IZVJEŠTAVANJE HRVATSKIH DNEVNIH NOVINA O ANTIVLADINIM PROSVJEDIMA 2011. GODINE

Masovni mediji su ključni za uspjeh prosvjeda. Iz analize sadržaja dnevnih novina u Hrvatskoj koje su izvještavale o antivladinim prosvjedima, vidljivo je kako su ključnu ulogu imali stari mediji, a ne Facebook i Twitter, kao što je to bio slučaj u Moldaviji, Iranu, Egiptu ili Tunisu. Jedan od glavnih razloga za to jest drugačija geografska struktura građana, te činjenica da u Hrvatskoj postoji sloboda medija, što nije slučaj u navedenim arapskim zemljama. Dnevne su novine ekstenzivno izvještavale o prosvjedima s time da su ih najavljivale, te svojim pisanjem poticale prosvjede. Nakon što se smanjila količina izvještaja, te došlo do promjene u načinu izvještavanja (nakon održanih prosvjeda), došlo je do smanjenja interesa prosvjednika za prosvjed. Analizirane dnevne novine, s izuzetkom Jutarnjeg lista, preferirale su prosvjednike, aktivno izvještavajući i donoseći podatke o prosvjedu, budućim aktivnostima i naporima za regrutiranje i mobilizaciju prosvjednika. 

ЗАКОНИ И ПРАКСЕ У СРБИЈИ И ПЕТ ДРЖАВА ЧЛАНИЦА ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ

Људима је важно, посебно у несигурним временима као што је и садашње, да обезбеде пре свега егзистенцијалну сигурност. За остваривање ове сигурности од пресудног значаја су рад и радни односи. Социјална сигурност, рад и радни односи чине посебно важну тему у области културе и уметности. У тексту који следи акценат је стављен на две теме. Прва је улога културе и креативних индустрија у економији Европске уније, посебно у светлу могућности економског раста и отварања нових радних места. Друга је начини на којима се питањима из области рада и радних односа приступа у пет држава чланица Европске уније и Србији.

МУЗЕЈИ СРБИЈЕ – АКТУЕЛНО СТАЊЕ

Циљ истраживања “Музеји Србије – актуелно стање”, спроведеног у пролеће 2009, био је утврдити актуелно стање музеја у Србији. Резултати истраживања показују да се музеји суочавају и с проблемима везаним за стручан рад, али и с проблемима за чије је решавање неопходна већа подршка Министарства културе.

КУЛТУРА ПОСЛЕ ГРАЂАНСКОГ РАТА И ВРЕДНОСНОГ РАЗАРАЊА: КАМБОЏА – ДНЕВНИК ИСТРАЖИВАЊА

Августа и септембра 2012. године, као експерт Унескоа истраживала сам културну ситуацију, културну политику и културне праксе у Камбоџи. Циљ је био да се на основу снимка ситуације и мапирања могућих ресурса успостави систем препорука за унапређење културне политике (развој правних и организационих инструмената). У истраживању су коришћени: методи интервјуа (са доносиоцима одлука у култури из свих сектора Министарства културе, са доносиоцима одлука у другим ресорима од значаја за културни живот: министарства информација, просвете, трговине, туризма, индустрије, сеоског развоја итд); студијске посете (посматрање и интервју) свих значајних јавних установа; студијске посете цивилном сектору у култури; систематско посматрање најзначајнијих културних манифестација, представа, изложби, дебата (од начина промоције до реализације); компаративна статистичка анализа индикатора културе у Југоисточној Азији (Тајланд, Лаос, Вијетнам и Камбоџа). Овај текст је истраживачки дневник који бележи начине стицања релевантних информација неопходних за анализу културне ситуације (посете, разговоре, прочитане публикације, запажања о културним догађајима) те претходи будућим препорукама за културну политику.