КУЛТУРА СЕЋАЊА И ЈАСЕНОВАЧКИ МУЧЕНИЦИ

/in /by

У чланку су описана и анализирана два случаја праксе у култури сећања
на јасеновачке мученике. Филм Дара из Јасеновца привукао је велику пажњу, пости-
гавши високу гледаност, али је, уједно, произвео и оштре негативне реакције дела
јавности. С друге стране, изложба Јасеновац, логор смрти, земља живих код најши-
ре публике прошла је не особито запажено, мада су реакције оних који су изложбу
видели биле позитивне. И један и други пројекат почивао је на идеји „да се открије
име и лице жртве”, оба су уживала финансијску помоћ официјелних тела, али реак-
ција јавности на њих била је различита. Разлог je свакако и природа медија, будући
да је филм, у односу на камерну изложбу, далеко утицајнији на обликовање свести и
расположења широке публике. Међутим, не може се занемарити, када је реч о рецеп-
цији, ни инсистирање другог пројекта на катарзи и помирењу – при чему је снажно
изражена управо хришћанска, новозаветна идеја покајања и васкрсења. Изразита
нерелигиозна димензија савремене филмске индустрије, међутим, предупређивала
је да се овакав приступ можда примени и на Дару из Јасеновца. Ипак, и такав угао
уметничке рефлексије није без контроверзи, будући да отвара морална, па и дру-
штвена питања учешћа друге стране у превазилажењу наше колективне трауме.

ПОСЛУШНО ТЕЛО ПОСМАТРАНО СА АСПЕКТА ПОСТЈУГОСЛОВЕНСКЕ УМЕТНИЧКЕ ПРАКСЕ У СРПСКОМ ФИЛМУ

/in /by

Под утицајем идеја просветитељства, после Француске револуције, у
многим земљама формира се образована грађанска класа, која све више осећа потре-
бу за књигом и читањем. Услед друштвених и социјалних промена које су захватиле
Европу, мења се и однос према књизи и библиотекама. У Европи су се одигравали
друштвени процеси који су омогућили развој просвете, писмености, а самим тим
долази и до стварања нове читалачке публике, што је условило потребу за осни-
вањем и формирањем разних клубова и друштава чији је циљ био да омогуће својим
члановима читање новина и часописа. Прва оваква друштва јављају се у Францу-
ској, Енглеској и Немачкој током 17. и 18. века, а затим и у осталим европским
земљама. Срби у Војводини своју прву читаоницу отварају 1842. године у Иригу. До
револуције 1848/49. основане су српске читаонице у Сомбору, Кикинди и Новом Саду.
Своју експанзију читаонички покрет доживљава у другој половини 19. века, када је
основан и највећи број читаоница у војвођанским градовима и селима. Рад обухвата
кратак преглед настанка и развоја српских читаоница у селима и мањим местима
Војводине, са освртом на њихову улогу у просветно-културном развоју, као и разви-
јање националног идентитета.

ПРИЛОЗИ ЗА ИСТОРИЈУ СРПСКИХ ЧИТАОНИЦА: ЧИТАОНИЦЕ У СЕЛИМА И МАЊИМ МЕСТИМА ВОЈВОДИНЕ

/in /by

Под утицајем идеја просветитељства, после Француске револуције, у
многим земљама формира се образована грађанска класа, која све више осећа потре-
бу за књигом и читањем. Услед друштвених и социјалних промена које су захватиле
Европу, мења се и однос према књизи и библиотекама. У Европи су се одигравали
друштвени процеси који су омогућили развој просвете, писмености, а самим тим
долази и до стварања нове читалачке публике, што је условило потребу за осни-
вањем и формирањем разних клубова и друштава чији је циљ био да омогуће својим
члановима читање новина и часописа. Прва оваква друштва јављају се у Францу-
ској, Енглеској и Немачкој током 17. и 18. века, а затим и у осталим европским
земљама. Срби у Војводини своју прву читаоницу отварају 1842. године у Иригу. До
револуције 1848/49. основане су српске читаонице у Сомбору, Кикинди и Новом Саду.
Своју експанзију читаонички покрет доживљава у другој половини 19. века, када је
основан и највећи број читаоница у војвођанским градовима и селима. Рад обухвата
кратак преглед настанка и развоја српских читаоница у селима и мањим местима
Војводине, са освртом на њихову улогу у просветно-културном развоју, као и разви-
јање националног идентитета.

ПОПУЛАРНА КУЛТУРА У ФУНКЦИЈИ ДРУШТВЕНЕ КРИТИКЕ: СЛУЧАЈ EUTOPIA

/in /by

Циљ рада је да покаже да популарна култура може имати улогу друштве-
не критике, промишљајући идеје албума Eutopia, музичког састава Massive Attack.
Упркос проблемима дефинисања популарне културе и њене идеологизације, рад ће
покушати да покаже да популарна култура представља погодно и делотворно сред-
ство друштвене критике. Током пандемије COVID-19 2020. године, на интернету
је објављен концептуални албум Eutopia, с пропратним излагањима о проблемима
данашњице. Пандемијска ситуација је учинила да се на драматичан начин испоље
глобални проблеми који представљају егзистенцијалну претњу за читаво човечан-
ство, те Eutopia излаже решења горућих проблема, предлажући универзални основ-
ни доходак, елиминацију пореских рајева и општу ангажованост како бисмо избегли
климатско ванредно стање. Надахнута Моровом Утопијом, Eutopia представља
реалистичну утопијску визију која треба да подстакне целокупну јавност на про-
мишљање и ангажованост у потрази за бољим и праведнијим друштвом. У том
погледу, Eutopia представља дело савремене популарне културе које је у функцији
друштвене критике, утемељено на хуманистичком подухвату побољшања чове-
чанства.

ДИГИТАЛНА ПРЕЗЕНТАЦИЈА БЕОГРАДСКЕ ФИЛХАРМОНИЈЕ У ПЕРИОДУ ОБУСТАВЕ КОНЦЕРТНИХ АКТИВНОСТИ

/in /by

У периоду обуставе концертних активности услед пандемије COVID-19,
Београдска филхармонија је целокупну активност пренела у онлајн-сферу (март−јул
2020. године) са циљем да задржи своју публику и да интегрисаном комуникацијом,
користећи све дигиталне канале, створи прилику за интеракцију с новом публиком.
Истраживање нуди пресек нових пракси на примеру филхармонијских оркестара у
периоду који је променио дотадашње парадигме музичког извођаштва и слушалачког
искуства, уз напуштање концепта публике као колективног и материјалног и
прелазак на дискурзивно сагледавање публике као виртуелног тела. Студија случаја
има у фокусу анализу стратегије презентације Београдске филхармоније с циљем да
утврди допринос нових искустава, чије комбиновање с традиционалним начином
слушања музике у концертној дворани, може резултирати дугорочним развојем пу-
блике, односа с јавношћу и унапређењем презентације музичког извођаштва.

ПОЗОРИШНА ПРЕДСТАВА „ГОЛУБЊАЧА”: ПОЛИТИЧКИ КОНТЕКСТ ЗАБРАНЕ И УНУТАРПАРТИЈСКИ СПОРОВИ 1982/1983.1

/in /by

У чланку су анализирани политичка позадина одлуке о скидању предста-
ве Голубњача с репертоара Српског народног позоришта у Новом Саду 1982, реагова-
ња у јавности на ту одлуку и различити ставови покрајинских власти Војводине и
републичких власти Србије тим поводом. Представа је забрањена одлуком Градског
комитета Савеза комуниста Новог Сада под оптужбом за српски национализам,
али је њено извођење настављено у Београду, уз благонаклон став републичких по-
литичара и подршку великог дела српске и југословенске јавности. Циљ рада је да
допринесе истраживању односа комунистичких власти према појавама у јавном
животу које су означаване за идеолошки и политички непожељне у Југославији после
смрти Јосипа Броза. Истраживање је највећим делом засновано на до сада некори-
шћеним архивским изворима.

ЊИХОВА ПРИЧА – ОД КРЕАТИВНОГ ПИСАЊА ОСУЂЕНИЦА ДО РЕСТОРАТИВНОГ ПОЗОРИШНОГ ПЕРФОРМАНСА

/in /by

Програми социјалне рехабилитације осуђених лица, засновани на идејама терапијe
уметношћу и принципима ресторативне правде, стичу све ширу афирмацију. Они почивају
на идеји да пуко кажњавање учиниоца кривичног дела није довољно да допринесе сузбијању
криминалитета, већ да треба трагати за иновативним и креативним приступима решавању овог, нажалост увек актуелног, проблема. Захваљујући својим снажним трансформативним ефектима и ресторативним елементима, међу овим програмима се издвајају радионице
креативног писања и позоришног рада осуђених лица, посебно када се примењују у синергији,
што је представљено у овом раду на примеру позоришне представе Њена прича.

СИМБОЛИКА СРЦА

/in /by

Срце од најстаријих времена представља један од највише проучаваних органа. Већ
на самим почецима писане историје налазимо записе о овом органу, а сматра се да су различита веровања била везивана за њега и раније. Људи су врло рано запазили да срце заузима
централно место у телу, да престанак његовог рада означава смрт како код људи тако и код
животиња и да узбуђење мења ритам његовог рада. Међутим, поред физиолошке функције
овог органа, током историје, срцу су придаване различите магијске и религијске функције.
У данашњем свету срце је превазишло појам знака и постало је симбол допадања, љубави
и повезаности међу људима. У раду ћемо приказати различита значења овог симбола кроз
историју до данашњих дана, а у циљу разумевања истог у културолошким оквирима.

ДА ЛИ НАС КУЛТУРНА ПАРТИЦИПАЦИЈА ЧИНИ СРЕЋНИЈИМ?

/in /by

Истраживања о доприносу активности у слободно време, а посебно о доприносу културне партиципације личном благостању и доживљају среће представљају релативно нову линију истраживања. Иако има доста налаза о позитивној вези између личног благостања и културне партиципације, резултати нису у потпуности конзистентни, што се бар делимично може објаснити различитим теоријским схватањима ових сложених појмова (културна партиципација, лично благостање и срећа), као и њиховим различитим операционализацијама, примењеним истраживачким техникама и узорцима. Ово истраживање спроведено је на репрезентативном узорку грађана Србије старијих од 15 година (N=1521, 46% мушкараца, просечанузраст 41.5). Теренско прикупљање података реализовано је у октобру и новембру 2019. године. Као потенцијални предиктори субјективног доживљаја среће укључени су: 1. социо-демографске варијабле (пол, старост, степен образовања, радни статус,финансијски статус), 2. субјективна процена здравственог стања, и 3. листа активности сачињена на основу претходних истраживања у домену слободног времена и културне партиципације (која је одређена тако да обухвата културну продукцију, приватну и јавну културну потрошњу, а испитаници су оцењивали у којој мери им је омиљена свака од наведених активности). Анализом главних компоненти издвојено је шест латентних димензија активности у слободно време: 1) културна партиципација у ужем смислу, 2) филмови и забава, 3) народњаци и породица, 4) активности на отвореном, 5) спорт и 6) е-књиге и е-новине. На нивоу целог узорка субјективни доживљај среће је био висок, просечна оцена 5.03, на 7-степеној Ликертовој скали. Резултати линеарне регресије издвојили су најбоље предикторе субјективног доживљаја среће. Срећнији су људи који позитивније оцењују своје здравствено стање, имају виши финансијски статус, али и они који су више образовани. Позитивнијем доживљају среће такође позитивно доприносе три обрасца омиљених активности у слободно време: народњаци и породица, активности на отвореном и културна партиципација. Резултати су дискутовани у светлу комплексности испитиваних феномена, а посебно су истакнуте могућности за наредна истраживања, као и практичне импликације за доносиоце одлука о у области културне политике.

ГОВОРЉИВЕ СТВАРИ

/in /by

Једно од данас најутицајнијих одређења појма уметничког дела долази од америчког филозофа и уметничког критичара Артура Дантоа. По Дантоу, да би био уметничко дело, неки артефакт мора (1) говорити о нечему, односно бити о нечему и (2) отеловити значење тога о чему је. Критику овог одређења даоје, поред осталих, Ноел Керол, наводећи примере предмета које не схватамо као уметничка дела, а задовољавају услове Дантоовог одређења. У овом огледу се нуди један могући одговор на ову критику. Он се састоји у томе да се предмети из Керолових примера (и други њима слични предмети) схвате као естетизовани, тј. специфично уобличени тако да делимично изазивају естетску реакцију. Узимајући у обзир такво уобличавање, читаво подручје човекових производа се указује као континуум унутар кога поједини предмети носе „више” или „мање” естетског квалитета.