Листа чланака: Истраживања

У раду се говори о драмском стваралаштву Зорице Јевремовић, за које ауторка сматра да се уклапа у тренд који би могао да се назове политиком сећања. Та је политика супротстављена некој врсти политике заборава која је, у суштини, део званичне културне политике. Дело Зорице Јевремовић је експонент културне политике која долази „одоздо“, супротставља се етноидентитетној културној политици државе и заговара потребу интеркултурног дијалога. Књиге Зорице Јевремовић, “Четири предратне драме” и “Балада о девојачком оделу”, ауторка овог рада сагледава као неопходне за нову реконцептуализацију српске, уметничке, позоришне, институционалне сцене, али и и за реконцептуализацију самопредстављања.

Текст Културна политика vs глобализација – Разноликост против униформности на општем плану истражује савремене токове глобализације и њене импликације на културе света. Фокусира се на деловање у области културне политике, усмерено против негативних последица глобализације, које униформишу културне вредности и обрасце. У првом делу се бави феноменом културне глобализације, проучавајући релевантна теоријска становишта о глобализацији и њој интегралним и сродним процесима и појавама. У светлу теоријских поставки, у другом делу текста анализира се деловање у области културне политике Европске уније и међународних организација, кроз проучавање њихових нормативних и вредносно-идејних инструмената, који су усмерени ка очувању културне разноврсности. Затим следи проучавање примене поменутих инструмената на локалном нивоу, на основу упоредне анализе циљева, приоритета и инструмената културних политика четири државе – Данске, Шпаније, Канаде и Србије. Најзад, истражује се природа односа снага сила које теже да униформишу и оних које доприносе разноликости култура.

Овај текст, уз прегледне табеле и детаљне синеастичке натукнице, таксативно и медијски исцрпно из хит филма у филм приказује читав арсенал побожне етичности којом еманирају Тарзан и његова животна другарица, као и обимну поп културну трајекторију псеудомачистичког односа Џејмса Бонда према његовим партнеркама на великом екрану у задњих 48 година, стављајући га у социо-политички контекст времена у коме је овај „Брит агит проп“ акциони крими серијал настајао и ставља га у контраст са филмским симболом мита беле доминације Африком – Тарзаном, посве друкчијим и на личном плану неупоредиво сретнијим „папучић“ херојем економске кризе 30-их година, као незаобилазном, врло интригантном предмету проучавања како мултимедијалних и етичких, тако и самих женских студија. 

Имајући у виду чињеницу да је практична позиционираност културе у нашем државно-правном систему у директној корелацији са реалним утицајем права на развој наше културе, сматрамо да се и кроз презентацију ове проблематике могу уочити нови недовољно искоришћени потенцијали у овом домену који могу представљати основу за њен квалитативни напредак. Наиме, управо кроз реорганизацију система практичног државно-правног позиционирања наше културе, могуће је створити адекватне предуслове за њен даљи развој, јер је овај утицај свакако од огромног значаја за њену егзистенцију. Иначе, питање државно-правне уређености културе представља један неуобичајени аспект посматрања ове изузетно важне сфере човековог живота, јер се положај културе у контексту њеног позиционирања у општем систему функционисања једне државе и утицаја тог система на њен развој, код нас до сада није третирао као тема која заслужује било какву врсту значајније анализе. Уосталом, о томе сведочи и чињеница недопустиво малог броја радова који су обрађивали ово питање, и то како у домаћој тако и у страној литератури. Иначе, ово питање има више значајних аспеката који се у суштини могу свести на анализу практичног односа културе и државе, и односа културе и права у нашем систему, те слободно можемо рећи да се у том интерактивном троуглу налази и одговор на већину питања која се и иначе тичу опште, а не само практичне, правне позиционираности наше културе. Поред тога, свакако да је у овом контексту занимљиво питање и положаја културе у нашој политичкој пракси, јер је утицај политике у Србији генерално толико изражен, да свакако представља изузетно значајан фактор и свих аспеката општег развоја културе.