ИСТРАЖИВАЊЕ БУЏЕТСКОГ ФИНАНСИРАЊА КУЛТУРЕ У ГРАДОВИМА У СРБИЈИ

/in /by

Финансирање културних делатности од стране државних власти и власти градова и општина, поред потребе, представља и законску обавезу са темељима у Уставу Републике Србије. Полазећи са тог становишта, обављено је истраживање буџетског финансирања културне делатности у градовима у Србији, а на основу градских одлука о буџетима за 2009. годину. У датим анализама 21 град је рангиран по различитим критеријумима, од броја становника и укупног буџета, преко издвајања за финансирање културних делатности, процента те суме у односу на укупан буџет и издвајања за културу по глави становника, до броја финансираних субјеката и износа који су намењени за исплату зарада запосленима у установама културе. Истраживање је указало на веома велике диспропорције у буџетском финансирању културе у градовима Србије, али и отворило нова истраживачка питања везана за однос финансирања културе и квалитета културног живота.

МУЗЕЈСКА ПОЛИТИКА У СРБИЈИ: НАСТАЈАЊЕ, КРИЗА И НОВИ ПОЧЕТАК

/in /by

Од оснивања Музеума сербског, 1844. године, протекло је више од век и по, време испуњено сталним променама које су условљавале дисконтинуитет политичког статуса Србије, што је директно утицало и на историјски развој културне политике, а сходно томе и на развој музеја, музејске делатности и музејске мреже. Овај рад има за циљ да прикаже историјску вертикалу развоја музеја у Србији у односу на актуелне моделе културних политика.

МЕДИЈСКА КУЛТУРА У СЕНЦИ ЕКОНОМИЈЕ МЕДИЈА

/in /by

Некада су у теоријским разматрањима друштвене улоге медија доминирале теме везане за васпитни, идеолошки и пропагандни утицај медија. За разлику од ранијих времена, данас се о медијима више говори као о подручју интензивних комерцијалних и профитних активности него као о чиниоцима и средствима културног развоја. Све је очигледније да некадашњу политику и праксу, које су се залагале за афирмацију и ширење медијске културе, наткриљује сенка економске експлоатације медија. Будући да се данашња медијска пракса све више валоризује са становишта економске ефикасности, теоријска интересовања се постепено измештају ка питањима економске експлоатације медија.

КУЛТУРНА ПОЛИТИКА НАЦИОНАЛНИХ МУЗЕЈА У СРБИЈИ

/in /by

У приложеном тексту представљени су најважнији резултати истраживачког пројекта Културна политика националних музеја у Србији који се тичу инструмената културне политике музејских установа финансираних из буџета Министарства културе Републике Србије, односно основаних од стране Републике Србије. Полазна идеја била је да се утврде могућности и потребе за трансформацијом музејских установа у Србији и да се предложе одговарајуће развојне стратегије и активности надлежних институција у области културног наслеђа.

МУЗЕЈСКА ПУБЛИКА У СРБИЈИ

/in /by

У приложеном тексту представљени су најважнији резултати истраживања музејске публике Србије чији је циљ остваривање што потпунијег увида у структуру и потребе публике музејских институција у Србији, те утврђивање свих релевантних карактеристика посетилаца наших музеја, које у највећој мери утичу на њихову бројност и однос према самом музеју и културном животу уопште. Ово истраживање може да помогне у стварању јасније слике о посетама музејима Србије, али и у дефинисању препорука и начина на које може да се побољша посета и повећа број посетилаца у нашим музејима.

ПРЕДУЗЕТНИШТВО У КУЛТУРИ

/in /by

Предузетништво у култури, као појава коју одликује предузимљивост и иновативност, има изузетно велику улогу у културном развоју, посебно локалних средина, јер се већина активности у културној сфери одвија на локалном нивоу. Зато је неопходно активно учешће локалних самоуправа у предузимању мера за подстицај предузетништва у култури. Најбољи пример представља музички фестивал Exit, који је најпрофитабилнија инвестиција града Новог Сада у последњих неколико година. У првом делу овог рада дат је кратак приказ различитих теоријских приступа проучавању предузетништва у култури. У другом делу, рад истражује трансформацију услед које је Exit од културно-уметничког догађаја, организованог у знак протеста против режима, доласком промена, постао један од најбољих музичких фестивала у свету. Та трансформација је резултат високе концентрисаности на могућност стварања нових вредности, у складу са новим потребама друштва, и представља прави пример предузетништва у култури.