Листа чланака: Електронске библиотеке

Рад се бави сагледавањем развоја савремене технике и технологије у служби особа са инвалидитетом, као и могућностима њихове примене у библиотекама. Наводе се и описују неки од комуникационих уређаја најновије генерације намењени овој категорији корисника, врсте електронских докумената и помагала, као и програми за читање текста. Такође, разматра се однос између предности које доноси употреба информационих технологија у библиотекама и оних услуга које нуди особље библиотека. Указује се на значај развоја преносивог хардвера малих димензија, као и на значај приступачности електронским информацијама на вебу које су предуслов развоја виртуелних библиотека, а које представљају симбол потенцијалне доступности свима информација похрањених у библиотекама.

Сврха овог рада је да пружи преглед Конференције о повезивању светова која је одржана октобра 2008. у Сингапуру. Једна од главних тема коју је организатор скупа, Национални библиотечки савет Сингапура, желео да упути јесте улога коју институције културе, као што су библиотеке, могу да имају у (виртуелним) заједницама и како могу да повећају свој удео у јавности заснован на тим заједницама. У овом контексту, Европска библиотека – капија ка изворима европских националних библиотека – објаснила је како она пласира своје услуге академским заједницама из Европе, и неким делом, изван ње. Европска библиотека фокусира свој портал на европску академску заједницу и првенствено прилагођава услуге академским процесима рада. Остали механизми и канали помажу да се допре до разних типова корисничких група из целога света. На пример, Европска библиотека уноси садржаје из библиотека на Europeanu, први портал за више различитих области чија је прва јавна бета верзија покренута у новембру 2008. године. Истичући важност употребе различитих канала за опслуживање различитих заједница – било путем Europeane било укључивањем постојећих виртуелних окружења путем апликативних програмских интерфејса (APIs) и widgeta  – Европска библиотека је одличан пример колико је усмерени маркетинг значајан за онлајн јавне институције. Дате су даље препоруке за методологију „тестирај, мери и делуј“ и на изазове у представљању програма трагача и портала који су усмерени ка корисницима. Целокупан рад даје интересантан преглед маркетиншког приступа једне од највећих дигиталних библиотека и начина на који она покушава да се избори са културним различитостима и променама корисничких захтева. Позив јавним институцијама за увођење приступа који је више усмерен на тржиште, веома је важан за информационе стручњаке, а нарочито за све оне који се баве маркетингом у јавним институцијама и који су окренути ка тржишту, посебно оне заинтересоване за усмерени маркетинг.

Дигитализација националне баштине представља сложен процес који захтева систематичност на свим нивоима одлучивања, као нужност за логичан и равномеран развој националног пројекта дигитализације. Ту систематичност би требало да обезбеди добра национална стратегија дигитализације. Да ли постоји нешто што може да инспирише на брже доношење оваквог документа и постоје ли препреке на том путу? Одговор ће бити потражен у досадашњим напорима уложеним у стратегију дигитализације у Србији, у препорукама Европске уније у овој области, међу примерима добре праксе у земљама у окружењу које имају неку врсту националног програма дигитализације, али и у полемикама о одрживости стратегије. Тренутно стање ствари у Србији потврђује да неорганизована и несистематска дигитализација и низање појединачних затворених пројеката, дугорочно не даје резултате који би се могли постићи јасном политиком и систематским приступом дигитализацији. С друге стране, доношење националне стратегије дигитализације личи на освајање добро утврђене тврђаве.

У првом делу текста аутор говори о питању читања и читалачкој култури у Србији, о разлици између читалаца и нечиталаца, о пресудном значају читања за опстанак појединца. У другом делу текста аутор говори о изазовима који стоје пред библиотекама данашњице, о потреби да се оне адаптирају на ново информационо окружење, о еволуцији која је толико дубока и далекосежна да има скоро револуционарни карактер, о виртуелном свету који постаје стварнији од физичког. У трећем делу рада аутор говори о томе да библиотеке више не услужују само живе људе, већ и роботе, помиње тајну успеха Народне библиотеке Србије и закључује да су промене толико корените да заправо представљају револуционаран преокрет.

Рад разматра терминолошка питања везана за појаву мрежних и библиотечких портала и представља различите врсте њихове класификације. Опредељење библиотека за активно учешће у креирању поузданих информационих извора у доба е-науке описано је као пресудни фактор због кога се формирање портала наметнуло као један од кључних сегмената делатности академских библиотека. Самој реализацији мора претходити детаљна анализа потреба, али се евалуација и дорада морају наставити током читавог времена функционисања. Приказан је избор активних портала, који пружа слику тренутне ситуације на овом плану и дата процена њиховог развоја у блиској будућности.