МУЗЕАЛИЗАЦИЈА КОЛЕКЦИЈЕ ЦРНО-БЕЛИХ НЕГАТИВА ИЗ ЛЕГАТА АЛЕКСАНДРА СИМИЋА

/in /by

У раду се прати музеализација колекције црно-белих негатива из Легата Александра Симића, фотографа Југословенске војске у отаџбини, односно њена интеграција у фонд
Музеја Југославије, који досад није прикупљао грађу равногорске провенијенције. Такође, покренута су и разматрања која се тичу правног статуса поклоњене грађе у установама културе
како би се у корелацији с њима одговорило на питања која се тичу музеолошког третирања
предмета доспелих у Mузеј. Под тим пре свега подразумевамо процес музеалне селекције, односно валоризацију поклоњене фото-грађе, њену дигиталну и документацијску обраду и, на
крају, сагледавање комуникацијског потенцијала примљене колекције у односу на фонд Музеја, који због своје хетерогености и природе настанка, доноси пред истраживаче многобројне
изазове

ЛЕГАТИ У ЗБИРЦИ ЗА НОВАЦ И МЕДАЉЕ МУЗЕЈА ГРАДА БЕОГРАДА

/in /by

У Музеју града Београда, од укупно двадесет осам легата, у Збирци за новац и медаље налазе се легати Ђорђа Новаковића и Светозара Ст. Душанића. Оба легата поклоњена су
седамдесетих година 20. века. У раду су, након кратког осврта на појам и законско тумачење
легата у културној политици Србије, приказане студије случаја поменутих легата – папирних новчаница и римског металног новца у Збирци за новац и медаље. Поред кратке биографије легатора, начина на који су ови легати формирани и њихове садржине, начињен је покушај да се на основу расположиве документације из музејске архиве прикаже како су збирке,
поклоњене Музеју, постале легати. Рад разматра и питања у којој мери и с колико успеха су у
пракси спроведене музеолошке активности – заштита (чување, конзервација, рестаурација
и документација) и комуникација (излагање и едукација).

КОНСТРУКЦИЈА НАРЦИСОИДНОГ ЛИКА УМЕТНИКА У АУТОБИОГРАФИЈИ САЛВАДОРА ДАЛИЈА

/in /by

Рад истражује, у оквиру студија трансдисциплинарности, феномен нарцизма и
нарцисоидни лик у уметности – књижевном делу Ја сам геније Салвадора Далија (The Secret
World of Salvador Dali) и ликовном делу Метаморфоза Нарциса, у Далијевој поезији, кроз митологију и психоанализу, као и грађење нарцисоидног лика (уметничке Персоне) као предлошка
стратегије идентитета у савременим уметничким праксама. Aнализиране су неке специфичности Далијеве личности и креативног испољавања – са освртом на његово детињство,
затим се испитује појам нарцисоидне структуре личности по Сигмунду Фројду, као и улога
Далијеве супруге Гале у његовој уметности. У рад су укључени постулати надреализма које
је Дали примењивао из Бретоновог Манифеста надреализма и надреалистичке праксе, као и
утицај Фројда и Далијев сопствени метод критичке параноје. За студију случаја послужила
је слика Метаморфоза Нарциса, њен визуелни, садржајни, стилски и симболички свет. У завршном делу описане су фасцинантне размере култа личности које је Далијев нарцисоидни лик
досегао у последњим годинама живота. Посебно је анализирана музеализација Далијевог опуса, затим бројни музеји-легати, задужбине и збирке, чијим успостављањем је трајно изграђен
споменик уметнику и интернационални статус митолошке фигуре – бренд Дали.