Vladimir Kolarić

Доцент др Владимир Коларић

/in /by

Владимир Коларић је теоретичар уметности и културе, прозни и драмски писац и преводилац. Дипломирао драматургију и докторирао теорију драмских уметности, медија и културе на Факултету драмских уметности Универзитета уметности у Београду. Одбранио је докторску дисертацију на тему „Филм и књижевност: Трансформација књижевног текста Ф. М. Достојевског у филмовима Живојина Павловића“. Доцент на Високој школи за комуникације и организатор истраживања у Заводу за проучавање културног развитка у Београду.

Аутор књига „Хришћанство и филм“ (2017), „Cultural Policy of Yugoslav Self-Management“ (2019) и „Хришћанство и уметност“ (2021), приређивач научног зборника „У трагању за уметничком формом“ (Факултет драмских уметности, 2012, са Енисом Успенски), уредник темата „Филм и филозофија“  (2014, са Александром Прњатом) и „Естетика тела у хришћанству“ (2020, са Благојем Пантелићем), оба у часопису „Култура“.

Заменик главног и одговорног уредника часописа „Хуманистика“, члан редакције часописа „Култура“ од 2019. године и уређивачког одбора часописа „Живопис“ Академије за уметност и консервацију СПЦ. Члан Српског књижевног друштва и Удружења драмских уметника Србије.

Slobodan Penezić

Доцент др Слободан Пенезић

/in /by

Слободан Пенезић је комуниколог, ангажован у области медија и ПР-а – као практикант, али и као предавач и стручни консултант.

Основне студије похађао је на Факултету политичких наука Универзитета у Београду, на смеру „Новинарство и комуникологија“, где је завршио и специјалистичке и мастер студије на смеру „Теорија културе и студије рода“. Завршио је и специјалистичке студије на Универзитету Оклахома (University of Oklahoma, САД), на Колеџу за новинарство, масовне и стратешке комуникације, као стипендиста „U.S. Broadcasting Board of Governors“ (BBG). На Факултету политичких наука УБ похађао је и докторске студије на смеру „Студије културе и медија“, где је и докторирао.

Професионално је ангажован у области медија и новинарства, као и односа с јавношћу и маркетинга. Најдуже као новинар дневног листа „Данас“, односно као шеф Групе за односе са јавношћу и уредник веб сајтова у ЈП Службени гласник.

Консултантски је био ангажован и на реализацији пројеката Уједињених нација, а раније  и као хонорни сарадник у појединим другим медијским кућама у Србији и САД, али и као ПР менаџер у бројним кампањама.

Као један од победника конкурса намењеног најбољим младим медијским професионалцима из Југоисточне Европе, награђен је Professional Development Year Scholarship Program стипендијом за 2008-09. коју додељује U.S. Department of State и Voice of America.

Учесник је бројних кампања у области културе и издаваштва, пре свега кроз промоцију издавачке делатности и ангажмана у области културе ЈП Службени гласник, као и пројеката у области развоја демократије и услова живљења у Србији, кроз новинарски и консултантски ангажман.

Тренутно је, као доцент, запослен на Факултету за спорт Универзитета УНИОН – Никола Тесла, на смеру за спортско новинарство, где предаје неколико предмета новинарско-комуниколошког усмерења и обавља улогу шефа Катедре.

Научни је сарадник Института за политичке студије у Београду, аутор уџбеника „Савремени изазови управљања медијима“ и „ПР и промоција у спорту“ (у припреми за објаву) и монографије „Сергије Лукач – прометеј новинарства“, као и више стручних текстова у области студија медија и културе објављиваних у домаћој и регионалној стручној периодици.

Учесник је бројних семинара и конференција у земљи и иностранству и члан редакција научних часописа „Култура“ и „Спорт, медији и бизнис“.

Jana Aleksić

Др Јана Алексић

/in /by

Јана (Мирољуб) Алексић (1984, Крагујевац) дипломирала је на Филолошком факултету Универзитета у Београду, на студијском програму Српска књижевност и језик са општом књижевношћу, са темом „Приповедачки поступци у романима Горана Петровића”. Добитница је награде из Фонда „Радмила Поповић“ за најбољи дипломски рад из предмета Српска књижевност XX века, одбрањен на Филолошком факултету у Београду 2009. године. Дипломске академске студије – мастер завршила је 2010. године на студијском програму Српска књижевност и језик са општом књижевношћу (тема: „Легитимизација постмодернизма у савременој српској прози” (Радоман Кордић, Постмодернистичко приповедање, Просвета, Београд, 1998, ментор проф. др Михајло Пантић). Докторски рад „Милан Кашанин као тумач нове српске књижевности“ одбранила је пред комисијом у саставу проф. др Радивоје Микић (ментор), др Милан Радуловић (председник) и доцент др Милан Алексић, 30. маја 2016, на Филолошком факултету Универзитета у Београду.

У оквиру стипендије Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије др Јана Алексић провела је, током 2017. године, три месеца на постдокторском усавршавању на Универзитету у Венецији, при Oдсеку за славистику Департмана за лингвистику и компаративне културне студије (Dipartimento di Studi Linguistici e Culturali Comparati, Università Ca’ Foscari Venezia, Italia), под менторством професора Александра Наумова.

Запослена је у Институту за књижевност и уметност у Београду од марта 2011. године на пројекту Културолошке књижевне теорије и српска књижевна критика. Од јануара 2020. године сарадник је и секретар Научног одељења Српска књижевност и културна самосвест. Чланица је Научног већа Института за књижевност и уметност од јуна 2017. године.

Објавила је пет научних монографија: Опседнута прича: Поетика романа Горана Петровића (2013),  Жудња за лепотом и савршенством: Теургијска димензија књижевноуметничког стваралаштва (2014), Културна идеологија Милана Кашанина (2019), Књижевна мисао Милана Кашанина (2020), Метапоетичности: Прилози проучавању песничке самосвести (2021), као и четрдесет студија и чланака у научним зборницима, часописима и књижевној периодици. Приредила је три научне публикације: Приче, сећања, сведочанства, „Антологијска едиција Први светски рат у српској књижевности; том 2. (2018), Иво Андрић, Ex Ponto, „Критичко издање дела Иве Андрића“, књ. 13 (2019), Милан Кашанин, Завештање српског Атињанина (2020). Учествовала је на бројним научним скуповима. Са Ђорђем Нешићем уредила je научни зборник радова Књижевни и критичарски опус Милана Кашанина (2018), са Драганом Хамовићем зборник радова Српска књижевност почетком 20 века: модерност и стари задаци (2020), а са Жарком Миленковићем зборник радова Иван Негришорац: песничке и културолошке доминанте (2020). Уредила је темат „Милан Кашанин: књижевник, историчар књижевности и уметности“ у часопису Књижевна историја, као и темат „Дозивања – средњовековно књижевно наслеђе у модерном српском песништву“ у часопису Љубостињска приношења (2019).

Од 2018. године сарађује на Пројекту приређивања Критичког издања дела Иве Андрића у оквиру Задужбине Иве Андрића. Учествује у раду уредништва научних часописа Липар и Култура, домаћег књижевног часописа Књижевни магазин, као и часописа за културу Српска мисао.

Saša Radojčić

Професор др Саша Радојчић

/in /by

Дипломирао је и докторирао на Филозофском факултету у Београду, а магистрирао на Филолошком факултету. На Факултету ликовних уметности у Београду предаје Филозофију уметности.

Објавио је, поред великог броја прилога у периодици и тематским зборницима:

– теоријске књиге: Ништа и прах. Антрополошки песимизам Стеријиног Даворја (2006), Стапање хоризоната. Песништво и интерпретација песништва у филозофској херменеутици (2010), Разумевање и збивање. Основни чиниоци херменеутичког искуства (2011), Увод у филозофију уметности (2014) и Уметност и стварност (2021);

– збирке огледа и критика: Провидни анђели (2003), Поезија, време будуће (2003), Реч после (2015), Једна песма (2016), Слике и реченице (2017), За светлом из очеве колибе (2018) и Огледало на пијаци Бајлони (2019);

– преводе са немачког: Х. Г. Гадамер, Похвала теорији (1996), Х. Г. Гадамер, Филозофија и поезија (2002), В. Дилтај, Доживљај и песништво (2004), Р. Зафрански, Зло или драма слободе (2005), Е. Јингер, Дроге и опијеност (2007), Х. Г. Гадамер, Ко сам ја и ко си ти (2010), Х. Кајзерлинг, Јужноамеричке медитације (2015), Л. А. Саломе, Фридрих Ниче у својим делима (2017), Х. Х. Бинсвангер, Новац и магија (2018), В. Вајблингер, Живот, песништво и лудило Фридриха Хелдерлина (2020) и В. Ајленбергер, Време чаробњака (2020);

– збирке песама: Узалуд снови (1985), Камерна музика (1991), Америка и друге песме (1994), Елегије, ноктурна, етиде (2001), Четири годишња доба (2004), Cyber zen (2013), Дуге и кратке песме (2015) и То мора да сам такође ја (2020);

Приредио је Антологију новијег српског песништва Сенке и њихови предмети (2021).

За целокупно песничко дело добио је Дисову и награду „Десанка Максимовић“. Такође је добио, за поезију, награде: „Бранко Ћопић“, „Ђура Јакшић“, Змајеву награду, „Венац Лазе Костића“ и „Ленкин прстен“; за књижевну критику награду „Милан Богдановић“.

 

Владан Церовић

/in /by

Дипломирани позоришни и радио продуцент

(диплома Факултета драмских уметности Универзитета у Београду, катедра за продукцију и менаџмент у позоришту, радију и култури)

ПРОФЕСИОНАЛНО ИСКУСТВО

  • Током 2019. радио као продуцент на фестивалу Бојчинско културно лето у Културном центру у Сурчину.
  • У току 2018. и 2019. организовао је и заједно са глумцем Тихомиром Арсићем креирао програм „Голгота и васкрс Србије“ са којим је обележено, у више од 30 градова и општина широм Србије, 100 година од победе у Великом рату.
  • Од 15. 12. 2014. до 30. 1. 2016. обавља дужност в.д. управника Позоришта Тимочке крајине „Зоран Радмиловић“ у Зајечару. У том периоду позориште је остварило 5 премијера у чијим је реализацијама врло активно учествовао као продуцент, драматург и композитор. Изведена је праизведба „Скупљачи перја“ која је и отворила фестивал „Зоранови дани“, који је трајао рекордних 11 фестивалских дана, а реализован је и први међународни фестивал професионалних позоришта за децу у трајању од 8 дана „Чар Чар Зајечар“.
  • Режисер је првог дугометражног документарног филма о винчанској култури „Винча неолитска метропола“, за који је написао и сценарио, а који је приказан у децембру месецу 2015. године у оквиру научног програма на РТС-у. Аутор је бројних остварених пројеката у области културе “No border“, „Streets of Europe“, „Савремена уметност на другачији начин“. Последњих година организује концерте реномираних уметника из земље и иностранства (Концерте Радета Шербеџије, Опроштајне концерте Нових Фосила у Београду и Новом Саду, Влатка Стефановског, Зорана Предина, Биље Крстић и Бистрик оркестра), међу којима и последњу турнеју Биље Крстић и Бистрик оркестра и јубиларни концерт у Сава центру.
  • Од 23. 11. 2009. до 23. 01. 2012. радио на радном месту директора БЕЛЕФ центра у Београду, где је стекао велико искуство у продукцији позоришних, визуелних и музичких програма и организацији великих манифестација (Београдски летњи фестивали, Дани Београда, Велики дочеци Нових година испред Дома Народне Скупштине у Београду, Отварање Авалског торња, Прославе 9. маја Дана победе над фашизмом, Велики ватромети итд.) У овом периоду БЕЛЕФ је постао члан ЕФА (Европске асоцијације фестивала).
  • Од 17. 11. 2008. до 23. 11. 2009. радио на радном месту уредника филмског програма у Студентском културном центру у Београду.
  • Од 11. априла 2005. до 17. 11. 2008. радио на радном месту директора и главног и одговорног уредника Студентског културног центра у Београду. У овом периоду СКЦ је квалитетом као и великим бројем позоришних, визуелних, музичких и трибинских програма повратио публику у своје просторе и успео да се финансијски консолидује.
  • Од 2001. до марта 2005. године радио у Дому омладине Београда, у прво време као музички уредник (2001-2002), а потом као главни и одговорни уредник програма (2002-2005). У том периоду Дом омладине је био најпосећенија установа културе у Србији.

OБРАЗОВАЊЕ

  • Дипломирао на Факултету драмских уметности у Београду, на катедри за менаџмент и продукцију у позоришту, радију и култури и стекао звање „дипломирани позоришни и радио продуцент“. Још као студент бавио са организовањем запажених културно-уметничких манифестација (4. aприл Дан студената у Студентском културном центру у Београду 1987, 1988. и 1989. године). Био члан УК ССО задужен за културу и студент продекан на факултету драмских уметности од 1987. до 1990. године. Основао и водио клуб на ФДУ 0д 1988. до 1990. где су наступали многи познати уметници.
  • Завршио XIII београдску гимназију.

ВЕШТИНЕ

  • Активно говори и пише на енглеском језику.

ОСТАЛО

  • Рођен 17. 02. 1966. у Београду.
  • Војни рок одслужио 1984/85.
  • Ожењен и отац троје деце
Slađana Ilić

Др Слађана Илић

/in /by

Слађана Илић (Краљево, 1974) завршила је Педагошку академију „Петар Петровић Његош” у Крушевцу. Дипломирала је 26. децембра 1998. године на Филозофском факултету Универзитета у Нишу, на студијској групи „Српски језик и југословенске књи – жевности”. Магистарски рад Моралистичке идеје у поезији Јована Стерије Поповића одбранила је 8. априла 2005. године на Филолошком факултету Универзитета у Београду (ментор проф. др Мило Ломпар). Докторску дисертацију Политички дискурс у приповеткама Радована Белог Марковића одбранила је 29. септембра 2016. године на Факултету политичких наука Универзитета у Београду (ментор проф. др Добривоје Станојевић). Докторску дисертацију Типови фантастике у прози Радована Белог Марковића одбранила је 30. септембра 2016. на Филозофском факултету Универзитета у Новом Саду (ментор проф. др Сава Дамјанов).

Радила је као уредник и реализатор културних програма у Народној библиотеци „Стеван Сремац” у Нишу (2000‒2004), као уредник за општа и уџбеничка издања у Издавачком предузећу Креативни центар у Београду (2004‒2011), а од 26. децембра 2011. године до 6. августа 2020. радила је у Заводу за уџбенике у Београду, као уредник за српски језик и лектиру за основну школу, и, у оквиру вануџбеничких издања, као уредник за белетристику и књижевну теорију. Сада је запослена у Библиотеци града Београда.

Била је члан уредништва часописа Градина из Ниша (2001) и Наш траг из Велике Плане (2007‒2008; 2020‒…). Главна је уредница Књижевног магазина од 2020. године, као и научног часописа за теорију и социологију културе и културну политику Култура, од 2021. године. Стални је књижевни критичар Радио Београда 2 и Вечерњих новости. Од 2003. године до данас члан јевеликог жирија Вечерњих новости за књижевну награду „Меша Селимовић”. Од 2021. године члан је жирија за награду Библиотеке града Београда „Београдски победник” за роман године написан на српском језику, као и члан жирија за награду „Ђорђе Јовановић” за есејистику и књижевну критику. Била је члан Уређивачког одбора за објављивање сабраних дела Радована Белог Марковића (2013). Приредила је три књиге овога писца (Швапска коса, Лимунација у Ћелијама и Госпођа Олга). Учесник је бројних славистичких симпозијума у земљи и у иностранству. Од 2000. године активно пише и објављује књижевну критику, а од 2011. године објављује и кратке приче. Објавила је збирку књижевних критика Нешто се ипак догодило: Огледи о савременој српској прози сезоне 2000–2004. (Агора, Зрењанин 2005), збирку прича Женски – у сто техника (Дерета, Београд 2014), научне монографије Државна животиња: политика и људи у причама Радована Белог Марковића (Градска библиотека Лајковац 2018), научне монографије Зло у књижевности и култури: колонијални ум српске транзиције, Catena mundi 2021) и научне монографије Анђели и страшила: Типови фантастике у прози Радована Белог Марковића (Научно удружење за развој српских студија, Нови Сад 2021).