ЗАВИЧАЈНЕ ДИГИТАЛНЕ БИБЛИОТЕКЕ

/in /by

Завичајне дигиталне библиотеке можемо дефинисати као целовите збирке организованих историјско-биографских информација и културне баштине одређеног географског поднебља у дигиталном облику. Оне најчешће настају селекцијом или избором грађе из завичајних фондова, која је дигитализована или изворно у дигиталном формату. У раду се успоставља веза локалне културне баштине, као целовитости културног наслеђа одређеног географског подручја и временског периода, са дигитализацијом и дигиталним библиотекама. Кроз дефинисање завичајних дигиталних библиотека и основних принципа стварања и организовања дигиталних збирки, настоји се јасније одредити њихов положај у односу на општије дигиталне библиотеке, архиве или репозиторијуме, као и у односу на пројекте масовне дигитализације. Перспектива коришћења оваквих дигиталних збирки дата је у делу где се дискутује о врстама дигиталних библиотека локалне културне баштине, као и кроз анализу постојећег стања дигитализације завичајних фондова у библиотекама Србије.

НАУЧНЕ ИНФОРМАЦИЈЕ У СРБИЈИ – ПОНУДА И ИСКУСТВА КОБСОН-А

/in /by

Највећи део набавке иностраних научно-техничких информација се у Србији обавља посредством Конзорцијума библиотека Србије за обједињену набавку (КоБСОН). У раду је дат преглед претплаћених информационих сервиса који се нуди истраживачима у Србији, али и услуга које су у домену библиотекара. Посебно су описана искуства из два најчешће коришћена сервиса (ЕлеЧас и Наши у WoS), као и подаци везани за удаљени приступ. Посебан део рада бави се комуникацијом корисник-библиотекар у електронском окружењу.

БИБЛИОТЕКЕ, МУЗЕЈИ, АРХИВИ И ПРЕС КЛИПИНГ СЕРВИСИ: ЧУВАРИ КУЛТУРНЕ БАШТИНЕ ИЛИ ИНФОРМАЦИОНИ СЕРВИСИ

/in /by

У раду су на различитим примерима приказане могућности сарадње културних и информационих установа у нашој средини. Акценат је стављен на архиве и њихову сарадњу са библиотекама и музејима као и на утицај савремених информационих и комуникационих технологија на остваривање те сарадње и модернизацију архива као одговор информационим захтевима савременог корисника у дигиталном окружењу. Покушано је и прављење паралеле између традиционалног и савременог схватања разлика и сличности између архива, библиотека и музеја. Мас-медији су разматрани као потпора очувању културне баштине које је основна делатност библиотека, архива и музеја.

ПРЕВАЛЕНТНИ ТИПОВИ ПРИСТУПА НАУЧНИМ ИНФОРМАЦИЈАМА У СНАБДЕВАЊУ НАУЧНИМ ДОКУМЕНТИМА У СРБИЈИ

/in /by

У раду се користе резултати докторске тезе аутора о трансформацији међубиблиотечке позајмице у складу с трансформацијом комуникационог система у науци у Србији; на основу њих се прати интеракција развоја информационих технологија, адекватних модела научне комуникације и кореспондирајућих промена на плану онога што данас називамо снабдевањем научним документима. Снабдевање научним документима, у оквиру делатности међубиблиотечке позајмице, посматра се као темељна и прикривена структура научних информација и докумената, чија се еволуција, паралелна развоју неких других структура научних информација и докумената, којих је у савременој теорији издвојено осам (Браун – Brown, 1996), прати од самих почетака до данас.