ЦИВИЛИЗАЦИЈА МАЈА У АРХИТЕКТУРИ

Циљ овог рада је да истражи цивилизацију древних Маја, на сачуваним примерима цртежа, графика и фотографија, архитектуре, које су настале током осамнаестог и деветнаестог века. Методолошки апарат је развијен у хронолошкој вертикали која се пружа од почетака истраживања и ликовног презентовања цивилизације древних Маја у делу европских уметника. Пресек истражености предмета проучавања и ликовних прилога систематизован је тако да омогући праћење историјских околности које су иницирале поједине експедиције, односно на услове и стручност оних који су у њима учествовали, као и доприноса који су дале познавању мајанске архитектуре. Такође, у обзир је узет и контекст европске културе, али и посматрања архитектуре као цивилизацијске и уметничке тековине древних Маја.

ДРУШТВЕНИ АСПЕКТИ ХОРОР ЖАНРА У ЈУГОСЛОВЕНСКОМ ФИЛМУ ОД 1973. ДО 1990. ГОДИНЕ

Издвајајући десет југословенских филмова који користе ефекте хорора, указујем на могућности њихове класификације ослањањем на жанрове са којима се преплићу, крећући се од тематизације демонске сексуалности жене, кокетирајући са филмом апокалипсе, социјалне драме, онтолошке драме, слешер филма и великог наратива о геополитичкој судбини ови филмови исписују ауто-репрезентативни наратив чије читање открива само-критику, преиспитивање историјских наратива и вредности социјалистичког друштва. Читање социјалног подтекста југословенског хорора заснива се на комбиновању антрополошких приступа и психоанализе филмског наратива.

ПРИСТУП УМРЕЖАВАЊА АКТЕРА КАО НЕОПХОДАН ФАКТОР РАЗВОЈА КУЛТУРНОГ ТУРИЗМА У СРБИЈИ

Један од највећих изазова у развоју и управљању туристичким дестинацијама које своју понуду базирају на културним атракцијама је управо потреба за усклађивањем интереса бројних актера (стејкхолдера). Анализа учесника је техника која се користи како би се идентификовале институције, групе и појединци који утичу на управљање културним ресурсима и атракцијама, односно на шири друштвено-економски и политички контекст који утиче на спровођење стратешких мера и активности које су дефинисане стратешким и планским документима у овим сферама. Циљ овог истраживања је да идентификује систем одговоран за културни развој као и развој туризма у Србији, као и основне принципе функционисања културних туристичких дестинација, те да утврди практичну примену овог приступа. У оквиру овог рада дефинисани су нивои на којима делују релевантни актери, њихове улоге, као и ограничења која њихова пракса има на развој културно-туристичке понуде Србије. Извршено је идентификовање заједничких интереса који могу постати основа за усклађивање општих ставова како би се омогућила сарадња. Такође, тежи се стварању система којим би се омогућила и практична примена креирања мреже учесника, чиме би се омогућио одрживи развој туризма у оквиру дестинације. 

СУЧЕЉАВАЊЕ СРПСКИХ И РУСКИХ КУЛТУРНО-УМЕТНИЧКИХ ПРАКСИ НА ОПЕРСКОЈ СЦЕНИ НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА У БЕОГРАДУ У ПЕРИОДУ ИЗМЕЂУ ДВА СВЕТСКА РАТА

Културни живот Београда у периоду између два светска рата обележило је оснивање и развој бројних културно-уметничких институција, организација и удружења. Око 40 000 руских избеглица, који су после Октобарске револуције и грађанског рата уточиште потражили у Краљевини СХС и трајно се стационирали на овим просторима, значајно су утицали на развој културног живота новоформиране балканске државе. Оснивање два независна департмана – оперског (1919) и балетског (1922) у оквиру београдског Народног позоришта, доводи до популаризације позоришне уметности (драме, опере и балета). Значајан допринос остварили су руски уметници и сценски радници запослени у Народном позоришту на извођачко-интерпретаторском, уметничком, режисерском, сценографском и костимографском нивоу. Проблем језичке баријере и лош изговор српског језика код руских певача постали су елемент дискриминације и сегрегације у надметању између српских и руских оперских солиста. У том контексту, у првом десетлећу осетан је успорени развој/стагнација београдске оперске сцене и неповољни услови за стварање националног оперског стила.

РАЧУНОВОДСТВЕНА АНАЛИЗА ИЗДАТАКА ЗА БУЏЕТСКО ФИНАНСИРАЊЕ КУЛТУРЕ У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ

Успостављање система праћења извршења издатака намењених финансирању културе као делу извршних послова власти представља један од основа подршке њеном развоју у Републици Србији. Неадекватност тренутног рачуноводственог система условљен је процедурама и законским ограничењима који усложњавају и недовољно стимулишу развој сектора културе. Фокусирајући се на буџет као основну финансијску институцију представићемо степен могућности задовољења потреба културе.

УЛОГА УМЕТНОСТИ И ИСТОРИЈЕ У РЕПРЕЗЕНТАЦИЈИ ХОЛОКАУСТА

Након чувене Адорнове реченице: ,Писати поезију после Аушвица је варварство, поставља се питање да ли је етички представљати холокауст у уметности и ако јесте, на који начин је то могуће учинити. Дискурс холокауста мотивисао је и покренуо бројне уметнике и критичаре на промишљање и дискусију о неразјашњеним питањима репрезентације холокауста: Ко има право да покуша да представи холокауст? Како треба представљати холокауст и како се можемо бавити питањем одговорности у послератном свету? Поезија, ритуал, музика, филм, фотографија, уметност уопште, помажу нам да се сетимо, подсећају оне који се нису чак ни родили да морају да осете патњу коју су имали среће да избегну, не само зарад одавања почасти жртвама, већ да би и сами остали хумани. У Аушвицу су култура, наука, уметност, прогрес постали наказне слике у огледалу људског бивствовања. Питање које се стално поставља пред нама после Аушвица је: Да ли је Аушвиц крај-врхунац наше културе, или је прекретница коју још нисмо разумели? Да ли је могућа уметност која ће изразити истину о Аушвицу? Ако холокауст означава историјски преокрет због примене екстремног насиља масовног убијања, онда тај преокрет поставља пред индивидуално сећање и колективно памћење сасвим нове изазове.

ЋИРИЛИЦА У УСТАВУ СРБИЈЕ: ПРЕГЛЕД ЗНАЧАЈНИЈЕ ИЗВОРНЕ ГРАЂЕ (1974–2014)

Упркос увођењу ћирилице као службене за српски језик њена употреба показује тенденцију даљег пада. Преглед релевантне правне и правописне грађе показује да је питање положаја ћирилице једна од манифестација идеолошке борбе двеју групација, евро-регионалистичке чије је упориште језичка политика из 1972. године, устав из 1974. године и Мишљење Венецијанске комисије са национално-централистичком чије је упориште упоредно право држава-чланица Европске Уније. Ток и однос снага у тој борби преламају се у одлукама Уставног суда који се, у питању ћирилице, наметнуо као врховни правописни ауторитет.

ПРЕДИКТОРИ НАМЕРА И ПОНАШАЊА: МОГУ ЛИ МУЗЕЈСКИ ФЕСТИВАЛИ ПОВЕЋАТИ ПОПУЛАРНОСТ МУЗЕЈА?

Музејски фестивали привлаче велики број људи: неки долазе само тада (потенцијални посетиоци редовних музејских програма), док други долазе и мимо фестивала (посетиоци). Ово истраживање спроведено је током фестивала Музеји Србије десет дана од 10 до 10 (N = 2472). У складу са теоријом планираног понашања (ТПП) и резултатима ранијег истраживања које је показало да ставови, субјективне норме и опажена контрола јасно диференцирају посетиоце од потенцијалних посетилаца редовних музејских програма – први циљ овог истраживања био је да се провери да ли се ти налази реплицирају. Други циљ је био да се испита да ли ТПП додатно диференцира потенцијалне посетиоце у зависности од намера да чешће посећују музеје након фестивала. Резултати су потврдили раније налазе и показали да ставови и опажена контрола додатно диференцирају потенцијалне посетиоце. Дискутоване су теоријске и практичне импликације резултата, као и применљивост концепта потенцијалне музејске публике у контексту фестивала.

ПРАКСЕОЛОШКИ ПРОБЛЕМИ ИЗГРАДЊЕ ОДНОСА НАУКЕ И УМЕТНОСТИ

У разматрању крајње сложеног односа науке и уметности, велику помоћ нам може пружити праксеологија. Основни задатак ове науке о ефикасној делатности, по Котарбињскoм, јесте да формулише опште препоруке, захтеве и норме којих се треба придржавати при свакој делатности да би та делатност била успешна. Уметничко дело представља сложен производ који има специфичну структуру, па тако анализа његових различитих аспеката захтева, поред методолошких основа теоријских истраживања, и методолошке основе емпиријских истраживања. Даље формирање историје и теорије уметности биће све више условљено спољашњим утицајима који су производ интензивног научног и техничко-технолошког развоја. Наше доба карактерише конгломерат најразличитијих научних области, теорија и научних метода. Отуда је наш задатак да, сходно зацртаном циљу праксеолошког проучавања односа науке и уметности, употребимо одговарајућа средства и алатке који ће у потпуности бити у функцији решавања одређених проблема.

О ПРЕОВЛАЂУЈУЋЕМ СХВАТАЊУ КУЛТУРЕ У ТЕОРИЈИ ОРГАНИЗАЦИЈЕ

У раду се настоје приказати елементи преовлађујућег схватања културе у теорији организације. Наведено поимање се објашњава самим одликама теорије организације као научне дисциплине и професије, конкретније њеним изразито примењеним карактером. Економска глобализација и интернационализација пословних активности представљали су кључни подстицај развоја дисциплине последњих деценија. Схватање организације као отвореног система увело је појам културе у теорију и истраживања, омогућавајући развијање и конкретних поступака и пракси за стварање ефективнијих и ефикаснијих организација (првенствено економских). Наведени ваннаучни подстицај за развој дисциплине управо је и кључни разлог донекле поједностављеног и недовољно промишљеног схватања и истраживачког операционализовања појма културе у савременој теорији организације.