СРПСКО ПОЗОРИШТЕ У УСЛОВИМА ДРУШТВЕНЕ ТРАНЗИЦИЈЕ

/in /by

Завод за проучавање културног развитка из Београда спровео је током 2009. године обимно истраживање о савременом српском позоришту. Планиран као свеобухватни преглед постојећег стања у позориштима Србије, пројекат подразумева прикупљање података, детаљнију анализу рада, организације, продукције и начина финансирања, као и могуће пројекције нових и бољих модела функционисања свеукупног позоришног система и појединачних позоришних кућа у смислу усклађивања жељеног и могућег. Српска позоришта као предмет истраживања у култури представљају изузетно значајан сегмент у садашњем друштвеном тренутку, с обзиром на све функције позоришта, као и на неопходност крупних и конкретних реформи у систему функционисања које намећу друштвене промене.

НАЈАВА АПОКАЛИПСЕ У ДИСКУРСУ МАСОВНИХ МЕДИЈА

/in /by

Рад се бави дискурсом масовних медија, који постаје све агресивнији у настојању да претвори чак и баналну вест у сензационалну. Услед све експлицитнијих слика насиља, несреће и смрти, као и најављивања разних катастрофа, то јест дискурса који се може означити као „апокалиптични“, чини се да публика појачано осећа стрепњу и страх од тога шта би од предвиђених догађаја могло да се оствари. У раду је представљено истраживање спроведено ради испитивања утицаја дискурса масовних медија на свакодневни живот медијских конзумената у Србији.

ДИГИТАЛНА КУЛТУРА КАО ИСХОДИШТЕ САВРЕМЕНОГ МАРКЕТИНГА: С ОНЕ СТРАНЕ ИЛУЗИЈЕ

/in /by

У раду се тумаче утицаји дигиталне културе на друштво у целини, са посебним освртом на потрошачко друштво и неке од савремених стратегија маркетинга. У уводном делу представљене су извесне предикције у сфери развоја нових технологија у наредним деценијама и указано је на неке проналаске из прошлости који су директно и индиректно утицали на настанак и развој савремених технологија и медија. Даље у раду, кроз објашњење промена на пољу комуникацијске парадигме, ауторке објашњавају и промену у сфери дистрибуције информација и конституисања знања. Такође је објашњен и појам дигиталне културе као и њен развој, који се пак одвија паралелно са развојем нових технологија и медија. Потом је кроз објашњење конзумеризма, који је као концепт присутан у свакодневици све чешће, истакнуто како овај тренд има значајних реперкусија и кад је у питању културни хабитат, доносећи демократизацију и доступности културних садржаја и како, у складу са наведеним, неминовно долази до плурализације али и тривијализације истих. У завршном делу рада представљена је релативно нова технологија QR кодова, објашњен је њен настанак и распрострањеност као и несумњиве предности, али и мане. Указано је и на чињеницу да је бесплатна за коришћење, чиме највише погодује развоју нових маркетиншких стратегија. У складу са овим и објашњена је повезаност QR кодова са савременим маркетингом кроз неколико описаних пројеката.

ОРГАНИЗАЦИОНЕ КУЛТУРЕ ПРЕДУЗЕТНИЧКИХ ОРГАНИЗАЦИЈА

/in /by

Овај рад представља закључке упоредне анализе организационих култура Европског центра за културу и дебату Град и Омладинског центра Црна кућа, предузетничких пројеката који су настали као иницијативе организација невладиног сектора. На основу препознатих најбољих модела деловања ових пројеката – организација, рад нуди смернице за управљање предузетничким културно-уметничким или активистичким организацијама невладиног сектора. Садржај анализе организационих култура је подељен у неколико целина: организационе структуре, комуникациони модели, програмске политике, вредности и методе мотивације који су заступљени у организацијама.

КУЛТУРА КАО ДЕО ПРОГРАМСКОГ САДРЖАЈА ТЕЛЕВИЗИЈЕ БЕОГРАД – ЈАВНОГ МЕДИЈСКОГ СЕРВИСА СРБИЈЕ

/in /by

Од 2006. године када је Радио–телевизија Србије почела процес трансформације у јавни медијски сервис, пред Телевизију Београд постављени су програмски захтеви карактеристични за високе стандарде јавног сервиса. У овом раду анализира се програм о култури, као један од показатеља успешности трансформације Телевизије Београд у јавни сервис, с обзиром да је реч о програму који је значајан за ширење знања и остваривање образовне функције медија, као и за очување културне баштине и културног идентитета народа. Више од пола века културни програм је заузимао значајно место у програму Радио-телевизије Србије, која је поставила како ауторске тако и продукцијске стандарде вредне пажње. Циљ овог рада је да се установи место и улога садржаја посвећених култури на Телевизији Београд. Полазна хипотеза је да темама из културе данас није посвећено довољно простора на Телевизији Београд. Концепција формата познатог као „Културно-образовни програм“, чини се, није најбоље решење јер се и у „конгломерату“ разноврсних програмских садржаја место за културу налази на маргинама.