бр. 154/2017 Критичка историја преиначавања јавних простора Београда – од краја 18. до почетка 21. века

/in /by

I КРИТИЧКА ИСТОРИЈА ПРЕИНАЧАВАЊА ЈАВНИХ ПРОСТОРА БЕОГРАДА (ОД КРАЈА 18. ДО ПОЧЕТКА 21. ВЕКА)
уредник др Александар Кадијевић

Александар Кадијевић, АРХИТЕКТОНСКО-УРБАНИСТИЧКА ПРЕИНАЧАВАЊА БЕОГРАДА (XIX–XXI ВЕК)
Бојан Ковачевић, ПРЕИСПИТИВАЊЕ ОСНОВНИХ, КАТЕГОРИЈАЛНИХ ПОЈМОВА ВЕЗАНИХ ЗА ПРЕИНАЧАВАЊЕ АРХИТЕКТОНСКО-УРБАНИСТИЧКЕ МАТРИЦЕ БЕОГРАДА
Бојана Илић, ВОЈСКА И УРБАНИСТИЧКА СЛИКА БЕОГРАДА ТОКОМ XIX И ПОЧЕТКОМ XX ВЕКА
Саша Михајлов и Биљана Мишић, ДВОРСКИ КОМПЛЕКС НА ТЕРАЗИЈАМА: ОД ВЛАДАРСКОГ ДОМА ДО РЕПРЕЗЕНТАТИВНОГ ЈАВНОГ ПРОСТОРА
Марија Покрајац, ДОПРИНОС АРХИТЕКТЕ ДАНИЛА ВЛАДИСАВЉЕВИЋА У ТРАНСФОРМАЦИЈИ ЈАВНИХ ПРОСТОРА БЕОГРАДА КРАЈЕМ XIX И ПОЧЕТКОМ XX ВЕКА
Милан Просен, ПАЛАТА СРПСКЕ АКАДЕМИЈЕ НАУКА И УМЕТНОСТИ И ЈАВНИ ПРОСТОР КНЕЗ МИХАИЛОВЕ УЛИЦЕ
Марина Павловић, НОВИ УНИВЕРЗИТЕТСКИ ЦЕНТАР МЕЂУРАТНОГ БЕОГРАДА
Владана Путник Прица, СПОРТ У ЈАВНОМ ПРОСТОРУ: ГЕНЕЗА БЕОГРАДСКИХ СОКОЛСКИХ ДОМОВА И СТАДИОНА
Марија Милинковић и Драгана Ћоровић, БЕОГРАДСКИ ПАСАЖИ XX ВЕКА
Aлекса Цигановић, АНКЕТНИ КОНКУРС ЗА УРЕЂЕЊЕ ТРГА МАРКСА И ЕНГЕЛСА У БЕОГРАДУ 1976. ГОДИНЕ
Марија Павловић, УЛОГА, ОБЛИКОВАЊЕ И ПРЕОБРАЖАЈ СПОРТСКИХ ОБЈЕКАТА У БЕОГРАДУ У XIX И XX ВЕКУ У ОДНОСУ НА ПОТРЕБЕ ГРАДА
Милан Попадић, МАКЕТА КАО ЈАВНИ ПРОСТОР
Александра Ђукић и Марија Цветковић, ЈАВНИ ГРАДСКИ ПРОСТОР НАСУПРОТ ТРЖНОМ ЦЕНТРУ У КОНЗУМЕРИСТИЧКОЈ КУЛТУРИ
Бојана Миљковић Катић, СРПСКА ГРОБЉА И ПРОМЕНЕ У ПРОСТОРУ

II ИСТРАЖИВАЊА

Ана Пешикан и Јелена Јоксимовић, КВАЛИТЕТ ДЕЧЈИХ ТЕЛЕВИЗИЈСКИХ ПРОГРАМА У СРБИЈИ ВИЂЕН ОЧИМА ДЕЦЕ И РОДИТЕЉА
Предраг Крстић, ПОГЛЕД ДРУГОГ И САМОСАЗНАЊЕ: ЖИВОТИЊЕ КАО ПРОВОКАЦИЈА
Душко Кузовић, КУЛТУРНЕ ОСНОВЕ АРХИТЕКТУРЕ МОДЕРНЕ У ЈУГОСЛАВИЈИ (1945–1990)
Дејан Ђорђић и Јована Милутиновић, МУЗЕЈ КАО СОЦИЈАЛНО ИНКЛУЗИВНА ИНСТИТУЦИЈА
Бернарда Катушић, АНИКА И ВЕЛИКИ ДРУГИ
Лидија Цветић, ДИЈАЛЕКТИКА ТЕЛА – ФЕМИНИЗАЦИЈА ФИЛМСКОГ ЈЕЗИКА
Иван Нишавић, ЕПИКУРОВ МОРАЛ И ПРАВДА
Милош Милошевић, НОВИ РЕАЛИЗАМ У СРПСКОМ ФИЛМУ
Ирена Ристић, КА НОВИМ ВИДОВИМА КОЛЕКТИВИТЕТА

III ОСВРТИ И ПРИКАЗИ
Адам Нинковић, КРИТИЧКА МИСАО О ЧОВЕЧАНСТВУ
Весна Ивановић, ТЕОРИЈЕ КУЛТУРЕ

Промоција 154. броја часописа КУЛТУРА: Критичка историја преиначавања јавних простора Београда

/in /by

У понедељак 9. октобра у 12 сати у Галерији Завода за проучавање културног развитка јавности је  представљен нови број часописа Култура.

Говорили су:
Проф. др Александар Кадијевић, уредник теме Критичка историја преиначавања јавних простора Београда
Арх. Бојан Ковачевић, аутор текста у овом броју
Г-ђа проф. др Владислава Гордић Петковић, главни уредник часописа Култура.

Скуп је поздравио др Вук Вукићевић, одговорни уредник часописа Култура и директор Завода за проучавање културног развитка.

КУЛТУРА бр. 155/2017 Маска и маскирање

/in /by

I МАСКА И МАСКИРАЊЕ
уредник др Саша Радојчић

Саша Радојчић, УВОДНА РЕЧ ПРИРЕЂИВАЧА
Бојан Јовановић, АРХЕТИП МАСКЕ
Бојана Шкорц, СТВАРАЊЕ У ЗОНИ ИЗМЕЂУ МАСКЕ И МАСКИРАНОГ
Дејан Раковић, КВАНТНО-ХОЛОГРАФСКИ ОКВИР ПСИХОСОМАТИКЕ И ДУХОВНОСТИ
Далибор Кличковић, МАСКА У ЈАПАНСКОМ ПОЗОРИШТУ НО КАО ПОСРЕДНИК У КОМУНИКАЦИЈИ УНУТАРЊЕГ И СПОЉАШЊЕГ
Саша Радојчић, НИЧЕОВЕ МАСКЕ – ОГЛЕД О ПЕРСПЕКТИВИЗМУ
Предраг Н. Драгојевић, МАСКА КАО СЛИКА СВЕТА
Маја Ристић, МАСКА У ПОЗОРИШТУ: ОТКРИВАЊЕ ИЛИ РАЗОТКРИВАЊЕ ГЛУМЦА
Лидија Цветић, МАСКИРАЊЕ КАО СЕКСУАЛИЗАЦИЈА ВИЂЕЊА – ОНТОЛОГИЈА И ОТПОР
Миливоје Млађеновић, ЛИЦЕ ИЛИ МАСКА У ЖИВОТУ И ДЕЛУ ЛАЗЕ КОСТИЋА
Марина Миливојевић Мађарев, КАКО ЈЕ ЛИЦЕ ПОСТАЛО МАСКА У САВРЕМЕНОЈ СРПСКОЈ ДРАМИ
Тамара Николић Максић, ПОД МАСКОМ: РАЗВОЈ И ОБРАЗОВАЊЕ ОДРАСЛИХ ПУТЕМ ИЗВОЂЕЊА
Сања Филиповић, ДВОЈСТВО ИДЕНТИТЕТА И УЧЕЊЕ КРОЗ СЦЕНСКИ ИЗРАЗ

II МИНИМАЛИЗАМ

Владислава Гордић Петковић, УВОДНА РЕЧ ПРИРЕЂИВАЧА
Весна Перић, СТРАТЕГИЈЕ ФИЛМСКОГ МИНИМАЛИЗМА И ТРАНСЦЕНДЕНТАЛНО У НАУЧНОФАНТАСТИЧНОМ ФИЛМУ ДОЛАЗАК ДЕНИЈА ВИЛНЕВА
Нада Бузаџић Николајевић, МИНИМАЛИЗАМ У КРАТКИМ ПРИЧАМА ЕН БИТИ: КАО СТАКЛО
Биљана Радић-Бојанић, БОГАТСТВО МИНИМАЛИЗМА НА ИНТЕРНЕТУ
Aлександар Јоксимовић, МИНИМАЛИЗАМ КАО ИЗРАЗ ВИЗУЕЛНОГ ИДЕНТИТЕТА НА СЕФАРДСКИМ СПОМЕНИЦИМА НА ЈЕВРЕЈСКОМ ГРОБЉУ У БЕОГРАДУ
Јасмина Чубрило, АСПЕКТИ МИНИМАЛИЗМА У УМЕТНОСТИ ДЕВЕДЕСЕТИХ: МИРЈАНА ЂОРЂЕВИЋ И ИВАН ИЛИЋ
Ана Симона Зеленовић, РАЗМАТРАЊЕ МОГУЋНОСТИ КАРАКТЕРИЗАЦИЈЕ СВЕТЛОСНИХ ФОРМИ ВОЈИНА БАКИЋА КАО МИНИМАЛ АРТА

III ИСТРАЖИВАЊА

Дејана Прњат, БОРБА ЗА ПОЗОРИШНУ ПУБЛИКУ У ДИГИТАЛНОМ ДОБУ
Мароје Вишић, ЗНАЧАЈ КУЛТУРЕ У КРИТИЧКОЈ ТЕОРИЈИ МАРКУЗЕА
Владимир Кривошејев, АНАЛИЗА РЕЗУЛТАТА АНКЕТИРАЊА ПОСЕТИЛАЦА НАРОДНОГ МУЗЕЈА ВАЉЕВО У АВГУСТУ 2016. ГОДИНЕ
Адам Софронијевић и Тамара Вученовић, ЗАПАДНА КУЛТУРА И ДИГИТАЛНО ОД ПОЛИСА ДО ВИРТУЕЛНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ
Тијана Борић, ДВОР У САВАМАЛИ – ТЕМЕЉ СРПСКОГ БЕОГРАДА ИЗВАН ШАНЦА

IV ОСВРТИ И ПРИКАЗИ

Марина Арсеновић Павловић, ПРИКАЗ КЊИГЕ КАКО ЈЕ МУШКИ РОД ОД ДЕВИЦА
Борис Илић, СОЦИОЛОШКО ЧИТАЊЕ ПОПУЛАРНОГ

КУЛТУРА бр. 156/2017 Књижевност постјугословенског времена: судбине и коментари

/in /by

Image

I КЊИЖЕВНОСТ ПОСТЈУГОСЛОВЕНСКОГ ВРЕМЕНА: СУДБИНЕ И КОМЕНТАРИ

уредници Зоран Хамовић и др Владислава Гордић Петковић

Зоран Хамовић и Владислава Гордић Петковић, УВОДНА РЕЧ ПРИРЕЂИВАЧА
Борис Булатовић, ИДЕОЛОШКИ ТИПОВИ ИНТЕРПРЕТАЦИЈЕ И АКТУЕЛИЗАЦИЈЕ АНДРИЋЕВОГ КЊИЖЕВНОГ ОПУСА У ПОСТЈУГОСЛОВЕНСКОМ КОНТЕКСТУ
Борис Постников, ИЗМЕЂУ ФИКЦИЈЕ И СВЈЕДОЧАНСТВА: КИШ, АЛБАХАРИ, ДРНДИЋ
Весна Кадрић, ПОСТЈУГОСЛАВЕНСКА КЊИЖЕВНОСТ, АУТОРИЦЕ У ФОКУСУ
Фатима Бећаревић, МРАЗ И ПЕПЕО У ПОСТЈУГОСЛАВЕНСКО ВРИЈЕМЕ

II ОСВРТИ

Марија Митровић, ЈУГОСЛОВЕНСКО КЊИЖЕВНО НАСЛЕЂЕ – ПОСТЈУГОСЛОВЕНСКО ЧИТАЊЕ
Адријана Марчетић, КОМПАРАТИВНА ЈУГОСЛАВИСТИКА ИЛИ МОЖЕ ЛИ СЕ ПРЕЖИВЕТИ АПОКАЛИПСА
Нихада Бећировић, ПОСТЈУГОСЛОВЕНСКА КЊИЖЕВНОСТ

III ИСТРАЖИВАЊА

Драган Јаковљевић, KA РАЗУМЕВАЊУ НАЦИОНАЛНЕ ПРИПАДНОСТИ, СРПСКИХ ФИЛОЗОФА И СРПСКЕ ФИЛОЗОФИЈЕ
Милош Ћипранић, ГЕОГРАФИЈА И УМЕТНОСТ
Јована Марчета, КУЛТУРА ИСХРАНЕ КАО ОСНОВА ФРАЗЕОЛОШКОГ ИЗРАЖАВАЊА СРПСКОГ, ФРАНЦУСКОГ И ИТАЛИЈАНСКОГ НАРОДА
Далиборка Пурић и Жана Бојовић, УНАПРЕЂИВАЊЕ КУЛТУРЕ ЈЕЗИЧКОГ ИЗРАЖАВАЊА УЧЕНИКА У ШКОЛСКОМ И ВАНШКОЛСКОМ КОНТЕКСТУ
Исидора Кораћ, Николета Гутвајн и Снежана Мирков, НАСТАВА ЛИКОВНЕ КУЛТУРЕ И УЛОГА НАСТАВНИКА ИЗ ПЕРСПЕКТИВЕ УЧЕНИКА
Дијана Метлић, ЏЕЈМС ЕНСОР: УМЕТНИК МЕЂУ МАСКАМА
Марија Динов Васић, ПРОЦЕСИ ТРАНСКУЛТУРАЛИЗАЦИЈЕ НА ПРИМЕРУ МЕЛОДИЈЕ TWINKLE, TWINKLE LITTLE STAR

IV ПРИКАЗИ

Весна Ђукић, КУЛТУРНА ДИПЛОМАТИЈА

IN MEMORIAM

УСПОМЕНА НА ПЕТРА ПЕРУ ДЕСПОТОВИЋА

6. фебруар: Представљање нових бројева часописа КУЛТУРА

/in /by

У уторак 6. фебруара у 12 часова у Заводу за проучавање културног развитка представљени су 155. и 156. број часописа КУЛТУРА. Теме броја 155. су „Маска и маскирање, минимализам“, а броја 156. „Књижевност постјугословенског времена“.

Учесници:
проф. др Саша Радојчић, уредник теме Маска и маскирање у 155. броју,
Зоран Хамовић, уредник теме Књижевност постјугословенског времена у 156. броју и
проф. др Владислава Гордић Петковић, главна уредница часописа Култура и уредница теме Минимализам у 155. броју

Поздравнa реч:
др Вук Вукићевић, одговорни уредник часописа Култура и директор Завода за проучавање културног развитка.

Низ истраживања представљених у новим бројевима часописа Култура преиспитује, поред тематских прилога, и борбу за позоришну публику у дигиталном добу, везу између географије и уметности, унапређење културе језичког изражавања ученика, али и наставу ликовне културе и улогу наставника.

Представљање часописа КУЛТУРА број 157

/in /by

Промоција новог, 157. броја часописа чије су теме Матрилинеарност и Култура и девијантност одржана је у четвртак 26. априла у 11 сати у просторијама Завода за проучавање културног развитка, ул. Риге од Фере бр. 4.

На промоцији су говорили:

проф. др Милана Љубичић, уредница теме Култура и девијантност
проф. др Владислава Гордић Петковић, главна уредница часописа КУЛТУРА и уредница теме Матрилинеарност
Пеђа Пивљанин, секретар редакције часописа КУЛТУРА

Image

Contact

/in /by

Уредник: Пеђа Пивљанин

Телефон: 011 2187 637

Е-mail: kultura@zaprokul.org.rs

Info

/in /by

Tеме и рокови за пријем текстова у часопису Култура у 2021. години ће бити накнадно објављени.

Index

/in /by

Часопис Култура 

Култура је интердисциплинарни научни часопис за теорију и социологију културе и културну политику, чији је предмет култура у општем смислу речи, што подразумева да сe наука, образовање и целокупна људска делатност поимају као њен саставни део.   

Часопис Култура је покренут 1968. године заслугом Стевана Мајсторовића, оснивача Завода за проучавање културног развитка са намером подстицања интегралног, аналитичког и критичког тумачења савремених културних феномена.

На пољу интелектуалне мисли, часопис је у време када је основан био јединствен и у погледу концепције и у погледу дизајна. Од првог броја био је и остао отворен према стваралачким идејама присутним код нас и у свету, о чему сведоче текстови значајних страних аутора, прилози аутора из културних центара тадашње Југославије и домаћих аутора који се појављују са новим идејама и приступима култури. Препознатљиво ликовно решење логотипа часописа Култура и нацрт корица је већ за потребе првог броја осмислио уметник и калиграф Божидар Боле Милорадовић.

Од 1971. године, установљена је пракса уређивања тематских бројева који настављају да доминирају часописом све до данас, са намером да се обогати присуство одређених тематских области у нашој културној и научној средини.

Састав прве редакције часописа Култура од једанаест чланова, предвођене одговорним уредником Стеваном Мајсторовићем и Тривом Инђићем, идејним покретачима часописа, наговештавао је нову оријентацију на интелектуалном пољу. Редакцију су чинили следећи чланови: Слободан Цанић, Драгутин Гостушки, Вујадин Јокић, Даница Мојсин, Мирјана Николић, Небојша Попов, Богдан Тирнанић, Милан Војновић и Тихомир Вучковић. Током пет деценија делатности часописа Култура, постојало је више редакција.

Часопис Култура излази тромесечно (четири пута годишње), а његово штампање од 2001. године омогућава Министарство културе и информисања Републике Србије. Уз подршку ресорног министарства, 2009. године завршена је дигитализација свих бројева часописа Култура, а први резултат је био ди-ви-ди носач са часописом у електронској форми, приложеним уз 129. број. Године 2013, часопис је прешао на ћирилично писмо сa важном напоменом да и даље на латиничном писму објављује текстове аутора из региона који пишу на том писму. Уз 140. број, поводом обележавања 45 година постојања часописа, на посебном у-ес-бе уређају су били доступни сви текстови у дигиталној форми од 1. до 137. броја. Данас се на интернет адреси часописа могу наћи сви текстови из свих бројева који су објављени за пола века излажења Културе.

У Одељењу за регистрацију часописа Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије, часопис Култура је 2005. године (када је уведена категоризација научних часописа) регистрован под ознаком Р53. Почетком 2009. године, часопис је напредовао на листи регистрованих часописа када добија ознаку Р52. У току 2010. године, у Регистру научних часописа Министарства науке Републике Србије Култура је регистрована под ознаком М52 у групи часописа за Историју, историју уметности, етнологију и археологију. Почетком јула 2012.године, часопису Култура је одлуком надлежних служби Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије додељена категорија часописа од националног значаја (М51).

Часопис се редовно полаже у Репозиторијум Народне библиотеке Србије, а од 2010. године налази се у Српском цитатном индексу, где су текстови објављени у Култури доступни у пуној електронској форми. Од 2011. године научни чланци, осим редовних УДК (универзална децимална класификација) имају и одговарајуће DOI (Digital Object Identifier) бројеве који омогућавају видљивост и индексирање у међународним оквирима и по међународним стандардима. Часопис је у међувремену добио електронску платформу, односно учинио је почетне кораке у електронском уређивању које спроводи CEON (Служба задужена за праћење, мерење и вредновање научних часописа) преко програма за електронско уређивање Аseestant. Захваљујући томе, побољшао се квалитет објављених прилога, јер редакција сада располаже одговарајућим програмима за проверу текстова у виду правилног цитирања и навођења референци, као и спречавања плагијата.

Часопис Култура се редовно испоручује Народној библиотеци Србије у Београду, Библиотеци града Београда, Универзитетској библиотеци „Светозар Марковић” у Београду, Библиотеци Матице Српске у Новом Саду, Централној библиотеци Српске академије наука и уметности у Београду, Универзитетској библиотеци у Нишу, Универзитетској библиотеци у Крагујевцу. Часопис Културу редовно добијају бројне заинтересоване установе културе (библиотеке, позоришта, музеји, културни центри) и појединци. Размена се обавља са многим сродним институцијама и часописима у земљи, региону и Европи (Црна Гора, Хрватска, Словенија, Мађарска, Бугарска, Немачка, Швајцарска и друге земље).

Поред поштовања научних правила и стандарда објављивања научних текстова, часопис Култура није изгубио радозналост и свежину једног авангардног часописа који обрађује вечите и актуелне теме.

Redaction

/in /by

РЕДАКЦИЈА ЧАСОПИСA

1. Др Слађана Илић (главна уредница)

2. Марко Крстић (одговорни уредник)

3. Професор др Саша Радојчић

4. Др Јана Алексић

5. Доцент др Слободан Пенезић

6. Доцент др Владимир Коларић

           

Пеђа Пивљанин (извршни уредник)

E-mail: kultura@zaprokul.org.rs

Телефон: 011 2187 637


РЕДАКЦИЈЕ ЧАСОПИСА КУЛТУРА

Бројеви 1–12: Слободан Цанић, Драгутин Гостушки, Триво Инђић, Вујадин Јокић, Стеван Мајсторовић (одговорни уредник), Даница Мојсин, Мирјана Николић, Небојша Попов, Богдан Тирнанић, Милан Војновић и Тихомир Вучковић.

Бројеви 13/14–18: Слободан Цанић, Триво Инђић, Вујадин Јокић, Света Лукић, Стеван Мајсторовић (одговорни уредник), Милош Немањић, Мирјана Николић, Миодраг Петровић, Небојша Попов, Милан Војновић и Тихомир Вучковић.

Бројеви 19–32: Ранко Бугарски, Радослав Ђокић, Света Лукић, Слободан Машић, Ранко Мунитић, Милош Немањић (одговорни уредник), Мирјана Николић и Ружица Росандић.

Бројеви 33/34–36/37: Ранко Бугарски, Радослав Ђокић, Миливоје Иванишевић, Света Лукић, Ранко Мунитић, Милош Немањић (одговорни уредник), Мирјана Николић, Гроздана Олујић, Ружица Росандић и Јасенка Томашевић.

Број 38: Ранко Бугарски, Радослав Ђокић (одговорни уредник), Миливоје Иванишевић, Света Лукић, Ранко Мунитић, Милош Немањић, Мирјана Николић, Гроздана Олујић, Ружица Росандић и Јасенка Томашевић.

Бројеви 39 и 40: Ранко Бугарски, Радослав Ђокић (одговорни уредник), Миливоје Иванишевић, Ранко Мунитић, Милош Немањић, Мирјана Николић, Гроздана Олујић, Ружица Росандић и Јасенка Томашевић.

Бројеви 41–47: Ранко Бугарски, Иван Чоловић, Радослав Ђокић (одговорни уредник), Миливојe Иванишевић, Ранко Мунитић, Милош Немањић, Мирјана Николић, Гроздана Олујић, Жарана Папић, Раша Попов, Ружица Росандић, Никола Вишњић.

Бројеви 48/49–64: Ранко Бугарски, Иван Чоловић, Радослав Ђокић (одговорни уредник), Миливојe Иванишевић, Мирјана Николић, Гроздана Олујић, Жарана Папић, Раша Попов, Ружица Росандић, Никола Вишњић.

Бројеви 65/66/67–70: Иван Чоловић, Милена Драгићевић Шешић, Радослав Ђокић (одговорни уредник), Миливојe Иванишевић, Соња Лихт, Мирјана Николић, Жарана Папић, Бранимир Стојковић, Дарко Танасковић, Никола Вишњић, Сретен Вујовић.

Бројеви 71–75: Иван Чоловић, Милена Драгићевић Шешић, Радослав Ђокић (одговорни уредник), Миливоје Иванишевић, Соња Лихт, Мирјана Николић, Жарана Папић, Бранимир Стојковић, Дарко Танасковић, Никола Вишњић, Сретен Вујовић.

Бројеви 76–77: Милена Драгићевић Шешић, Радослав Ђокић, Миливоје Иванишевић, Соња Лихт, Мирјана Николић, Жарана Папић, Бранимир Стојковић (одговорни уредник), Дарко Танасковић, Сретен Вујовић.

Бројеви 78–95: Милена Драгићевић Шешић, Радослав Ђокић, Јелена Ђорђевић, Миливојe Иванишевић, Бојан Јовановић, Соња Лихт, Ратка Марић, Мирјана Николић, Жарана Папић, Бранимир Стојковић (oдговорни уредник), Дарко Танасковић, Сретен Вујовић.

Бројеви 96–97: Невена Даковић, Милена Драгићевић Шешић, Јелена Ђорђевић, Бојан Јовановић, Душан Ч. Јовановић (oдговорни уредник), Бојан Јовић, Иван Куцина, Ратка Марић, Бранимир Стојковић.

Бројеви 98–100: Невена Даковић, Милена Драгићевић Шешић, Јелена Ђорђевић, Бојан Јовановић, Душан Ч. Јовановић (oдговорни уредник), Иван Куцина, Ратка Марић, Бранимир Стојковић, Дивна Вуксановић.

Број 101: др Невена Даковић, др Милена Драгићевић Шешић (главни уредник), др Јелена Ђорђевић, др Весна Ђукић Дојчиновић, мр Александра Ђуричић, др Бојан Јовановић, Душан Ч. Јовановић, мр Иван Куцина, др Ратка Марић, др Бранимир Стојковић, др Дивна Вуксановић.

Број 102: мр Бранислав Димитријевић, Смиља Чупић, мр Ивана Ђокић, др Јелена Ђорђевић (главни и одговорни уредник), мр Бошко Милин, др Ивана Спасић, Предраг Шарчевић, Вања Шибалић, др Мишко Шуваковић, др ЗорицаТомић, др Милан Вукомановић.

Број 103/104: мр Бранислав Димитријевић, Смиља Чупић, мр Ивана Ђокић, др Јелена Ђорђевић (главни и одговорни уредник), Душан Ч. Јовановић, мр Бошко Милин, др Ивана Спасић, Предраг Шарчевић, Вања Шибалић, др Мишко Шуваковић, др Зорица Томић, др Милан Вукомановић.

Број 105/106: Татјана Бокан, мр Ивана Ђокић, др Јелена Ђорђевић (главни и одговорни уредник), мр Бошко Милин, др Ивана Спасић, Предраг Шарчевић, Вања Шибалић, др Мишко Шуваковић, др Зорица Томић, Смиља Вукелић, др Милан Вукомановић.

Бројеви 107–115: Татјана Бокан, мр Ивана Ђокић, др Јелена Ђорђевић  (главни и одговорни уредник), мр Бошко Милин, др Ивана Спасић, Предраг Шарчевић, Вања Шибалић, др Мишко Шуваковић, др Зорица Томић,  др Милан Вукомановић.

Бројеви 116–121: др Ивана Спасић, др Зорица Томић, др Јелена Ђорђевић (главни и одговорни уредник), др Мишко Шуваковић, др Милан Вукомановић, др Александар Прњат, мр Ивана Ђокић, мр Бошко Милин, Предраг Шарчевић, Вања Шибалић, Татјана Гарчевић, Пеђа Пивљанин (секретар).

Бројеви 121–132: др Миланка Тодић (главна уредница), др Дивна Вуксановић, др Веселин Кљајић, др Рада Дрезгић, др Весна Микић, др Владислава Гордић Петковић, др Ангелина Милосављевић, др Зоран Јевтовић, др Александар Прњат, др Драган Ћаловић, мр Горана Венцл и Пеђа Пивљанин (секретар).

Бројеви 132–137: др Миланка Тодић (главна уредница), др Дивна Вуксановић, др Веселин Кљајић, др Весна Микић, др Владислава Гордић Петковић, др Ангелина Милосављевић, др Зоран Јевтовић, др Александар Прњат, др Драган Ћаловић, мр Горана Венцл и Пеђа Пивљанин (секретар).

Бројеви 138–153: др Александар Прњат (главни уредник), Марина Лукић Цветић (одговорна уредница), др Милош Немањић, др Веселин Кљајић, др Владислава Гордић Петковић, др Ангелина Милосављевић Аулт, др Мариела Цветић, мр Драгана Мартиновић, мр Слободан Мрђа, Пеђа Пивљанин (извршни уредник).

Бројеви 154-161: др Владислава Гордић Петковић (главна уредница), др Вук Вукићевић (одговорни уредник), др Дејана Прњат, мр Драгана Мартиновић, др Љубодраг Ристић, др Милета Продановић, др Александар Кадијевић, др Слободан Мрђа, Пеђа Пивљанин (извршни уредник).

Бројеви 162-169: др Владислава Гордић Петковић (главна уредница), др Вук Вукићевић (одговорни уредник), др Дејана Прњат, др Љубодраг Ристић, др Милета Продановић, др Александар Кадијевић, др Слободан Мрђа, др Владимир Коларић, мр Драгана Мартиновић (ликовна уредница), Пеђа Пивљанин (извршни уредник).

 

ИЗДАВАЧКИ САВЕТИ ЧАСОПИСА КУЛТУРА 

Чланови Издавачког савета у времену од1974 до 1977. године: Александар Ацковић (председник), Владимир Јовичић, Слободан Глумац, Радмила Перишић, Александар Б. Костић, Мирјана Стефановић, Јован Јанићијевић, Станислав Сташа Живковић, Стеван Мајсторовић, Верољуб Павловић, Милош Немањић.

Године 1977. изабрани су нови чланови Издавачког савета: Дуња Блажевић (председник), Ратко Божовић, Љуба Глигоријевић, Слободан Глумац, Јован Јанићијевић, Борислав Јовић, Стеван Мајсторовић, Милош Немањић, Верољуб Павловић, Александар Спасић, Вера Наумов Томић.

Бројеви 41–44: Дуња Блажевић (председник), Ратко Божовић, Љуба Глигоријевић, Слободан Глумац, Радослав Ђокић, Јован Јанићијевић, Борислав Јовић, Стеван Мајсторовић, Верољуб Павловић, Александар Спасић, Вера Наумов Томић.

Бројеви 45/46–64: Дуња Блажевић (председник), Ратко Божовић, Љуба Глигоријевић, Слободан Глумац, Радослав Ђокић, Јован Јанићијевић, Борислав Јовић, Верољуб Павловић, Александар Спасић, Вера Наумов Томић.

Бројеви 65/66/67–90: Симеон Бабић, Ратко Божовић, Ранко Бугарски (председник), Радослав Ђокић, Веселин Илић, Иван Ивић, Јован Јанићијевић, Верољуб Павловић, Родољуб Степановић.

Напомена: од 91. до 94. броја без Издавачког савета.

Број 95: Симеон Бабић, Ратко Божовић, Ранко Бугарски (председник), Радослав Ђокић, Веселин Илић, Иван Ивић, Јован Јанићијевић, Родољуб Степановић.

Бројеви 96–100: Симеон Бабић, Ратко Божовић, Ранко Бугарски (председник), Радослав Ђокић, Веселин Илић, Иван Ивић, Јован Јанићијевић.

Бројеви 101 и 102: Симеон Бабић, др Ратко Божовић, др Ранко Бугарски (председник), др Радослав Ђокић, др Веселин Илић, др Иван Ивић, др Јован Јанићијевић.

Бројеви 103/104 и 105/106: Симеон Бабић, др Ратко Божовић, др Ранко Бугарски (председник), др Радослав Ђокић, др Иван Ивић, др Јован Јанићијевић, Родољуб Степановић.

Напомена: Од броја 105/106 без Издавачког савета.


ЛИКОВНИ ПРИЛОЗИ

• Надежда Виторовић, Култура број 1, 1968. и Култура број 16 и 17, 1972. година

• Бранко Миљуш, Култура број 2–3, 1968. година

• Иванка Живковић, Култура број 4, 1969. година

• Миро Главуртић, Култура број 5–6, 1969. година

• Божидар Боле Милорадовић, Култура број 7, 1969. година

• Душан Оташевић, Култура број 8, 1970. година

• Џони Рељић, Култура број 9, 1970. година

• М. Ц. Ешер, Култура број 10, 1970. година

• Бора Коларевић, Култура број 11, 1970. година

• Михаило Ђурић Тикало, Култура број 12, 1971. година

• Жарко Рошуљ, Култура број 13–14, 1971. година

• Славољуб Чворовић, Култура број 18, 1972. година

• Оља Ивањицки, Култура број 19, 1972. година

• Зоран Јовановић, Култура број 20, 1973. година

• Синиша Вуковић, Култура број 21, 1973. година

• Милош Ћирић, Култура број 22, 1973. година

• Александар Јеремић Цибе, Култура број 23, 1973. година

• Никола Јанковић, Култура број 24, 1974. година

• Владислав Тодоровић Шиља, Култура број 25, 1974. година

• Драгутин Руменчић, Култура број 26, 1974. година

• Џоја Ратковић Гавела, Култура број 27, 1974. година

• Милета Милорадовић, Култура број 30–31, 1975. година

• Ленка Кнежевић, Култура број 33–34, 1976. година

• Тодор Стевановић, Култура број 35, 1976. година

• Предраг Пеђа Ристић, Култура број 36–37, 1977. година

• Владан Љубинковић, Култура број 38, 1977. година

• Жељко Шкаламера, Култура број 39, 1977. година

• Миодраг Рогић, Култура број 40, 1978. година

• Александар Поповић, Култура број 41, 1978. година

• Милан Ракић, Култура број 45–46, 1979. и Култура број 51–52 из 1980/81. године

• Јордан Ерчевић, Култура број 47, 1979. година

• Миодраг Нагорни, Култура број 48–49, 1980. година

• Душан Суботић, Култура број 50, 1980. година

• Мирослав Анђелковић, Култура број 53, 1981. година

• Љубодраг Јанковић Јале, Култура број 54, 1981. година

• Растко Ћирић, Култура број 55, 1981. година

• Дору Босиок, Култура број 56, 1982. година

• Владимир Бошковић, Култура број 59, 1982. година

• Зоран Петровић, Култура број 60-61, 1983. година

• Стево Владић, Култура број 62–62, 1983. година

• Тодор Стевановић, Култура број 64, 1984. година

• Владан Љубинковић, Култура број 65–67, 1984. година

• Зоран Павловић, Култура број 68–69, 1985. година

• Бранко Пашић, Култура број 71, 1985. година

• Андреј Крзивка, Култура број 72, 1986. година

• Радисав Тркуља, Култура број 73–75, 1986. година

• Мирјана Стојановић Војновић, Култура број 76–77, 1987. година

• Мирјана Поповић, Култура број 78–79, 1987. година

• Никола Илић, Култура број 80–81, 1988. година

• Јасмина Калић, Култура број 82–83, 1988. година

• Небојша Симић, Култура број 84–87, 1989. и Култура број 91–92, 1993. година

• Саша Марковић, Култура број 93–94, 1994. година

• Јелена Игњатовић, Култура број 95, 1997. година

• Иван Илић, Култура број 96, 1998. година

• Милена Јовановић, Култура број 97, 1998. година

• Никола Џафо, Култура број 98, 1999. година

• Стеван Кнежевић, Култура број 99, 1999. година

• Мрђан Бајић, Култура број 100, 2000. година

• Милета Продановић, Култура број 101, 2001. година

• Љубисав Милуновић, Култура број 102, 2001. година

• Мефаил Коле Камберовић, Култура број 103–104, 2002. година

• Никола Врбица, Култура број 107–108, 2003. година

• Исидора Бојовић, Култура број 124, 2009. година

• Марија Јовковић, Култура број, 130, 2011. година

• Немања Мараш, Култура број 135, 2012. година

• Милорад Мића Михајловић, Култура број 139, 2013. година

• Миле В. Пајић, Култура број 140, 2013. и Култура број 151, 2016. година

• Јован Пантић, Култура број 141, 2013. година

• Ђорђе Аралица, Култура број 143, 2014. година

• Мариела Цветић, Култура број 144, 2014. година

• Мигуел Алварадо, Култура број 145, 2014. година

• Слике ликовне колоније Вожд из Аранђеловца, Култура број 146, 2015. година

• Снежана Петровић, Култура број 148, 2015. и Култура број 156, 2017. година

• Слободанка Ракић Шефер, Култура број 149, 2015. година

• Рајко Р. Каришић, Култура број 150, 2016. година

• Ивана Мартић, Култура број 154, 2017. година

• Сања Филиповић, Култура број 155, 2017. година

• Ивана Живић, Култура број 157, 2017. година

• Предраг Пеђа Тодоровић, Култура број 158, 2018. година

• Јазмина Кланица, Култура број 159, 2018. година

• Стеван Крагујевић, Култура број 161, 2018. година

• Невена Максимовић, Култура број 162, 2019. годинa

• Снежана Јовчић Олђа, Култура број 163, 2019. година

• Рајко Р. Каришић, Култура број 164, 2019. година

• Синиша Радовић, Култура број 165, 2019. година

• Др Јелена Меркур, Култура број 166, 2020. година

• Ана Цакић, Култура број 167, 2020. година

• Бојан Јевтић, Култура број 168, 2020. година

• Дан Пержовски (Dan Perjovschi), Култура број 169, 2020. година