Archive for category: Artikli

Објављен је 173. број часописа Култура, у издању Завода за проучавање културног развитка, који за тему има Културу и дипломатију.

Тематску целину Култура и дипломатија је приредила др Александра Колаковић из Института за политичке студије, која у уводној речи истиче како су „од пролећа 2020. године, када је пандемија covid-19 затворила границе и значајно изменила животе људи у свим државама света, култура и дипломатија наставиле да прелазе препреке које је „нова нормалност” наметнула. Изнова се потврдило да су ова два сегмента комуникације међу људима, народима и државама значајна и потребна. Успостављање, развијање, одржавање и унапређење спољних односа државе путем културе, уметности, спорта, науке и образовања у новим околностима добијају и нове задатке. Културна дипломатија као део јавне дипломатије и начин изградње „меке моћи” у овом контексту посебно је значајна за мале државе као што је Србија. Имајући све поменуто у виду, овај број часописа Култура посвећен је културној дипломатији као делу јавне дипломатије, која се наслања на циљеве и приоритете политичких, економских и војно-безбедносних компоненти, при чему подразумева свесно настојање државе да утиче на свој имиџ у свету, билатералне и мултилатералне односе.

У овом броју Културе, поред теоријско-методолошког приступа и нових тема у проучавању културне дипломатије, наглашени су и примери из историје, с намером да пробуде нове идеје код креатора спољнополитичких и културних стратегија. Како су евроинтеграције један од стратешких циљева Републике Србије, као и простор где је потребно потврдити и развијати културну сарадњу, препознали смо потребу да први рад у овом броју Културе унесе један актуелни и нови поглед. Посвећен је истраживању развоја агенде културне дипломатије Европске уније (ЕУ), од „културе у спољним односима” до „инклузивних културних односа” и „новог духа дијалога” као политичког наратива и институционалне логике, што покреће на размишања о основама за креирање савремених приоритета европске спољне културне политике, њених инструмената и програма.“ (др Александра Колаковић, Увод, Култура број 173).

Прочитајте садржај 173. броја

У књижарама можете пронаћи нови 172. број часописа Култура који обрађује тему Култура и национална траума, коју је приредила др Слађана Илић.

Како у тексту под насловом Име и глас жртви – колективна траума и тема геноцида над Србима у Независној Држави Хрватској (1941−1945) у савременој српској књижевности наводи Славица Гароња Радованац:  „У раду се разматра феномен колективне трауме, изазване геноцидомнад српским народом у Независној Држави Хрватској током Другог светског рата
(1941−1945), који је у српској књижевности као тема спорадично заступљена, односно, у дијаметралној супротности с размерама овог институционализованог злочина (у лику фашизма и верског фанатизма), сачуваног у колективном доживљају,
памћењу и документима. Прегледом књижевне продукције током социјалистичке Југославије, установљава се да тек с распадом Југославије долази до песничког елаборирања ове теме, најчешће у поемској форми, попут збирке Опела Милана Комненића, а с почетком 21. века и рафинираних, интимистичких опуса, попут збирке Бол Мирослава Максимовића, односно, на архивском предлошку доследно исписаних, тј. оживљених гласова жртава, којима је враћено достојанство постојања (након
масовног и насилног уништавања, најчешће и без гроба), у збирци Страдања Јелене Ковачевић. На примерима три песничке збирке посматрају се различити стилско-уметнички поступци, генеза и различити приступи у обради ове естетике ужаса са
закључком да тек XXI век даје у потпуности сазрела, високоестетизована остварења, као трајан допринос српској књижевности, али и предложак за нека будућа дела, која ће бити инспирисана овом темом.“

Завод за проучавање културног развитка

Вас позива

на представљање часописа Култура број 172

– часопис за теорију и социологију културе и културну политику –

КУЛТУРА И НАЦИОНАЛНА ТРАУМА

четвртак 7. април у 12 часова

Галерија Завода за проучавање културног развитка

Риге од Фере 4, Београд

 

Из штампе је изашао нови 172. број часописа Култура који обрађује тему Култура и национална траума, коју је приредила др Слађана Илић.

Како у уводној речи наводи др Слађана Илић, уредница овог броја: „Културна траума је појам који је у ширу научну употребу ушао са истоименим зборником Џ. Алегзендра и сарадника (2004). Означава културалну рефлексију неког трагичног догађаја или стања из прошлости, а која је постала део колективног идентитета. Теорија културне трауме (theory od cultural trauma) од посебног је значаја за разумевање наше културе. Од пет саставница српског културног идентитета, које наводи Мило Ломпар, чак три су колективне трауме: Косовски бој, сеобе и претрпљени геноцид.“

Поред штампаног издања, 172. број часописа Култура ускоро ћете моћи да погледате  и на сајту casopiskultura.rs или путем мобилне апликације.

Ускоро из штампе излази нови 172. број часописа Култура који обрађује тему Култура и национална траума, коју је приредила др Слађана Илић.

Како у тексту под насловом Меморисана колективна траума као чинилац националног идентитета наводи Бојан Јовановић из Балканолошког института САНУ:  ,,Током свог постојања и историјског потврђивања на Балканском полуострву, Срби су били изложени великим страдањима од стране оних који су настојали да освоје овај простор. Ово страдање је посебно изражено у XX веку у којем је над српским народом у Независној Држави Хрватској извршен тотални геноцид. После Другог светског рата у комунистичкој Југославији та велика национална траума је потискивана и минимизирана. Уместо истине о њој створена је идеолошка лаж која се понавља до данас у циљу умањивања броја српских жртава. Осветљавање ове историјске истине је актуелно јер је након пола века дошло до обнављања усташке идеологије, нових злочина и погрома над српским народом у циљу стварања етнички чисте Хрватске. Жртве су проглашене агресорима, а њихово масовно убијање и протеривање се данас слави као највећи државни празник. Сакрализација злочина чија историјска дубина скрива тотални геноцид над српским народом постала је најбитнији чинилац хрватског националног и државног идентитета. Упитност тог монструозног пројекта тражи и адекватан одговор. Аутор у овом раду доказује да такав одговор може бити само потпуно памћење ове трауме као чинилац српског националног идентитета.“

Погледајте садржај 172. броја