Листа чланака: Теме

Културна традиција Београда, грађена кроз неколико миленијума успона и падова, представља један од најзначајнијих градских ресурса. Међутим, култура није добила заслужено место у развојним плановима Србије, па самим тим ни Београда. То стање се мора што пре поправити кроз низ синхронизованих и смислених акција, међу којима је и оживљавање идеје о културној анимацији, не само као истраживачке теме већ као реалне активности свих релевантних институција и установа културе. Почетне активности морају да обухвате утврђивање реалног стања културе у Београду кроз попис културних установа свих нивоа и усмерења, а такође и кроз шире истраживање културних потреба и навика становника Београда. На основу тих базних показатеља треба дефинисати низ акција за артикулисање и усмеравање интересовања становништва на праву културу, али ослобођену елитистичких обележја. Приближавање културе ширим слојевима становништва, кроз едукативне и инспиративне програме намењене млађој популацији, и организовање одређених програма у руралним и приградским подручјима треба да буду кључни елементи новопокренутих анимативних програма. Поред тога, већ афирмисане установе културе треба да се прикључе или да подрже активности културне анимације које би биле координиране на нивоу градске управе.

Антрополошка анализа употребе урбане топографије се односи на коришћење простора у културалној пракси и подразумева анализу значења која му се придају у одређеном социјално- културалном контексту. Рад се бави проучавањем сајт специфик пројекта „Упркос ватри“ и начина на који антрополошко истраживање може да допринесе реализацији и презентацији ове врсте уметничких пројеката. Са тим у вези, проучавана је свакодневица Косанчићевог венца, уметничке интервенције и њихов однос.