CRVENI PERISTIL: IZMEĐU DRUŠTVENE PROVOKACIJE, UMJETNIČKE INTERVENCIJE, URBANOG MITA I SPLITSKOG JALA

/in /by

U članku se analizira akcija bojanja splitskoga Peristila iz 1968. godine. Nadalje, razmatraju se kulturološko-civilizacijska obilježja modernih gradova, te duhovna situacija u Splitu 1968. godine. Teorijski se raspravlja o utjecajima kulture, nacije i ideologije na društvenu i duhovnu stvarnost, te općenito o gradu kao mjestu suživota arhitekture, običaja i ljudi. Na temelju brojnih izvora, analizira se akcija bojanja Peristila. Opisuje se način izvođenja akcije, uz prikaz biografija umjetnika koji su u njoj sudjelovali. Pokazalo se da se akteri ni do danas ne mogu složiti tko je činio grupu Crveni Peristil. Prisutne su nesuglasice i oko motiva bojanja Peristila, gdje jedni smatraju da je to bio umjetnički, a drugi ideološko-politički čin. Dat je osvrt na suprotstavljene reakcije javnosti na ovu šokantnu intervenciju. Autori zaključuju da je akcija Crveni Peristil bila važan umjetnički čin, koji je probudio uspavani i apatični Split kasnih 1960-tih, i do danas je ostao samo dijelom razjašnjeni dio urbane mitologije.

КОНФЛИКТ ИДЕНТИТЕТА У ПРОЦЕСУ АСИМИЛАЦИЈЕ ЦИГАНА – РОМА

/in , /by

ГРИЗЕЛДА ПОЛОК – ПРОЈЕКАТ ФЕМИНИСТИЧКОГ ПРЕИСПИТИВАЊА ИСТОРИЈЕ УМЕТНОСТИ

/in /by

У раду се анализирају кључни концепти којима се у свом теоријском раду бавила Гризелда Полок, једна од најзначајнијих историчарки уметности феминистичке оријентације. Њен рад је у великој мери обележио период актуализовања феминистичких тенденција у уметности и историји уметности од седамдесетих година XX века. У својим текстовима Г. Полок се бавила анализом и критиком доминантних модела историје уметности – начинима на који су достигнућа уметница вреднована и бележена, односно занемаривана и искључивана, али и указивањем на недостатке феминистичког приступа у овој области. Концепт феминистичких интервенција у историјама уметности, који се овде посматра као централни концепт у њеном раду, допринео је актуализовању тзв. женског питања, указујући на фалоцентричност у институционално-доминантној историји уметности и преиспитивању патријархалних митова ове академске дисциплине. Циљ рада је да прикаже ове тенденције и у ширем контексту, обухватајући опште промене у друштву, као и појаву других интерпретативних метода у историји уметности у том периоду и рецепцију њених ставова у контексту српских феминистичких токова.