Листа чланака: Истраживања

У Србији око 10% популације чине особе са инвалидитетом. Ова маргинализована друштвена група има потенцијала да постане продуктивни део друштва. Друштвене делатности, најпре култура и уметност, представљају одговарајуће поље за примену социјалног модела односа према особама са инвалидитетом и успостављање инклузивног друштва. Стварање инклузивног друштва је императив данашњице. Елементи за имплементацију инклузивности представљени су у три корака која омогућавају једноставан и одржив начин укључивања особа са инвалидитетом у рад институција културе. Ова осетљива друштвена групација представља потенцијал који не само што може да повећа удео учешћа публике у раду институција културе него својом креативношћу и способношћу може да постане продуктивни фактор радног колектива институција културе.

На почетку спровођења промотивних активности, носиоци туристичке понуде морају да дефинишу коме се обраћају јер су туристи изразито хетерогена категорија која се разликује по својим демографским, социо-економским, психографским и другим карактеристикама. Београдске приградске општине (БПО), и поред бројних ограничења, имају и реалне разноврсне потенцијале, па и одређену понуду за различите категорије туриста. Међутим, за сваку туристичку дестинацију, а поготово оне које тек улазе на туристичко тржиште, кључно је да се одреде циљна тржишта и сегменти туристичке тражње од приоритетног значаја. Стога је веома важно да се реално сагледају сопствене предности и недостаци туристичке понуде, као и понуда конкурентских дестинација. Туристичке дестинације у настајању попут БПО, не треба да теже да задовоље све сегменте и сва тржишта, већ своје промотивне напоре треба да усмере на оне сегменте туристичке тражње чији захтеви одговарају постојећој понуди, имајући у виду сва ограничења по питању обима, структуре и квалитета постојеће понуде на свом подручју.

Циљ овог рада је теоријско позиционирање и дефинисање теорија рецепције, које су довеле до једног од најутицајнијих епистемолошких заокрета у теоријском дискурсу 20. века – са анализе уметничког дела и аутора, према анализи примаoца (читаoца, гледаoца, слушаoца) или реципијента, који тако постаје носећа категорија значења савременог теоријског дискурса.

Посматран са становишта доминантно хегемонистичког дискурса, рад анализира процесе које изазива медијски контекст у сусрету са активном публиком. Шта се догоди у комуникационом процесу, када је идеолошки аспект кодирања поруке нејасан, те на који начин медијски контекст створен у овим условима утиче на процес декодирања? У време турбулентног статуса националног питања, 1987. године у оквирима државног идеолошког апарата реализована је централна манифестација Дан младости под називом Упалите светло, која је у себи садржала питање одрживости идеје југословенства. Циљ текста усмерен је на описивање и изналажење валидних одговора на тему релационих веза између медијског спектакла (елемента државног идеолошког апарата) и улоге активне публике у периоду друштвене кризе.

У овом раду се кроз теолошку призму сагледавају кључни делови филма Перверзњаков водич кроз идеологију. У првом делу обрађујемо Жижеково сагледавање Јововог и Христовог страдања као и фаворизовање постметафизичке религије – хришћанства, што упоређујемо са третирањем теодикеје од стране Лешека Колаковског. Жижеков исказ о религијском фанатизму као религијскoј суспензији етичког упоређујемо са гледиштем Роуена Вилијамса да без Бога врло лако може доћи до изопачене слободе, која представља суштину дијаболичног. Напослетку бива обрађена Жижекова критика модерног конзумеризма који фаворизује уживање као облик својеврсне изопачене дужности. Грејем Ворд се усредсређује на глобални град који форсира материјални конзумеристички рај, док је духовност нешто споредно.