Листа чланака: Истраживања

Полазни циљ овога рада је представљање анализа анкете посетилаца централне сталне поставке Народног музеја Ваљево везане за њихово порекло, разлоге доласка у Ваљево и музеј и задовољство доживљајем посете. Ове анализе су допуњене својеврсним историјским прегледом заснованим на архивским документима са евиденцијама посете старим поставкама. У складу са тим, уз укупну посету током 2016. и резултате анкетирања посетилаца током августа исте године, презентована је и анализа посета из 1961. године и указано на разлике у структури посетилаца у два различита периода.

Основни циљ рада је да укаже да је и поред тога што смо свакодневно изложени многобројним медијским садржајима могуће привући пажњу великог броја људи уколико се користи оригиналан приступ у комбинацији са неочекиваном, духовитом идејом и креативни резултат презентује путем дигиталних медија. У раду ћемо представити најуспешнију кампању герила маркетинга која је икада реализована у Србији за позоришну уметност под називом Драма у таксију. Кампања, која је рађена за Југословенско драмско позориште у Београду 2014. године, имала је након само једног дана преко 200.000 прегледа на Јутјубу. Основни закључак у раду је да је креативност пресудна за привлачење уметничке публике, а још једном је потврђено да су нови медији постали незаменљиви у комуникацији са савременом публиком.

У овом тексту разматраћу стваралаштво Џејмса Енсора указујући на значај мотива маске и поступка маскирања у његовим аутопортретима. Као један од најутицајнијих белгијских уметника друге половине деветнаестог века, Енсор је признање за сопствени рад доживео релативно касно, након што је реализовао најзначајнији сегмент свог обимног опуса, ушавши у пету деценију живота. Због сатиричног погледа на културну ситуацију у Белгији, сликар је често био игнорисан и критикован, што је у време његове највеће продуктивности (девета деценија деветнаестог века) доводило до уметниковог потпуног повлачења у самоћу стваралаштва. Разапет између јавног одбацивања и закаснеле славе, Енсор је себи додељивао различите улоге: од самоувереног сликара у младости, преко мученика и жртве, аутсајдера прогоњеног демонима, до визионара опкољеног маскама, стварајући јединствен корпус аутопортрета у коме се преплићу елементи фантастике, гротеске и театра, а у којима маскирање постаје кључни поступак којим се преиспитује идентитет и успоставља иронијска дистанца према свету у коме се живи.

Култура језичког изражавања као вештина комуникације, а самим тим и део опште културе подложна је утицају развојних и срединских фактора. Аутори у раду у циљу утврђивања утицаја школе и ваншколских фактора на културу језичког изражавања ученика млађег школског узраста испитују мишљења учитеља (N=273) о следећем: (а) који фактори у највећој мери доприносе унапређивању културе језичког изражавања ученика; (б) који фактори у највећој мери отежавају унапређивање културе језичког изражавања ученика. Према резултатима истраживања, школа највише доприноси унапређивању културе језичког изражавања ученика, а средства масовне комуникације у највећој мери негативно утичу на развијање језичких компетенција ученика млађег школског узраста. Овакви налази актуализују питање медијске писмености или медијског васпитања, у оквиру кога би родитељи и учитељи, односно школа били главни медијски социјализатори у области културе језичког изражавања.

Циљ рада је анализа феномена географије у делу Саше Брајовић. Два основна постављена питања јесу да ли у студијама београдске историчарке уметности посвећеним култу Богородице Марије у Боки Которској, превасходно у монографијама „Госпа од Шкрпјела” (2000) и „У Богородичином врту” (2006), постоје елементи који указују на присуство географије уметности (ширење и путање уметничких форми у простору, однос уметничких центара и њихове периферије, правци кретања уметника, опис уметничке топографије, доступност и природа материјала потребних за уметничку обраду) и каква је логика географског дискурса унутар наведеног историографског подухвата у односу на до сада две главне утврђене теорије (географски детерминизам и географски посибилизам).