Листа чланака: Истраживања

Данашњи читалац, гледалац и слушалац, у само једном дану добије онолико информација колико његов предак у 17. веку за цео свој животни век. Тако много информација не значи и да је прималац информација данас, уз велики број медија и велики број доступних информација, добро информисан. Предмет овог рада је анализа програма три регионалне телевизијске станице у Нишу током последње фебруарске седмице 2011. године. Готово истоветно садржајно и жанровско сиромаштво, недостатак професионалног изазова да се догађајима, људима и појавама посвети довољно квалитетне пажње, карактеристике су ове медијске разгледнице суморне стварности другог по величини града у Србији. Циљ овог рада је да докаже да све веће присуство нових технологија неповратно мења укус медијске публике, а тиме и начин рада новинара. Број корисника интернета расте, што отвара могућности еманципације урбаних телевизија, али и да новинари могу да прате потребе млађе популације, уз стално освајање нових знања.

У раду су представљени најважнији резултати истраживања културног живота и културне партиципације средњошколаца у Србији. Подаци су показали да активности из домена јавног културног живота не спадају у омиљене начине провођења слободног времена ученика средњих школа у Србији, које они најчешће „троше“ кроз активности које се одвијају у тзв. приватној сфери (гледање ТВ и слушање музике, бављење спортом и коришћење рачунара), за које је потребна мања количина материјалних средстава. Због тога средњошколци нису чести посетиоци догађаја из области културе. Поред групе средњошколаца која практично не учествује у јавном културном животу, идентификовали смо и групу ученика која одлази у институције културе и посећује програме из области културе, која чини просечно око 8.5 процената (статистичка процена) ове популације. Међу њима између 3.5% и 5.5% ученика партиципира у јавном културном животу барем једном месечно. Генерално посматрано, већина средњошколаца не учествује у јавном културном животу, али се не може говорити о одсуству из јавног живота у целини. Ипак, детаљније анализе показују да значајан део средњошколске популације не учествује у јавном културном животу, и да су за велики део ове популације културни програми недоступни или незанимљиви, било ради недостатка слободног времена, интересовања, концепције јавног културног живота, финансијски или територијално. Овакав тренд, да већина ученика средњих школа у Србији не учествује у јавном културном животу, може да има озбиљне последице по будућност ове друштвене групе, али и целог друштва уопште. Последице нису одмах “видљиве”, већ се испољавају кроз дужи временски период, различитим интензитетима и различитим формама у скоро свим деловима друштвене структуре.