РАЗГОВОР СА Ж. П. САРТРОМ: РИЗИК СПОНТАНОСТИ И ЛОГИКА ИНСТИТУЦИЈЕ

/in , /by

KULTURNA DECENTRALIZACIJA U KONTEKSTU JUGOISTOČNE EVROPE

/in /by

Proces decentralizacije svakako je jedan od najosjetljivijih procesa unutar kulturne politike. Određena pozitivna iskustva koja su nasljeđena iz proteklih razdoblja ne smatraju se važnima niti relevantna za današnje unutrašnje uređenje decentraliziranih jedinica, tako da one bivaju uređene prema sadašnjem političkom interesu i prioritetima. S obzirom na hrvatska iskustva u zadnjih dvadesetak godina, broj regionalnih jedinica te posebno onih općina i gradova je prevelik te nije optimalan za kulturni razvoj. Iako je u zemlji donesen niz dokumenata o decentralizaciji, ona je tzv. „papirnata decentralizacija“ pošto se dokumenti ne provode u praksu i nisu implementirani.

КУЛТУРНА ПОЛИТИКА И САВРЕМЕНИ ИЗАЗОВИ ФИНАНСИРАЊА КУЛТУРЕ: МЕЂУНАРОДНА ИСКУСТВА И СРБИЈА

/in /by

Проналажење адекватног модела финансирања културе који ће у великој мери испунити циљеве културне политике, интересе и очекивања културне заједнице, не значи апсолутно опредељење за неки од постојећих концепата финансирања културе, већ изналажење најразличитије комбинације оних организационих димензија које одговарају традицији, друштвено-економском контексту, постојећем систему институција културе, односу државе и културе, економском развоју земље и сл. У процесу моделирања ефикасног система финансирања културе требало би водити рачуна како о културним тако и о економским захтевима. Традиционални модел финансирања културе обично представља уобичајену праксу која се тешко мења, тако да реформе финансирања културе посежу за мерама које имају пре корективни карактер, него радикално мењање модела финансирања културе. У раду се разматрају различите димензије односа државе и културе са посебним освртом на генезу финансирања културе. Затим се даје преглед различитих концепата финансирања културе и друштвено-историјски контекст у коме су различити концепти настајали. Потом се анализирају међународне тенденције у домену економских инструмената културне политике и тржишног димензионирања културног система. У последњем делу рада разматра се финансирање културе у Србији у историјско-компаративном контексту, анализирају текући проблеми и развојне перспективе.

PROBLEMATIČNOST KULTURNE POLITIKE KOT POLITIKE

/in /by

Razmerje med politiko in kulturo je v večstrankarski predstavniški demokraciji v samem temelju problematično. Na eni strani se nahaja kulturna sfera, ki poudarja, da mora biti kultura samostojna/avtonomna, pa čeprav je po sili razmer gmotno odvisna od oblasti. Po drugi strani kulturne politike kot javne politike ni mogoče enostavno izvzeti iz političnega sistema in jo prepustiti avtonomiji kulturnega podsistema. Vladajoča politika, ki je dobila oblast na volitvah, ima demokratični mandat, da ureja javne zadeve – tudi na področju kulture. Zaradi visoke specializacije družbenih podsistemov, ki so postali operativno zaprti organizmi, vodi načelno zavračanje politike dodatno v t.i. demokratični primanjklaj in načenja same temelje posredniške demokracije. Pozitivna alternativa politiki distance do kulture (arm’s length) je politika interakcije (arm in arm) med političnimi organi, civilno družbo in lastniki kapitala s pomočjo novih prijemov, temelječih na vključenosti v politične procese (participaciji) in javnem, širokem razpravljanju o kulturnih kot javnih zadevah (deliberaciji). Za re-afirmacijo javne vrednosti kulture je zato potrebna njena re-politizacija.