ИНТЕРПРЕТАЦИЈА КУЛТУРНОГ НАСЛЕЂА У ВИРТУЕЛНОЈ РЕАЛНОСТИ

/in /by

У тексту ауторка упућује читаоце на комплексност поља културног наслеђа и на његову повезаност са социјалним, економским и политичким питањима друштва. Кроз рад она презентује различите приступе насловној теми, кроз објектив архитектуре, уметности, историје. Истражена су питања која окружују могућности, сврху и начине интерпретације и презентације културног наслеђа. Такође, ауторка се бави и савременим дискурсом узрочно-последичних односа нових медија и културног наслеђа који претенциозно намеће питање статуса оригинала и копије као и односа прошлости и садашњости. Дискусије о теоријским и техничким оквирима заједно са методолошким ограничењима креирања виртуелног културног наслеђа су проткане кроз цео текст. Представљене су могућности и предности нових медија, али и незаобилазна ограничења која ови медији намећу. Такође, кроз неколико примера виртуелне реконструкције, представљен је процес интеграције нових медија и културног наслеђа, као врло значајно питање данашњице.

ЕЛЕКТРОНСКЕ УСЛУГЕ БИБЛИОТЕКЕ

/in /by

У тексту се разматра нова парадигма библиотечко-информационих услуга која је у иностраном библиотекарству добила назив Библиотека 2.0. Начињен је покушај да се наброје услуге које се корисницима библиотеке пружају у електронском виду и да се систематизују по врстама. Наведени су примери нових услуга, превасходно из искуства у раду великих националних и иностраних библиотека.

НОВА ПАРАДИГМА САРАДЊЕ У БИБЛИОТЕКАМА: ВИШЕ ОД WEB 2.0 ТЕХНОЛОГИЈА

/in /by

Примена Web 2.0 технологија у библиотекама везана за рад са корисницима дефинише се кроз концепт Библиотека 2.0. Коришћење ових истих технологија у пословне сврхе у библиотекама тек почиње да добија замах и одвија се у оквирима концепта Предузеће 2.0. У раду су представљене теоријске основе ових концепата, као и неки од резултата истраживања о примени Web 2.0 технологија у библиотекама Србије. Примена технолошких и друштвених иновација окарактерисаних концептима Библиотека 2.0 и Предузеће 2.0 представља део процеса виртуелизације пословања библиотека. Рад представља потребу изградње нове парадигме сарадње у библиотекама, која неће обухватати само виртуелну сарадњу са корисницима и између запослених, већ и сарадњу у физичком простору библиотека. Указује се на важност конвергенције виртуелног и физичког пословања библиотека и презентују се могућности које пружа широка распрострањеност друштвених иновација потеклих из виртуелног света за унапређење пословања у физичком простору библиотека. Као илустрацију наведеног, рад уводи концепт Усамљеног читаоца и Читања 2.0 и разматра тематику сарадње при читању. 

НОВА УЛОГА, ЗНАЧАЈ И МОГУЋНОСТИ ЗАВИЧАЈНИХ ФОНДОВА У ЕРИ ИНТЕРНЕТА И ДИГИТАЛИЗАЦИЈЕ ГРАЂЕ

/in /by

У раду су представљени завичајни фондови општинских библиотека с аспекта дигитилазације библиотечке грађе. Аутоматизована обрада и увођење машински читљивих формата направили су револуцију попут Гутенбергове или индустријске. Библиотеке су биле принуђене да се брзо и агилно укључе у нове облике комуникације – коришћење електронске поште, постављање веб сајтова и блогова, интернет оглашавање. Убрзо је уследила реакција од стране корисника разасутих по свету и видело се да су предности неспорне. Следећи проблем који је требало превазићи је како учинити информацију доступном свима и под једнаким условима, и тада је начињен корак који зовемо дигитализацијом и представљањем библиотечке, архивске, музејске грађе и тако даље. Према Симони Ресман, библиотеке будућности су хибридне, оне спајају оно што зовемо библиотеком у класичном смислу, са полицама на књигама, и новом, виртуелном библиотеком. Посвећена је и пажња предусловима, предностима и значају дигитализације.

СЕЛЕКЦИЈОМ ДО КВАЛИТЕТА, А ЕТИКОМ ДО КУЛТУРЕ КОРИШЋЕЊА ЕЛЕКТРОНСКИХ ИЗВОРА ИНФОРМАЦИЈА У АКАДЕМСКИМ БИБЛИОТЕКАМА

/in /by

Специфичност набавне политике у академским библиотекама очитује се првенствено у селективном приступу који проистиче из захтева академске заједнице да се за студенте, професоре и истраживаче обезбеде висококвалитетни, кредибилни и актуелни извори знања, без обзира да ли је реч о традиционалним или све приступачнијим електронским публикацијама. Да би осигурали одговарајући квалитет учења и научног истраживања, академски библиотекари су обавезни да утврде приоритете при избору информационих извора, а онда да током формирања и развоја дигиталних колекција брижљиво али бескомпромисно примењују усвојене критеријуме селекције, при чему контрола квалитета никако не би смела да пређе у цензуру. С друге стране, не треба занемарити ни етички аспект коришћења електронских ресурса који подразумева интелектуалну слободу, заштиту приватности, поштовање ауторских права, као и равноправан приступ. То су најважнији елементи културе коришћења извора знања који су одувек у фокусу библиотечке делатности, али у комплексном дигиталном амбијенту добијају на тежини и значају.

СВЕТЛОСТ АЛЕКСАНДРИЈСКИХ СВЕТИОНИКА – ИНФОРМАЦИОНА ПИСМЕНОСТ, ДОЖИВОТНО УЧЕЊЕ И БИБЛИОТЕКЕ

/in /by

Информациона писменост представља важан услов успешног коришћења електронске библиотеке којој корисници приступају путем интернета. Примена информационих и комуникационих технологија данас се све више шири и постаје део свакодневног живота људи у развијеним државама света. Александријска изјава о информационој писмености и доживотном учењу наводи да су „информациона писменост и доживотно учење светионици информационог друштва који осветљавају путеве развоја, напретка и слободе.“ Доживотно учење јесте вредност коју су најразвијеније земље света и међународне институције поставиле као универзалну и која представља значајну мисију сваке савремене библиотеке. IFLA (International Federation of Library Associations and Institutions  – Међународна федерација библиотечких удружења и установа) схвата информациону писменост као „основно људско право у дигиталном свету које промовише друштвено укључивање свих држава“. У раду су наведене неке дефиниције информационе писмености, дат је осврт на Александријски манифест, као и на стратешки документ Србије у овом важном домену.

ПАМЋЕЊЕ СРБИЈЕ У ПАМЋЕЊУ ЕВРОПЕ И ПАМЋЕЊУ СВЕТА

/in /by

Национална стратегија о дигитализацији и очувању културног наслеђа у Србији још увек није израђена нити званично усвојена у Министарству културе, али Народна библиотека Србија (НБС) развија Дигиталну библиотеку Србије (ДБС) од 2003. године. НБС данас има више од 100 дигиталних колекција грађе која припада културном наслеђу и око два милиона дигиталних јединица. Од 2005. године, када је НБС постала пуноправни партнер пројекта Европска библиотека (The European Library – TEL), све њене дигиталне колекције налазе се на TEL порталу. Од 2008. године, када је покренут портал Europeana, све дигиталне колекције НБС укључене су на овај портал. Најзначајније дигиталне колекције НБС такође су део Светске дигиталне библиотеке (World Digital Library – WDL), пројекта који су покренули Унеско и Конгресна библиотека. Иако још не постоји званична национална стратегија дигитализације културног наслеђа, памћење Србије је већ постало део памћења Европе и памћења света.

КОМУНИКАЦИЈА – БАЗА ЕЛЕКТРОНСКИХ ИЗДАЊА ЧАСОПИСА

/in /by

„Комуникација“, регионална база електронских издања часописа и других публикација и резултата стваралаштва из области науке, културе и уметности Србије и земаља региона, основана је 2000. године. На својој веб адреси www.komunikacija.org.rs окупила је 45 наслова релевантних часописа са преко 350 свезака и преко 10.000 чланака и ауторских прилога у пуном тексту. Комуникација је јавно добро и њено коришћење је бесплатно и неусловљено за све кориснике интернета из целог света. Србија и даље има недовољну онлајн презентацију домаће научне и културне продукције, а нарочито недостаје концентрисани наступ и презентација већег броја часописа на једној веб адреси. Чак и у таквој ситуацији постоје дуплирања. Зато се намеће потреба за договором око стратегије развоја са свим учесницима у систему стварања отворених фондова научних и културних добара Србије.

ЕЛЕКТРОНСКИ ЧАСОПИСИ У БИБЛИОТЕКАМА

/in /by

У раду се говори о електронским издањима серијских публикација које се јављају као резултат технолошког напретка у области информационих технологија, посебно развоја интернета. Електронска издања унела су велике промене у раду библиотека, посебно у сфери библиотечких услуга које сада обухватају и електронске сервисе. Најважнији електронски сервис библиотеке је електронска колекција која, између осталог, обухвата и електронске серијске публикације. Објашњава се појам и основне карактеристике електронских серијских публикација, говори се о појединим њиховим облицима (електронске новине, часописи, листови, магазини, билтени, огласници, водичи). Говори се о релацијама између електронске и штампане верзије. Наводе се појединости о условима приступа/претплате онлајн издањима. Детаљније се наводе обавезе библиотеке која укључује електронска издања у своје колекције. Наводи се пример КоБСОН-а као оптимално решење за координирану набавку скупих научних часописа из иностранства. Разматра се и проблем (не)коришћења електронских колекција и предлажу нека решења за едукацију корисника. На основу објављених резултата истраживања корисника интернета у Србији претпоставља се број потенцијалних корисника електронских часописа. Електронска периодична издања представљају се кроз Дубоки каталог и Дигиталне збирке Народне библиотеке Србије.

У закључку се наводе предности и недостаци електронских, односно штампаних периодичних издања.