Tеме и рокови за пријем текстова у часопису Култура у 2016. години

Преузмите упутство за предају рукописа

Tеме и рокови за пријем текстова у часопису Култура у 2016. години су следећи:

 1. Пријем текстова за пролећни 150. број је до 20. марта 2016. године; главна тема у овом броју часописа је Лаж у уметности и култури, коју припрема и уређује проф. др Владислава Гордић Петковић;

2. Пријем текстова за летњи 151. број је до 15. маја 2016. године; главна тема у овом броју часописа јесте Кафана: то сјајно треће место, коју припрема и уређује проф. др Драгољуб Б. Ђорђевић;

3. Пријем текстова за јесењи 152. број је до 15. јула 2016. године; главна тема у овом броју часописа је Хумано, трансхумано и постхумано у култури и уметности, коју припрема и уређује проф. др Ангелина Милосављевић Аулт и Естетизација политике, политизација естетике, коју припремају и уређују проф. др Ангелина Милосављевић Аулт и проф. др Александар Прњат;

4. Пријем текстова за зимски 153. број је до 20. октобра 2016. године; главна тема у овом броју часописа је Етичко читање уметности, коју припремају и уређују проф. др Александар Прњат и др Уна Поповић.

бр. 148/2015 Појам спирале у култури

Социологија у новом кључу

30. 03. 2016. Промоција 148. броја часописа КУЛТУРА

Нови број часописа КУЛТУРА представљен је у среду 30. марта у 12 сати у Галерији Завода за проучавање кутурног развитка.

На промоцији су говорили:
Академик Владета Јеротић, уредник теме Појам спирале у култури,
проф. др Владимир Вулетић, уредник теме Социологија у новом кључу,
проф. др Радосав Пушић, аутор текста у поглављу Појам спирале у култури
проф. др Александар Прњат, главни уредник часописа КУЛТУРА

web_prom

Упознајте се са садржајем броја 148.

Представљање бројева 149. и 150. часописа КУЛТУРА

У четвртак 3. новембра у 12 сати у просторијама Завода представљени су 149. и 150. број часописа КУЛТУРА. Тема броја 149. је КРИЗА НАРАЦИЈЕ, а 150-ог броја је ЛАЖ У УМЕТНОСТИ И КУЛТУРИ. Уредник тематских целина обају бројева је проф. др Владислава Гордић Петковић.

На промоцији су говорили:
Проф. др Владислава Гордић Петковић
проф. др Александар Прњат, главни уредник часописа и
Марина Лукић Цветић, одговорна уредница часописа, в. д. директора Завода за проучавање културног развитка.

kultura_149_150_web

бр. 150/2016. Лаж у уметности и култури

150_page

I ЛАЖ У УМЕТНОСТИ И КУЛТУРИ
уредница проф. др Владислава Гордић Петковић

Владислава Гордић Петковић, УВОДНА РЕЧ ПРИРЕЂИВАЧА
Ђорђе Ђекић, НЕ СВЕДОЧИ ЛАЖНО НА БЛИЖЊЕГА СВОГА
Јелена Филиповић, ЛАЖ, ПРЕВАРА, ФИЛОЗОФИЈА МОРАЛА И НАРАТИВНА МРЕЖА МАЛИХ РАДОСТИ СУБОТЕ АЛЕКСАНДРА МЕКОЛ СМИТА
Љубица Матек, ЗАШТО СИ МИ ЛАГАО? – ЛАЖ И ТРАУМА У РОМАНУ ЧРНА МАТИ ЗЕМЛА КРИСТИАНА НОВАКА
Бојана Ковачевић Петровић, ИСТИНИТЕ ЛАЖИ МАРИЈА ВАРГАСА ЉОСЕ
Милена Каличанин, (ДЕ)ФАЛСИФИКОВАЊЕ ШКОТСКЕ ИСТОРИЈЕ У КОМАДУ ЏОНА МЕКГРАТА ОВЦА, ЈЕЛЕН И ЦРНА, ЦРНА НАФТА
Предраг Ковачевић, ЛАЖИ ЛИБЕРАЛИЗМА У ДЕЛИМА ИЈАНА МАКЈУАНА
Викторија Кромбхолц и Аријана Лубурић Цвијановић, НИШТА НИЈЕ КАО ШТО ИЗГЛЕДА: РОМАНИ ЏАНЕТ ВИНТЕРСОН УМЕТНОСТ И ЛАЖИ И СТРАСТ
Никола Млађеновић, ЦИНИЧНА ДИЈАЛЕКТИКА ПРОСВЕТИТЕЉСТВА СТЕНЛИЈА КУБРИКА
Младен Јаковљевић, ФИЛИП К. ДИК У АМАЗОНОВОМ ДВОРЦУ
Сања Маричић Месаровић и Гордана Смуђа, ЛАЖ У ФИЛМУ СЛУЧАЈНИ ЉУБАВНИЦИ ПЕДРА АЛМОДОВАРА
Татјана Милосављевић, КУЛТУРА, КЛАСА И ЛАЖНИ РОДОСЛОВ У РОМАНУ МУДРА ДЕЦА АНЂЕЛЕ КАРТЕР
Софија Кристенсен, СТУДЕНТИ СА СЕЛА АРНЕА ГАРБОРГА: ИЗМЕЂУ СТВАРНОГ И ФИКТИВНОГ
Дејана Прњат, ФАЛСИФИКАТИ И ФАЛСИФИКАТОРИ НА ТРЖИШТУ ДЕЛА ЛИКОВНИХ УМЕТНОСТИ

II ИСТРАЖИВАЊА

Александра Ђорђевић, СУЧЕЉАВАЊЕ СРПСКИХ И РУСКИХ КУЛТУРНО-УМЕТНИЧКИХ ПРАКСИ НА ОПЕРСКОЈ СЦЕНИ НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА У БЕОГРАДУ У ПЕРИОДУ ИЗМЕЂУ ДВА СВЕТСКА РАТА
Александра Терзић, ПРИСТУП УМРЕЖАВАЊА АКТЕРА КАО НЕОПХОДАН ФАКТОР РАЗВОЈА КУЛТУРНОГ ТУРИЗМА У СРБИЈИ
Сања Лазаревић Радак, ДРУШТВЕНИ АСПЕКТИ ХОРОР ЖАНРА У ЈУГОСЛОВЕНСКОМ ФИЛМУ ОД 1973. ДО 1990. ГОДИНЕ
Татјана Савић, ЦИВИЛИЗАЦИЈА МАЈА У АРХИТЕКТУРИ
Јелена М. Степанов, ДЕЛЕЗОВ И ГАТАРИЈЕВ КОНЦЕПТ РИЗОМА КРОЗ АРХИТЕКТУРУ, УМЕТНОСТ И ДИЗАЈН
Славиша Костић, ТЕОЛОШКО-ФИЛОЗОФСКО САГЛЕДАВАЊЕ КЉУЧНИХ ДЕЛОВА ФИЛМА ПЕРВЕРЗЊАКОВ ВОДИЧ КРОЗ ИДЕОЛОГИЈУ

III ОСВРТИ И ПРИКАЗИ
Јасмина Арсенијевић, ПРИКАЗ И АНАЛИЗА КЊИГЕ ПЛИТКО НИКОЛАСА КАРА
Весна Круљац, МОДЕРНО ДЕТЕ И ДЕТИЊСТВО

бр. 149/2015. Криза нарације

149_page

I ПОЛИТИЧКА КУЛТУРА
уредник проф. др Александар Прњат

Александар Прњат, УВОДНА РЕЧ ПРИРЕЂИВАЧА
Иван Миленковић, ПОЛИТИЧКА КУЛТУРА КАО КУЛТУРА ЗАБОРАВА
Иван Младеновић, ЏОН РОЛС О ПОЛИТИЧКОЈ КУЛТУРИ ДЕМОКРАТСКОГ ДРУШТВА
Стефан Мићић, ЈАВНИ УМ КАО ОСНОВА ПОЛИТИЧКЕ КУЛТУРЕ У ЛИБЕРАЛНИМ ДЕМОКРАТИЈАМА: ИДЕЈА И ПРОБЛЕМИ
Јелена Ђурић, ПЕРМАКУЛТУРА КАО НОВА ПОЛИТИЧКА КУЛТУРА
Маја М. Ћук, РОДНА ПОЛИТИКА У РОМАНИМА ЛЕТО ПРЕ СУМРАКА ДОРИС ЛЕСИНГ И ЖИВОТИ ДЕВОЈАКА И ЖЕНА АЛИС МАНРО
Милица Станковић, КОНСТРУКЦИЈА ПОЛИТИЧКЕ КУЛТУРЕ КРОЗ КОНЦЕПТ ИДЕАЛНЕ ЖЕНЕ У САВРЕМЕНОЈ ЖЕНСКОЈ ШТАМПИ У СРБИЈИ

II КРИЗА НАРАЦИЈЕ
уредница проф. др Владислава Гордић Петковић

Владислава Гордић Петковић, УВОДНА РЕЧ ПРИРЕЂИВАЧА
Мирјана Маринковић, НАРАТИВНЕ ИГРЕ ОРХАНА ПАМУКА
Бојана Ковачевић Петровић, БУМ И НОВИ ТОКОВИ ХИСПАНОАМЕРИЧКЕ ПРОЗЕ
Аријана Лубурић Цвијановић, РАЗУЂЕНОСТ НАРАЦИЈЕ НОВОГ КОСМОПОЛИТСКОГ РОМАНА: ДЕЈВИД МИЧЕЛ, АТЛАС ОБЛАКА
Викторија Кромбхолц, САВРЕМЕНА ПРОЗА У ЧУДНИМ КОСТИМИМА: МОТИВ ТРАНС-ОДЕВАЊА У РОМАНИМА САРЕ ВОТЕРС
Ида Јовић, НАРАТИВНА ТЕХНИКА У РОМАНИМА ВАШЉИВА ПАЛАТА И ЉУБАВ ЕЛИФ ШАФАК
Драгољуб Ж. Перић, НАРАТИВНЕ СТРАТЕГИЈЕ ПРИКАЗИВАЊА ХЕНДИКЕПИРАНОСТИ КАО ДРУГОСТИ У СРПСКОМ РОМАНУ НА ПОЧЕТКУ ХХI ВЕКА
Ирена Ђукић, ВРЕМЕ КРИЗА
Предраг Родић, НАРАТИВНИ АСПЕКТИ ХИПЕРТЕКСТА

III ИСТРАЖИВАЊА
Соња Оцић, ЕЛЕКТРОНСКА КЊИГА
Јована Караулић, КОНТЕКСТ МЕДИЈСКОГ СПЕКТАКЛА У УСЛОВИМА ДРУШТВЕНЕ КРИЗЕ

IV ОСВРТИ И ПРИКАЗИ
Марина Лукић Цветић и Драгана Мартиновић, ПРИКАЗИ УМЕТНИЧКИХ ИЗЛОЖБИ У ГАЛЕРИЈИ ЗАВОДА ЗА ПРОУЧАВАЊЕ КУЛТУРНОГ РАЗВИТКА У 2015. ГОДИНИ

V IN MEMORIAM
УСПОМЕНА НА ДУШИЦУ ДУДУ МИЛОВАНОВИЋ

Tеме и рокови за пријем текстова у часопису „Култура“ у 2017. години

У понедељак 20. марта Управни одбор Завода за проучавање културног развитка је усвојио план активности за 2017. годину, тако да редакција часописа „Култура“ може почети са припремом тема у текућој години.

Tеме и рокови за пријем текстова у часопису Култура у 2017. години су следећи:

1. Пријем текстова за пролећни 154. број је до 15. априла 2017. године; главна тема у овом броју часописа је Критичка историја преиначавања јавних простора Београда (од краја 18. до почетка 21. века), коју припрема и уређује проф. др Александар Кадијевић;

2. Пријем текстова за летњи 155. број је до 15. јуна 2017. године; главне теме у овом броју часописа су Јубилеј Завода за проучавање културног развитка – 50 година постојања, коју припрема и уређује др Слободан Мрђа и Маска и маскирање, коју припрема и уређује проф. др Саша Радојчић;

3. Пријем текстова за јесењи 156. број је до 15. августа 2017. године; главне теме у овом броју часописа су Српска књижевност у постјугословенском времену, коју припрема и уређује господин Зоран Хамовић и Минимализам, коју припрема и уређује проф. др Владислава Гордић Петковић;

4. Пријем текстова за зимски 157. број је до 15. октобра 2017. године; главне теме у овом броју часописа су Матрилинеарност, коју припрема и уређује проф. др Владислава Гордић Петковић и Култура и девијантност, коју припрема и уређује доц. др Милана Љубичић.

Преузмите Упутство за предају радова часопису „Култура“:

бр. 152/2016. Хумано, трансхумано и постхумано у култури и уметности / Естетизација политике и политизација уметности

I ХУМАНО, ТРАНСХУМАНО И ПОСТХУМАНО У КУЛТУРИ И УМЕТНОСТИ
уредница др Ангелина Милосављевић Аулт

Ангелина Милосављевић Аулт, УВОДНА РЕЧ ПРИРЕЂИВАЧА
Андрија Филиповић, ОНТОПОЛИТИКЕ АХУМАНОГ: ОД (ПРОШИРЕНОГ ПОЉА) ЉУДСКОГ ДО ОНОГ ПОСЛЕ ЧОВЕКА
Ђорђе Ђорђевић, ФИЛМСКЕ ДИСТОПИЈЕ И ТРАНСХУМАНИЗАМ: КИБОРГ – ОД ФИЛМСКОГ МИТА ДО РЕАЛНОСТИ
Анета Стојнић, ИМА ЛИ ПОСТХУМАНОГ ПЕРФОРМЕРА
Татјана Милосављевић, КИБОРГ ОД МИТА ДО ТЕХНОКАПИТАЛИЗМА У РОМАНУ SALT FISH GIRL ЛАРИСЕ ЛАИ
Искра Вуксановић, ТРЕЋИ РОД И СТАРЕ ЖИВОТИЊЕ У ПИСМИМА ИЗ НОРВЕШКЕ ИСИДОРЕ СЕКУЛИЋ
Неда Радуловић, ДИСКУРЗИВНЕ ПРОМЕНЕ И ТЕНДЕНЦИЈЕ У ТЕОРИЈАМА ПОСТХУМАНИЗМА

II ЕСТЕТИЗАЦИЈА ПОЛИТИКЕ И ПОЛИТИЗАЦИЈА УМЕТНОСТИ
уредници др Ангелина Милосављевић Аулт и др Александар Прњат

Ангелина Милосављевић Аулт и Александар Прњат, УВОДНА РЕЧ ПРИРЕЂИВАЧА
Ангелина Милосављевић Аулт, ПОЛИТИКА ПРЕТОЧЕНА У ЈЕЗИК УМЕТНОСТИ У СТАРИМ УМЕТНИЧКИМ ПРАКСАМА
Предраг Драгојевић, УМЕТНИЧКА БАШТИНА КАО ПОЛИТИЧКО СРЕДСТВО – ТЕРАЗИЈСКА ЕПИЗОДА
Милица Божић Маројевић, РАТ СЕЋАЊА – (ЗЛО)УПОТРЕБЕ ДИСОНАНТНОГ НАСЛЕЂА У ПОЛИТИЧКЕ СВРХЕ
Вера Обрадовић, ХУМАНИСТИЧКЕ ИДЕЈЕ СОЊЕ ВУКИЋЕВИЋ У КОРЕОДРАМАМА – СКИЦА ЗА МОНОГРАФИЈУ
Никола Пиперски, УМЕТНОСТ И ПОЛИТИКА, ПОРТРЕТИ ДВЕ ПРИНЦЕЗЕ ИЗ ДИНАСТИЈЕ АРПАДОВИЋ
Ирина Милутиновић, ПОЛИТИЗАЦИЈА КЊИЖЕВНЕ ПРОДУКЦИЈЕ КРОЗ ПРИЗМУ БЕОГРАДСКОГ САЈМА КЊИГА

III ИСТРАЖИВАЊА

Тамара Огњевић, ЗЛАТНЕ ВИЉУШКЕ ИЗМЕЂУ МИТА И СТВАРНОСТИ
Данијела Вићентијевић, ЈАЧАЊЕ ИНТЕРКУЛТУРАЛНОГ ДИЈАЛОГА ПРОЈЕКТИМА ПРЕКОГРАНИЧНЕ САРАДЊЕ У ОБЛАСТИ КУЛТУРНОГ ТУРИЗМА
Никола Божиловић, КУЛТУРА СЕЋАЊА И ЈУГОСЛОВЕНСКИ РОКЕНРОЛ
Живана Крејић и Слободан Черовић, MОГУЋНОСТИ ИМПЛЕМЕНТАЦИЈЕ ПРЕОСТАЛИХ ВЕТРЕЊАЧА У ТУРИСТИЧКУ ПОНУДУ ВОЈВОДИНЕ
Душан Мојић, О ПРЕОВЛАЂУЈУЋЕМ СХВАТАЊУ КУЛТУРЕ У ТЕОРИЈИ ОРГАНИЗАЦИЈЕ
Горан Гаврић, ПРАКСЕОЛОШКИ ПРОБЛЕМИ ИЗГРАДЊЕ ОДНОСА НАУКЕ И УМЕТНОСТИ
Биљана Јокић, ПРЕДИКТОРИ НАМЕРА И ПОНАШАЊА: МОГУ ЛИ МУЗЕЈСКИ ФЕСТИВАЛИ ПОВЕЋАТИ ПОПУЛАРНОСТ МУЗЕЈА
Синиша Стефановић, ЋИРИЛИЦА У УСТАВУ СРБИЈЕ: ПРЕГЛЕД ЗНАЧАЈНИЈЕ ИЗВОРНЕ ГРАЂЕ (1974 – 2014)

IV ОСВРТИ

Дејан Дашић, БРЕНДИРАЊЕ МЕСТА И/ИЛИ ДЕСТИНАЦИЈА

бр. 151/2016. Кафана: то сјајно треће место

I КАФАНА: ТО СЈАЈНО ТРЕЋЕ МЕСТО
уредник проф. др Драгољуб Б. Ђорђевић

Драгољуб Б. Ђорђевић, УВОДНА РЕЧ ПРИРЕЂИВАЧА
Душан Маринковић, Душан Ристић и Лада Маринковић, ТРЕЋА МЕСТА: ГЕНЕАЛОГИЈА ЈЕДНЕ ХЕТЕРОТОПИЈЕ ГРАЂАНСКОГ ДРУШТВА
Небојша Милићевић и Срђан Марковић, УЛOГA КAФAНA У ЖИВOTУ И СTВAРAЛAШTВУ УMETНИКA XIX ВEКA У ФРAНЦУСКOJ
Димитрије Буквић, КАФАНСКА И ИНТЕРНЕТСКА ДРУШТВЕНОСТ: УПОРЕЂИВАЊЕ
Дејан Крстић, КУЛТУРНИ КОРЕНИ СРПСКЕ КАФАНЕ
Ђорђе Ђекић и Милош Павловић, ГОСТИОНИЦЕ – ПРЕТЕЧЕ КАФАНА
Недељко Р. Богдановић и Драгољуб Б. Ђорђевић, КАФАНСКИ ИМЕНОСЛОВ
Драган Коковић, КАФАНА КАО НАША СВАКОДНЕВИЦА И ОБРАЗАЦ ПОНАШАЊА
Срђан Шљукић и Никола Волић, КАФАНА У РАВНИЧАРСКОМ СЕЛУ: ОД БИРЦУЗА ДО КАФИЋА
Душан Мојић, ТО СЈАЈНО ТРЕЋЕ МЕСТО ЗА НАЈЛЕПШЕ ТРЕЋЕ ПОЛУВРЕМЕ
Миља Стијовић, ЗНАК ПИТАЊА ЗА БЕОГРАДСКЕ КАФАНЕ
Маша Вукановић, ОД УМЕТНИЧКЕ АКЦИЈЕ ДО ТУРИСТИЧКЕ АТРАКЦИЈЕ – (РЕ)КОНСТРУИСАЊЕ СТАРОГРАДСКЕ КУЛТУРЕ У СКАДАРЛИЈИ И ЊЕНИМ КАФАНАМА
Љубинко Пушић, ЗAШТО КАФЕ НИКАД НЕЋЕ ПОСТАТИ CAFFÈ
Вера Меворах, ТУРБО-ФОЛК – БАЛКАНИЗАМ, ОРИЈЕНТАЛИЗАМ И ДРУГОСТ
Борис Козјак и Иван Маркешић, ПРАВНА РЕГУЛАЦИЈА КОЦКАЊА КАО ЗАБАВЕ (У КАВАНАМА И КРЧМАМА НА ТЛУ ХРВАТСКЕ) – ПОВИЈЕСНИ ХОД

II ИСТРАЖИВАЊА
Ивана Анчић, УЛОГА УМЕТНОСТИ И ИСТОРИЈЕ У РЕПРЕЗЕНТАЦИЈИ ХОЛОКАУСТА
Иван Милојевић, РАЧУНОВОДСТВЕНА АНАЛИЗА ИЗДАТАКА ЗА БУЏЕТСКО ФИНАНСИРАЊЕ КУЛТУРЕ У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ

III ОСВРТИ
Бранислав Г. Михајлов, ВРЕДНОСТИ КУЛТУРЕ ИЗМЕЂУ САДРЖАЈА И ПРОМОЦИЈЕ – ЈЕДНА ИЗЛОЖБА, ЈЕДНО ГЛЕДАЊЕ

IV ПРИКАЗИ
Милош Јовановић, МИ СМО РОЂЕНИ ЗА ТИЈА ЧОЧЕЦИ: О САБОРУ ТРУБАЧА У ГУЧИ
Јелена Петковић, КУЛТУРА КАФАНЕ

бр. 153/2017 Етичко читање уметности

I ЕТИЧКО ЧИТАЊЕ УМЕТНОСТИ
уредници др Александар Прњат и др Уна Поповић

Александар Прњат и Уна Поповић, УВОДНА РЕЧ ПРИРЕЂИВАЧА
Владислава Гордић Петковић, ЕТИЧКИ ИЗБОР И ГРАНИЧНЕ СИТУАЦИЈЕ У ПРОЗИ АНТОНИЈА ИСАКОВИЋА
Уна Поповић, ИДЕАЛ ЛЕПОТЕ И СУБЈЕКТИВНА ОПШТОСТ: МОРАЛНО У КАНТОВОЈ ЕСТЕТИЦИ
Ана Елаковић Ненадовић, ЕТИЧКА ФУНКЦИЈА ПЕСНИШТВА У ЛИКУРГОВОЈ БЕСЕДИ ПРОТИВ ЛЕОКРАТА
Никола Танасић, ΚΑΛΟΚΑΓΑΘΙΑ И ЕСТЕТИЧКЕ НОРМЕ САВРЕМЕНОГ ХОЛИВУДА
Милена Стефановић, ПОПУЛАРНА КУЛТУРА И ЕТИКА
Милош Миладинов, ПЛАТОНОВ МОРАЛНИ АРГУМЕНТ ПРОТИВ ПЕСНИШТВА
Предраг Драгојевић, ГРАФИТИ: КОНСТРУИСАЊЕ ТЕОРИЈЕ ИЗ ИСКАЗА УМЕТНИКА И НЕКЕ НЕДОУМИЦЕ
Александар Јоксимовић, ЕТИЧКО ЧИТАЊЕ ВИЗУЕЛНИХ СИМБОЛА АРХИТЕКТЕ БОГДАНА БОГДАНОВИЋА
Тања Тодоровић, МАРКУЗЕОВА КРИТИКА САВРЕМЕНЕ КУЛТУРЕ И УМЕТНОСТИ
Душан Миленковић, МОРАЛНО ВАСПИТАЊЕ И МУЗИЧКА ФОРМА У ПЛАТОНОВОЈ ДРЖАВИ И АРИСТОТЕЛОВОЈ ПОЛИТИЦИ
Маја Ристић, ЕТИКА У ПОЗОРИШТУ

II ИСТРАЖИВАЊА

Ирис Видмар, О ВРИЈЕДНОСТИ И БЕЗВРИЈЕДНОСТИ ХУМАНИСТИЧКИХ ЗНАНОСТИ
Жељко Сенковић и Славен Лендић, МЕТАМОРФОЗЕ ТУМАЧЕЊА ЈАВНОГ И ПРИВАТНОГ ПОДРУЧЈА
Мирјана Радојичић, АВАНГАРДА, КИЧ И ЛЕВЕ ИДЕЈЕ
Машан Богдановски, БОГ, ПРИРОДА И ЈЕЗИК: ОГЛЕД О БАРКЛИЈЕВОЈ ФИЛОЗОФИЈИ НАУКЕ
Радомир Стојановић и Бранко Красојевић, КУЛТУРНО ИСТОРИЈСКИ САДРЖАЈИ КАО ЕЛЕМЕНТ ТУРИСТИЧКЕ ПОНУДЕ БЕОГРАДСКИХ ПРИГРАДСКИХ ОПШТИНA

III ОСВРТИ

Ђуро Шушњић, КУЛТУРА РЕДА И НЕРЕД У КУЛТУРИ

IV ПРИКАЗИ

Димитрије Буквић, КАФАНОЛОШКИ ВОДИЧ КРОЗ БОЕМСКИ БЕОГРАД
Драгана Ћоровић, ПОСЕБАН ПОГЛЕД НА МЕДИТЕРАНСКЕ ПРЕДЕЛЕ АРХИТЕКТОНСКОГ МОДЕРНИЗМА
Младен Калпић, КИРК ДАГЛАСОВ 100-ТИ РОЂЕНДАН
Марина Лукић Цветић и Драгана Мартиновић, ПРИКАЗИ УМЕТНИЧКИХ ИЗЛОЖБИ У ГАЛЕРИЈИ ЗАВОДА ЗА ПРОУЧАВАЊЕ КУЛТУРНОГ РАЗВИТКА У 2016. ГОДИНИ

V IN MEMORIAM

УСПОМЕНА НА МИЛОША МИШУ НЕМАЊИЋА