Нови 166. број часописа Култура, теме су: Ријалити програми у Србији и Методологија савремених друштвених истраживања

Из штампе је изашао нови 166. број часописа Култура, који обрађује две теме а то су Ријалити програми у Србији, коју је приредио проф. др Горан Гаврић и Методологија савремених друштвених истраживања коју је уредила проф. др Снежана Стојшин. Осим поменуте две тематске рубрике у 166. броју су и споредне али редовне рубрике Истраживања, Осврти и Прикази.

Цео број можете погледати на сајту часописа Култура  путем линка: https://www.casopiskultura.rs/Magazine/ShowPDF?magazineid=176, садржај броја је доступан на интернет страници: https://www.casopiskultura.rs/Magazine/Details?magazineId=176.  Путем мобилне апликације „Часопис Култура“, доступне у Google Play продавници, можете пронаћи жељене бројеве часописа, прегледати их или преузети у PDF формату.

„У Србији је ријалити програм заживео са „Великим братом“, изумом Холанђанина Џона де Мола, и то као својеврсни експеримент којем су претходила истраживања савремених уметника на који начин полиција и службе обезбеђења користе видео камере; из тога је произашло креирање простора у који свако долази да би био виђен, то јест, да би видео друге. У међувремену, многе околности су се мењале, како на глобалном нивоу тако и у Србији, па су после „Великог Брата“ ријалити програми у нашој земљи у приличној мери еволуирали и попримили форме које излазе из оквира ријалитија, усвајајући широк спектар углавном негативних утицаја из различитих сфера друштва“ наводи проф. др Горан Гаврић, уредник теме Ријалити програми у Србији.

„Сваки научник који се, између осталог, бави емпиријским истраживањима друштвених појава зна колико је пута себи поставио питање: како да урадим истраживање, односно, који је најбољи начин да урадим истраживање? Тражење одговора на ово питање научнике увек, или бар тада, подсећа на значај методологије, односно на значај бављења методолошким проблемима и питањима. У тематском поглављу Методологија савремених друштвених истраживања: проблеми и перспективе, аутори текстова су тражили одговоре на питања како сазнати истину, како најадекватније операционализовати сложене појмове, како применити метод случаја у истраживањима различитих друштвених појава (од маргинализованих група, преко фабрика, пољопривреде и сл.), како мерити у друштвеним наукама, бавили су се проблемом узорка у истраживањима друштвених проблема, проблемима визуелних истраживања, а затим су тражили како применити неке поступке у различитим истраживањима“ истиче проф. др Снежана Стојшин, уредница теме Методологија савремених друштвених истраживања.