АНАЛИЗА РЕЗУЛТАТА АНКЕТИРАЊА ПОСЕТИЛАЦА НАРОДНОГ МУЗЕЈА ВАЉЕВО У АВГУСТУ 2016. ГОДИНЕ

Полазни циљ овога рада је представљање анализа анкете посетилаца централне сталне поставке Народног музеја Ваљево везане за њихово порекло, разлоге доласка у Ваљево и музеј и задовољство доживљајем посете. Ове анализе су допуњене својеврсним историјским прегледом заснованим на архивским документима са евиденцијама посете старим поставкама. У складу са тим, уз укупну посету током 2016. и резултате анкетирања посетилаца током августа исте године, презентована је и анализа посета из 1961. године и указано на разлике у структури посетилаца у два различита периода.

MARCUSEOVO POIMANJE FENOMENA ESTETSKOG I UMJETNOSTI

Autor u radu pokušava pokazati Marcuseovo poimanje fenomena estetskog i umjetnosti u kontekstu cjelokupnog djela, a s posebnim osvrtom na odnos umjetnosti i revolucije. U tekstu se najprije polazi od Marcuseove disertacije o romanu umjetnika. Ovaj tekst pokazuje se ključnim, jer Marcuse već ovdje razabire perifernog subjekta (umjetnika) kao nositelja oslobođenja. Potom slijedi potanki prikaz orfičko-narcističke civilizacije, odnosno ishodište estetsko-osjetilne revolucije u okvirima Freudove teorije. Zatim se razmatra položaj umjetnosti u kapitalističkom i varijanti socijalističkog društva. Dok je u kapitalističkom društvu umjetnost banalizirana masovnim konzumiranjem, u socijalističkom društvu umjetnost je ideološki instrumentalizirana u svrhu glorificiranja i očuvanja političkog poretka. Naposljetku, analizira se kvalitativan prijelaz u društvo estetskog etosa koji je ostvariv senzitivnom suradnjom umjetnosti i tehnologije. Namjera ovog rada je ponuditi kritičku, koherentnu i kontekstualno situiranu interpretaciju umjetnosti i estetske revolucije onako kako je posredovana kod Marcusea.

БОРБА ЗА ПОЗОРИШНУ ПУБЛИКУ У ДИГИТАЛНОМ ДОБУ

Основни циљ рада је да укаже да је и поред тога што смо свакодневно изложени многобројним медијским садржајима могуће привући пажњу великог броја људи уколико се користи оригиналан приступ у комбинацији са неочекиваном, духовитом идејом и креативни резултат презентује путем дигиталних медија. У раду ћемо представити најуспешнију кампању герила маркетинга која је икада реализована у Србији за позоришну уметност под називом Драма у таксију. Кампања, која је рађена за Југословенско драмско позориште у Београду 2014. године, имала је након само једног дана преко 200.000 прегледа на Јутјубу. Основни закључак у раду је да је креативност пресудна за привлачење уметничке публике, а још једном је потврђено да су нови медији постали незаменљиви у комуникацији са савременом публиком.

ПРОЦЕСИ ТРАНСКУЛТУРАЛИЗАЦИЈЕ НА ПРИМЕРУ МЕЛОДИЈЕ TWINKLE, TWINKLE LITTLE STAR

Концепт транскултуралности подразумева значајну идеолошку позицију у оквиру постмодерних Студија културе, а актуелизује се у контексту идеје мултикултуралног друштва на којој се темељи и идеологија културне политике интегрисања у европски мултинационални простор, чему тежи и наша заједница. Живи процеси транскултурализације интезивирају се истовремено са експанзивним развојем модерних комуникационих технологија и свеопштом тенденцијом глобализације. С немогућношћу регресије на монокултуралне концепте намеће се као неизбежност, те самим тим и неопходност, потреба за сагледавањем управо позитивних страна процеса транскултурализације као и захтев за њиховим имплементирањем у свакодневне интеркултуралне односе и појаве. Циљ овог рада јесте да укаже на комплексност и слојевитост процеса транскултурализације, као и да размотри могућност њихове примене у поступку превазилажења друштвених тензија условљених неразумевањем културолошких разлика, али и сличности. Ове процесе могуће је разумети на једноставном примеру глобалног транскултуралног феномена, мелодије познате под називом Twinkle, Twinkle Little Star.

ЏЕЈМС ЕНСОР: УМЕТНИК МЕЂУ МАСКАМА

У овом тексту разматраћу стваралаштво Џејмса Енсора указујући на значај мотива маске и поступка маскирања у његовим аутопортретима. Као један од најутицајнијих белгијских уметника друге половине деветнаестог века, Енсор је признање за сопствени рад доживео релативно касно, након што је реализовао најзначајнији сегмент свог обимног опуса, ушавши у пету деценију живота. Због сатиричног погледа на културну ситуацију у Белгији, сликар је често био игнорисан и критикован, што је у време његове највеће продуктивности (девета деценија деветнаестог века) доводило до уметниковог потпуног повлачења у самоћу стваралаштва. Разапет између јавног одбацивања и закаснеле славе, Енсор је себи додељивао различите улоге: од самоувереног сликара у младости, преко мученика и жртве, аутсајдера прогоњеног демонима, до визионара опкољеног маскама, стварајући јединствен корпус аутопортрета у коме се преплићу елементи фантастике, гротеске и театра, а у којима маскирање постаје кључни поступак којим се преиспитује идентитет и успоставља иронијска дистанца према свету у коме се живи.

НАСТАВА ЛИКОВНЕ КУЛТУРЕ И УЛОГА НАСТАВНИКА ИЗ ПЕРСПЕКТИВЕ УЧЕНИКА

У раду смо били усмерени на проучавање начина на које ученици основних школа доживљавају наставу ликовне културе и рад наставника. Занимало нас је како ученици процењују тежину и занимљивост предмета Ликовна култура, колико су задовољни радом наставника и колико је рад наставника допринео да им предмет буде лакши и занимљивији за учење. За потребе истраживања конструисан је упитник који је садржао питања затвореног и отвореног типа. Налази истраживања показују да највећи број ученика процењује наставни предмет Ликовна култура као осредње занимљив и веома лак, али и да ученици сматрају да наставник у значајној мери доприноси занимљивости и нивоу тежине самог предмета. На занимљивост и ниво тежине предмета у највећој мери утичу: начин обраде градива, начин рада наставника и разноврсност задатака који се постављају ученицима. Добијени резултати сугеришу да су професионалне компетенције наставника кључни фактор успешне реализације наставе.

УНАПРЕЂИВАЊЕ КУЛТУРЕ ЈЕЗИЧКОГ ИЗРАЖАВАЊА УЧЕНИКА У ШКОЛСКОМ И ВАНШКОЛСКОМ КОНТЕКСТУ

Култура језичког изражавања као вештина комуникације, а самим тим и део опште културе подложна је утицају развојних и срединских фактора. Аутори у раду у циљу утврђивања утицаја школе и ваншколских фактора на културу језичког изражавања ученика млађег школског узраста испитују мишљења учитеља (N=273) о следећем: (а) који фактори у највећој мери доприносе унапређивању културе језичког изражавања ученика; (б) који фактори у највећој мери отежавају унапређивање културе језичког изражавања ученика. Према резултатима истраживања, школа највише доприноси унапређивању културе језичког изражавања ученика, а средства масовне комуникације у највећој мери негативно утичу на развијање језичких компетенција ученика млађег школског узраста. Овакви налази актуализују питање медијске писмености или медијског васпитања, у оквиру кога би родитељи и учитељи, односно школа били главни медијски социјализатори у области културе језичког изражавања.

КУЛТУРА ИСХРАНЕ КАО ОСНОВА ФРАЗЕОЛОШКОГ ИЗРАЖАВАЊА СРПСКОГ, ФРАНЦУСКОГ И ИТАЛИЈАНСКОГ НАРОДА

Култура исхране не обухвата само начине спремања јела и прехрамбене навике једног народа, него одражава културолошке вредности човека и обликује цивилизацијске и историјске токове. Будући да су језик и култура у непрекидној интеракцији, те да су фраземи језичке јединице којима се изражавају различити културни садржаји и реконструише слика духа и културе једног народа, очекивано је да храна, која представља неизоставан елемент човекове ванјезичке стварности, служи и као извор за фразеолошко изражавање. Предмет овог рада су фраземи српског, француског и италијанског језика који садрже кулинарску компоненту (нпр. срп. каша; фр. brioche; ит. maccheroni). Циљ истраживања је да установимо везу између језика и културе, односно да утврдимо на који начин национална култура утиче на формирање позадинске слике одабраних фразема три језика.

ГЕОГРАФИЈА И УМЕТНОСТ

Циљ рада је анализа феномена географије у делу Саше Брајовић. Два основна постављена питања јесу да ли у студијама београдске историчарке уметности посвећеним култу Богородице Марије у Боки Которској, превасходно у монографијама „Госпа од Шкрпјела” (2000) и „У Богородичином врту” (2006), постоје елементи који указују на присуство географије уметности (ширење и путање уметничких форми у простору, однос уметничких центара и њихове периферије, правци кретања уметника, опис уметничке топографије, доступност и природа материјала потребних за уметничку обраду) и каква је логика географског дискурса унутар наведеног историографског подухвата у односу на до сада две главне утврђене теорије (географски детерминизам и географски посибилизам).

KA РАЗУМЕВАЊУ НАЦИОНАЛНЕ ПРИПАДНОСТИ, СРПСКИХ ФИЛОЗОФА И СРПСКЕ ФИЛОЗОФИЈЕ

У овој расправи се разматрају различити аспекти вишедимензионалног феномена националне припадности, те прикључујући се на тo одређују појмови „српских филозофа” и „српске филозофије”. При том се заступа теза, да се разумевање и одређивање националне саприпадности најпримереније да лоцирати у зону пресека између базичног етничког идентитета рода са једне, и на њему се даље конституишућег културно-историјског идентитета са друге и експликовати преко прожимања једнога и другога. Национална саприпадност укључује заправо три димензије: генетско-родовску, персонално-децизионистичку и културно-историјску. Као српска филозофија у изворном смислу одређују се онда првенствено оне концепције, које стварају и заступају аутори, персонални носиоци српског националног идентитета.