TELEVISION – PROMOTION OR DEATH OF THE BOOK

/in /by

У раду полазим од тога да се књига у ери производне експанзије све више третира као роба и да јој је неопходна промоција која би издвојила појединачни наслов из све већег броја написаних и објављених дела. Телевизија, као један од “најјачих” медија, посредника у афирмацији књиге, указује се, међутим, као медиј који је по својој природи, због доминације слике, у потпуности супротстављен штампаној речи и, као такав, често неподесан за њену промоцију. Због некомпатибилности књиге и телевизије, визуелног и штампаног медија, свака промоција на телевизији има двоструку природу – афирмацију књиге и њеног истовременог потирања. Овим текстом желим да укажем на проблеме који настају у судару два медија и на безизлазан положај у који доспева књига као артефакт, за чији опстанак је телевизијска промоција важна, али и кобна по њену суштину.

BELGRADE IN CONTEMPORARY SERBIAN FILM: URBAN STORIES

/in /by

Први корак у анализи простора је подела локализатора према критеријуму: унутра/споља (дом/улица). То је уједно и подела на своје/туђе, безбедно/небезбедно, културно/некултурно. У филмовима чија се радња дешава на Новом Београду, ова се разлика укида: ни у кући, ни на улици, јунаци нису безбедни; угрожени на целој територији, они као пријатељски простор виде део града с друге стране реке. Подела на горњи/доњи ниво има уобичајено значење: под земљом се налазе негативно маркирани простори, на вишим нивоима позитивно обележени локализатори. У филмовима о старом Београду, подела на унутра/споља (своје/туђе) некада се врши према граници четврти: унутар дела града који доживљавају као свој, протагонисти су заштићени. По значењском потенцијалу издвајају се: обала, мостови, кровови. На крововима се окупљају пријатељи из краја и формирају квазипородице. Јунаке анализираних филмова видимо чешће у јавним него у приватним просторима. Из територије која нуди заштиту у потенцијално опасну зону води их жеља за контактом.

BEOWULF AND TECHNOLOGY – FROM ORAL TRADITION TO COMPUTER ANIMATED SILVER SCREEN PRODUCTION

/in /by

У раду се бавим различитим видовима бележења приче о једном од најпроминентнијих јунака англосаксонског херојског кодекса, “Беовулфа” – од усмене херојске поезије која се преносила с колена на колено од средине 7. века, преко писане транскрипције текста хришћанских монаха у 10. веку, који су ову сагу о хероју обогатили хришћанским елементима, до разних модерних верзија “Беовулфа”, нпр. ирског песника Шејмуса Хинија и шкотског песника Едвина Моргана. Посебно место у раду заузимају две филмске адаптације истоименог епа – научнофантастична верзија Грејема Бејкера из 1999. године, као и компјутерски анимирана верзија Роберта Земекиса из 2007. године. У закључку истичем чињеницу да ће ова сага ускоро добити разноврсније облике у складу с развојем најновије технологије – поред компјутерски анимиране игрице, у изради је и компјутерски анимирана верзија цртаног филма “Беовулф”.

ON “OTHER SPACES” OF POSTMODERN WORLD – “SCREEN CULTURE” AS MATRIX OF TIME AND SPACE COMPRESSION

/in /by

Сажимање времена и “урушавање” простора једна је од жижних тачака у стваралаштву америчког писца Дона Делила. Ови процеси условљени су технологијом која је постмодерној култури наметнула атрибут “визуелне” културе, културе “знака”, у којој је свака перспектива релативизована, а свако тумачење у потпуности зависно од процеса производње (визуелне) информације. Делило се посвећује овим процесима готово у свим својим романима; међутим, свакако најзанимљивији однос процеса медијације догађаја и самог догађаја, и стварања “другог” времена и простора, потпуно зависног од ових параметара, представљају романи “Подземље” и “Вага” у којима је снимак атентата на председника Кенедија кључни артефакт којим Делило илуструје наведене релације.

THE SERBIAN LITERARY BLOGSPHERE

/in /by

У тексту је дат преглед српских књижевних “блогова”, с обзиром на њихове потенцијале у домену преношења информација, формирања комуникационих канала, могућности дигиталног издаваштва и доприноса новим праксама читања и писања. Указује се на разлике између “класичне” форме дневника и “блога” као “мрежног дневника”. Те разлике огледају се у другачијем току рецепције “класичног” и “мрежног” дневника, као и у хипертекстуалном карактеру “блога”. У остваривању потенцијала “блога”, као нове књижевне и комуникацијске форме, запажа се стална амбиваленција – између индивидуалног и приватног, слободног и анархичног, комуникативног и површног. Већина постојећих српских књижевних “блогова” не би задовољила иоле строжије књижевно–естетске захтеве. Још увек су отворена бројна питања која се тичу доприноса књижевних “блогова” књижевном животу, а поједина од тих питања (нпр. о ауторским и издавачким правима) прекорачују домен књижевности и задиру у области права и филозофије. Још увек нерешено питање представља стварни допринос “блогосфере” новим књижевним искуствима и могућностима нелинеарног писања и читања.