створили повољније услове за културну либерализацију Пољске и Југославије. Стога, иако перципирани као отклон од соцреализма, те као вид деполитизације музике, ови фестивали су, сасвим парадоксално, наставили да служе новопрокламованим политичким идејама, усмереним ка презентацији Пољске и Југославије као либерално-демократских средина. 

ŽENSKI KNJIŽEVNI EKSPERIMENT KINTSUGIJA TIJELA SENKE MARIĆ

/in /by

Kintsugi je drevni japanski umjetnički postupak “zlatnog popravljanja” polomljenih keramičkih predmeta zlatnim ili platinastim “šavovima”, odnosno lijepim porubom pukotina. Nasuprot sakrivanju oštećenja, suština kintsugija jeste da se oštećenje vidno uklopi u estetiku obnovljenog umjetničkog predmeta kako bi se raspoznala i priznala njegova historija. Takvim postupkom popravljanja se obično stvara jedinstven umjetnički predmet, čija je ljepota još veća od prvobitne. Senka Marić, savremena bosanskohercegovačka pjesnikinja i prozaistica, koristi umjetnost kintsugija u vidu ženskog književnog eksperimenta “kintsugija tijela” u svom romanu nazvanom upravo Kintsugi tijela (2018), a koji se bazira na njenom vlastitom iskustvu raka dojke. Shodno tome, ovim se radom analizira poetska „umjetnost dragocjenih ožiljaka“ u Kintsugiju tijela Senke Marić.

НОВИ МУЗЕЈ ПРЕД СТАРИМ ДИЛЕМАМА

/in /by

Појам нови музеј је у употребу ушао крајем 20. века, праћен новом музеологијом, у којој су се критички испитивали темељи на којима је почивао традиционални музеј. У концепцији новог музеја његова предложена друштвено-политичка улога је музејске стручњаке ставила пред нове изазове, најпре програмском променом фокуса са предмета на човека, а затим и увођењем посетиоца, конзумента музејског производа, у процес музеализације, односно, креирања музејског садржаја. У раду представљамо концепт новог музеја кроз призму његових темељних концепата, а затим кроз призму појмова садржаних у ICOM-овој публикацији Кључни појмови музеологије: музеј, музеалија, музеализација, менаџмент, музеалност, музеологија, музеографија. Иако се у овој публикацији препознају критички тонови у заговарању ревизије музеја, уочавамо и значајну уздржаност као одраз кризе институције музеја.