Листа чланака: Истраживања

У раду се презентују резултати емпиријског истраживања спроведеног 2009. године, на узорку од 985 студената високих школа струковних студија (30), у 28 градова у Србији, са циљем утврђивања односа који постоје између одређених елемената социјалног порекла студената високих школа струковних студија и њихових образовних, професионалних и животних аспирација. Истраживање је показало да постоји висока социјална диференцираност високих школа струковних студија, односно јасно издвајање веће заступљености студената који су пореклом из нижих и средњих друштвених слојева. У том смислу, школовање на високошколском нивоу овој генерацији младих људи би требало да омогући не само стицање знања, које је потребно за обављање сложених послова, него и више друштвене позиције у односу на генерацију родитеља (радници) и прародитеља (пољопривредници). Утврђивање социјалног порекла послужило је као пледоаје за „откривање” перспектива и аспирација студентске омладине у вези са њеном будућношћу.

Средином 9. века бенедиктински монашки ред бележио је успон у јужној Италији. Почев од краја 8. столећа Монтекасино је био носилац културног препорода, мрежа опатија увелико се проширила на подручју Беневента, Апулије, Кампаније, Калабрије и других области, док су припадници овог реда у европским оквирима важили за гласовите мисионаре, који су дали велики допринос христијанизацији многих германских и словенских народа. Међутим, бенедиктинци у јужној Италији су већ неко време били изложени нападима Сарацена и других разбојника који су угрожавали и пљачкали њихове манастире, што је кулминирало освајањем Монтекасина 883. године. Због учвршћивања византијске власти прилике на источној јадранској обали деловале су далеко стабилније и погодније за живот монашких заједница. Поред тога, у залеђу византијских градова живело је словенско становништво које је већ више од два века постепено продирало у приобалне зоне, полако изграђујући свој однос са Романима, житељима урбаних средина. Словени су још увек у великом броју били поклоници старе религије или тек делимично христијанизовани. Осим што су уживали углед успешних мисионара, бенедиктинци су своје манастире подизали у сеоској средини надомак главних саобраћајница и градских центара, док се њихов начин живота уклапао у менталитет и навике аграрног друштва. Христијанизовање словенског живља омогућавало је ширење културних модела из градова центара византијске управе, што је прејудицирало јачање идеолошких позиција и учвршћивање њихове фактичке власти. На другој страни, Апостолска столица је на овакве подухвате гледала благонаклоно будући да су бенедиктинци готово неосетно доприносили снажењу позиција римске цркве у Далмацији. Бенедиктинци су озбиљно приступали мисионарским подухватима, о чему сведочи и вешт избор светачких култова, пре свега титулара великих опатија.

Текст се бави културним токовима у Пироту између два светска рата видљивим, кроз делатност аматерских певачких и музичких друштава, атмосферу варошких кафана, као подијума грађанског Пирота, и мултиконфесионалну структуру свакодневног живота. По својој суштини и садржини текст би требало да расветли ћошкове историјске реалности међуратног Пирота често резервисане за културне прегаоце, анонимне и неретко заборављене. Рад је настао на основу до сада необјављене изворне грађе депоноване у Историјском архиву Пирот, као и на основу чињеница које се налазе у монографским публикацијама посвећеним одређеним периодима из историје Пирота и околине. Овај рад се може посматрати као прилог историји културе међуратног Пирота.

У овом раду аутор критички разматра један аспект Стојановићеве рецепције Херове метаетике, уз тврдњу да та рецепција представља једну неискоришћену или пренебрегнуту „сазнајну шансу”.

Овај рад разматра могућност деловања и остварења визије и стратешких циљева Интернационалног симпозијума скулптуре Terra у Кикинди и постојеће и могуће улоге стратегија и инструмената културне политике у његовом континуираном деловању. Због тачног дефинисања овог односа, у првом делу рада бавимо се студијом случаја Симпозијума „Terra” и објективним сагледавањем и утврђивањем сврсисходности културолошког садржаја и друштвене и економске оправданости стратешких циљева Симпозијума, као неопходног предуслова за имплементацију културне политике у остварење континуираног деловања Симпозијума и визије организације. Циљ рада је да докаже могућност реализације стратешких циљева Симпозијума и у условима економске кризе и објективне немоћи одговарајућег ресора (културе), у условима рестриктивног буџета, да проблем самостално разреши. Тим поводом, други део рада бави се укључењем других јавних политика, у складу са уделом деловања Симпозијума у њиховим областима и препоручује спровођење стратегије повезивања и то међуресорног (у оквиру сваког од три нивоа Управе) и међувладиног, обједињавањем финансијског учинка сва три нивоа Управе – Општине Кикинда, АП Војводине и Републике Србије.