Објављен 176. број часописа Култура
Објављен је 176. број часописа Култура, у издању Завода за проучавање културног развитка, који за тему има Историјске и епске јунаке.
Јавни панел ИСТОРИЈСКИ И ЕПСКИ ЈУНАЦИ
О тајним везама Зевса, Милоша Обилића и Капетана Америке
Нови велики панел који ће открити тајне везе Зевса, Милоша Обилића и Капетана Америке под називом „Историјски и епски јунаци” у организацији Запрокула одржаће се у уторак, 28. фебруара у 19 часова у Дому омладине Београда (сала АМЕРИКАНА).
Покренућемо значајне теме које окупирају јавност од давнина до савременог света – на који начин мотиви из прошлости промичу и улазе у данашњу културу. Да ли наш пантеон комуницира са глобалним? Историја и епика у свом антагонизму, откриће нам да ли је, и на који начин, Марко Краљевић мистификација Перуна, као и које савремене хероје данас мистификујемо.
Представићемо угледне ауторе из различитих области са намером да кроз разговор осветлимо културне рефлексије наших историјских и епских јунака и антијунака. Очекујемо да ће темат, као и јавни дијалог њиме покренут, бити важан допринос савременом приступу културе нашим правим и имагинарним јунацима, али и стваралачки освешћујућем суочавању са њима.
УЧЕСТВУЈУ:
Александар Петровић, Аца Селтик, фронтмен групе Ортодокс Келтс
Кристина Ђуковић, сценариста
Данијела Васић, Универзитет у Београду, Филолошки факултет
Павле Зелић, писац и филмски и стрип сценариста
Маријана Јелисавчић, Филозофски факултет у Новом Саду
МОДЕРАТОР: Борис Стојковски, Универзитет у Новом Саду, Филозофски факултет
уредник темата „Историјски и епски јунаци“, часопис КУЛТУРА (бр.174-175)
КУЛТУРА И ДИПЛОМАТИЈА У НОВОМ САДУ
Велики јавни панел под називом „Култура и дипломатија – Ново поглавље” у организацији Запрокулa одржаће се у уторак, 7. марта у 18 часова у Галерији Матице српске у Новом Саду (Трг Галерија 1).
У години обележавања 55 година часописа Култура, Запрокул организује још један у низу јавних панела који су намењени широј публици, сада по први пут у Европској престоници културе Новом Саду. Јавни панел има за циљ покретање дијалога и унапређење истраживања културне дипломатије, као и да пробуди нове идеје код креатора спољнополитичких и културних стратегија, да се покрену нова истраживања као и јавна дискусија о питањима oдноса културе и дипломатије. Нове теме и актуелне погледе у области културе и дипломатије Запрокул је представио у 173. броју часописа КУЛТУРА.
Кроз призму историјског искуства, препорука из прошлости и са освртом на актуелне односе у спољној политици, учесници у овом панелу представиће различита разумевања културне дипломатије и њене примене. Овим јавним дијалогом у Галерији Матице српске, желимо да истакнемо значај културних институција у оснаживању културне дипломатије Србије. Истовремено, наша нaмера је да укажемо на улогу уметника и научника у дипломатским иницијативама и међународном позиционирању наше земље.
На панелу ће учествовати:
др Тијана Палковљевић Бугарски, управница Галерије Матице српске
Немања Миленковић, директор Фондације „Нови Сад – Европска престоница културе”
др Слободан Селинић, научни саветник, Институт за новију историју Србије
др Драган Траиловић, научни сарадник, Институт за политичке студије
Модератор: др Александра Колаковић, историчарка, виши научни сарадник, Институт за политичке студије, приређивач темата „Култура и дипломатија” у часопису Култура
Култура – часопис који помера границе
Најновији број часописа Култура, који за тему има Историјске и епске јунаке између историографије и литерарне фолклорне традиције промовисан је у Запрокулу, у пријатној и празничној атмосфери. Овај темат приредили су др Драгољуб Б. Перић и др Борис Стојковски, који су се водили узајамним односом историјске фактографије и епске интерпретације појединих биографија епских јунака и догађаја.
Публику је поздравио директор Запрокула Марко Крстић, истакавши задовољство што је ова занимљива тема пронашла своје место у часопису, и што публика пред почетак нове календарске године има прилику да се упозна са текстовима који доносе једну нову перспективу и виђење односа наше историје и мита.
Господин Стојковски један од уредника овог темата, овом приликом истакао је значај часописа Култура и његово дугогодишње померање граница у култури Србије. По његовом мишњењу синергија различитих мишљења стручњака изнетих у овом темату, доноси нам нове чињенице и податке о идентитету, нашој култури сећања и култури уопште. „Кроз овај број имате прилику да добијете слику читавог региона, па и шире, свих јужнословеских народа, њихове историје, мита, фоклористике…“
Слађана Илић, главна уредница часописа Култура и модераторка овог надахнутог разговора указала је, на самом крају, и на разнородне и инспиративне текстове у делу часописа под називом Истраживања, који могу бити занимљиви и упутни свима онима које на дубљем и искуственом нивоу интересују питања културе у свету и Србији.
ПРОМОЦИЈА НОВОГ 174-175. БРОЈА ЧАСОПИСА ,,КУЛТУРА“ са темом ,,Историјски и епски јунаци“
Нови 174-175. број часописа Култура са темом „Историјски и епски јунаци“ биће промовисан 28. децембра 2022. године у 12 часова у Галерији Завода за проучавање културног развитка (Запрокул) у улици Риге од Фере 4.
Учествују:
др Слађана Илић, главна уредница часописа Култура
др Борис Стојковски, Универзитет у Новом Саду, Филозофски факултет, уредник темата
др Драгољуб Перић, Универзитет у Новом Саду, Филозофски факултет, коуредник
Објављен 174-175. број часописа Култура
Објављен је 174-175. број часописа Култура, у издању Завода за проучавање културног развитка, који за тему има Историјске и епске јунаке.
Јавни панел „Култура и национална траума”, 27. септембар у 19 часова, Дом омладине Београда (сала Американа)
Велики панел под називом
„Култура и национална траума“
у организацији Завода за проучавање културног развитка (Запрокул)
УТОРАК, 27. септембра у 19 часова у Дому омладине Београда
(сала АМЕРИКАНА)
Ово је први у низу јавних панела које ће Запрокул организовати у наредном периоду , који су намењени широј публици. Имајући у виду значај теоријског промишљања националног идентитета представићемо угледне ауторе из различитих области са намером да кроз разговор осветлимо културне рефлексије наших колективних траума.
Завод за пруочавање културног развитка, издавач часописа Култура, покреће јавни дијалог о питању културе и националне трауме, изузетно важној теми за нашу културу и културну политику која је представљена у једном од издања овог часописа.
,,Теорија културне трауме од посебног је значаја за разумевање наше културе. Нема превазилажења трауме – иза које увек стоји неко претрпљено зло – без суочавања с њом, без слободне расправе о њој и њеног уметничког уобличења“, уводна је реч главне уреднице др Слађане Илић у темату часописа Култура посвећеном овом питању.
На панелу ће учествовати аутори текстова у овом темату, као и шири круг саговорника из различитих области науке и уметности. Очекујемо да ће темат, као и јавни дијалог њиме покренут, бити важан корак у активнијем односу наше културе, али и државе, према освешћивању наших колектвних траума, па и стваралачки лековитом суочавању са њима.
Програм се реализује у сарадњи са Домом омладине Београда и Музејом жртава геноцида.
Учествују:
Др Бојан Јовановић, антрополог
доц. др Слободан Рељић, социолог и новинар
проф.др Предраг Ј. Марковић, директор Института за савремену историју
проф. др Милош Ковић, редовни професор, Филозофски факултет Универзитета у Београду
др Светлана Шеатовић, научни саветник, Институт за књижевност и уметност
Горан Радовановић, филмски редитељ и сценариста
Модератор панела : др Слађана Илић, главна уредница часописа КУЛТУРА , приређивач темата “Култура и национална траума“
У 173. броју часописа Култура, можете прочитати текст под насловом КУЛТУРНА ДИПЛОМАТИЈА НР КИНЕ НА ЗАПАДНОМ БАЛКАНУ: СРБИЈА У УПОРЕДНОЈ ПЕРСПЕКТИВИ
У новом 173. броју часописа Култура који обрађује тему Култура и дипломатија, коју је приредила др Александра Колаковић, можете прочитати текст под насловом КУЛТУРНА ДИПЛОМАТИЈА НР КИНЕ НА ЗАПАДНОМ БАЛКАНУ: СРБИЈА У УПОРЕДНОЈ ПЕРСПЕКТИВИ, у коме аутор Драган Траиловић наводи: ,,Народна Република Кина кроз различите и бројне форме јавне и културне дипломатије већ дуго настоји да у свету побољша слику о себи. Откад је постала један од значајних и утицајних актера међународног система, јавила се и потреба да се промени њена перспектива према другима, али и перспектива других према
њој. Да би то остварила, НР Кина је почела да примењује проактивну стратегију јавне и културне дипломатије, да би се промовисала као одговорна велика сила и да би допринела формирању позитиваног наратива о себи у међународним односима.
Кинеске власти кроз неколико великих иницијитава глобалног домета, које укључују економске, политичке и културне стратегије, настоје да побољшају и промовишу имиџ своје земље као поузданог политичког и економског партнера. У том процесу култура и културна размена постају једно од најважнијих оруђа Кине за увећање њене меке моћи. Како ове иницијативе обухватају и Западни Балкан, а тиме и Републику Србију, Кина користи различите методе и инструменте културне дипломатије који се крећу од оснивања Конфуцијевих института и академске сарадње, до интернационализације кинеских медија и њеног медијског присуства у овим земљама. Циљ овог рада је да прикаже и опише како наведени инструменти функционишу на Западном Балкану и како се примењују у Републици Србији у поређењу с другимземљама региона.”
Важно је утицати на младе људе из иностраних земаља
Данас је промовисан нови 173. број часописа Култура са темом „Култура и дипломатија“у препуној Галерији Завода за проучавање културног развитка (Запрокул).
Окупљеној публици обратио се директор Завода господин Марко Крстић истакавши да „овај темат има интенцију да споји два важна министарства и активара питање дипломатије у култури.“
Уредница темата др Александра Колаковић, осврнула се на чињеницу да је „нова нормалност“ изменила животе људи у свим државама света. „Успостављање, развијање, одржавање и унапређење спољних односа државе путем културе, уметности, спорта, науке и образовања у новим околностима добијају и нове задатке. Културна дипломатија као део јавне дипломатије и начин изградње ’меке моћи’ у овом контексту посебно је значајна за културу и државу као што је Србија.“
„Мењају се и шире методе деловања, начини испољавања и усавршавају се начини протока информација за деловање културне дипломатије, међутим, чини се да су циљеви суштински остали исти: допрети својим утицајем до другог, али и у одређеним историјским околностима спречити другог да својим утицајем допре до вас,“ напоменуо је др Слободан Селинић, научни саветник са Института за новију историју Србије, у свом обраћању.
Проф. др Синиша Атлагић са Факултета политичких наука, указао је на важност теме и значај часописа Култура који ову тему покреће, закључивши да важно утицати на младе људе из иностраних земаља и да би такав начин деловања могао бити једна од будућих културних и дипломатских стратегија наше земље.
ПРОМОЦИЈА НОВОГ БРОЈА ЧАСОПИСА ,,КУЛТУРА“ са темом ,,Култура и дипломатија“
Нови 173. број часописа Култура са темом „Култура и дипломатија“ биће промовисан 28. јуна 2022. године у 13 часова у Галерији Завода за проучавање културног развитка (Запрокул) у улици Риге од Фере 4.
Темат „Култура и дипломатија“ приредила је др Александра Колаковић, а 11 објављених текстова унапређују истраживање културне дипломатије и културе, и покрећу јавну дискусију о актуелном односу културе и дипломатије.
У уводу Колаковић истиче како су „од пролећа 2020. године, када је пандемија covid-19 затворила границе и значајно изменила животе људи у свим државама света, култура и дипломатија наставиле да прелазе препреке које је ’нова нормалност’ наметнула. Успостављање, развијање, одржавање и унапређење спољних односа државе путем културе, уметности, спорта, науке и образовања у новим околностима добијају и нове задатке. Културна дипломатија као део јавне дипломатије и начин изградње ’меке моћи’ у овом контексту посебно је значајна за културу и државу као што је Србија.“
Учествују:
Проф. др Синиша Атлагић, Факултет политичких наука
Др Слободан Селинић, научни саветник, Институт за новију историју Србије
Др Александра Колаковић, уредник издања, виши научни сарадник, Институт за политичке студије
