Листа чланака: Креативни сектор - контуре новог модела развоја

Двадесет први век медијима је донео нови изазов у виду дигиталних технологија, које у питање доводе досадашње карактеристике медија, утичући на начин продукције садржаја и њихову дистрибуцију, при том из корена мењајући односе на релацији медији – аудиторијум. Текст анализира карактеристике нових медија и њихов ефекат на потрошњу медијских садржаја, измене успостављених навика публике, отварање нових могућности за аудиторијум. Конвергенција традиционалних и нових медија омогућила је покретање и отварање нових комуникационих канала који ће на јединствен начин иницирати дискусију о новим елементима и факторима програмирања, редефинисаће досадашње концепте планирања програма као тока који карактеришу строга правила смењивања програмских елемената и конзистентност вредности које се промовишу, редефинисаће улогу публике.

Упркос подацима о високој стопи раста креативних индустрија, предузећа која послују у овом сектору и даље имају потешкоћа у привлачењу инвестиција. То је, пре свега, због постојања неадекватне комуникације између предузећа и инвеститора. Креативност сама по себи није питање, јер постоји велики број интересантних идеја и креативних појединаца. Проблем је претварање те креативности у комерцијални производ. Будући да је креативни сектор у процесу стварања вредности највише ослоњен на интелектуална средства, она која су по својој природи неопипљива, то за овај сектор повлачи нову врсту изазова у смислу одређивања њихове вредности и потенцијала стварања профита. За предузећа у креативним индустријама ово је од круцијалног значаја, јер само уколико науче и разумеју како да идентификују, евидентирају и трансформишу своја интелектуална средства у економску вредност, моћи ће и на системски начин да управљају процесом стварања вредности и да потенцијал својих интелектуалних средстава да створе будуће новчане токове јасно прикажу потенцијалним инвеститорима. Предмет овог рада је управљање интелектуалним капиталом у контексту креативних индустрија. Циљ рада је да се истраже путеви артикулисања начина стварања вредности предузећа која послују у креативном сектору, као и повезивање тих начина са конкретним управљачким активностима, посебно оним везаним за стварање одговарајућег пословног модела.

Рад се бави истраживањем карактеристика раста (и развоја) креативног сектора са становишта економске ефикасности производних фактора који су у њему ангажовани. При томе се полази од анализе релевантне литературе која нуди различите теоријске концепте креативног сектора и његове структуре. Као критериј за разликовање типова раста (и развоја) креативног сектора узима се економска ефикасност посматрана кроз динамику продуктивности рада и ефикасност капитала.

Креативне индустрије се, захваљујући свом економском потенцијалу, сматрају најперспективнијим видом предузетништва данас, али и у будућности. На развој креативних индустрија у великој мери утиче положај креативних радника који у овом тренутку, чини се, све више одређује медијска култура, оријентисана ка стварању звезда. Креативне личности никада нису биле познатије него данас. Чак и они уметници који не поседују врхунски таленат добијају прилику да се појаве у медијима и представе своје стваралаштво. Изложеност креативних радника медијској пажњи може да има позитивне ефекте, који се у првом реду односе на могућност упознавања масовног аудиторијума са њиховим радом. 

У раду се разматра питање урбаног развоја, односно економског раста градова, из угла развоја културе и тржишта креативности. С тим у вези, чланак разматра различите приступе и дефиниције креативности, модела и концепата креативних градова, посебно из угла урбаног и просторног планирања. Сучељени су амерички и европски континентални концепт развоја креативности градова. Главнина рада односи се на анализу законских и подзаконских аката и регулатива које, нарочито у пракси, онемогућавају усвајање, афирмацију и примену концепта креативних градова у Србији. Аутор овај проблем посматра у сфери јавне политике – као континуитет диспута у јавној политици једне земље у транзицији – колизиони однос у сфери јавног и приватног интереса и разрешење види у партнерству ова два сектора.