ГОВОРЉИВЕ СТВАРИ


Тема текста: Истраживања
Кључне речи: Нема кључне речи
Аутор текста: Саша Радојчић

Једно од данас најутицајнијих одређења појма уметничког дела долази од америчког филозофа и уметничког критичара Артура Дантоа. По Дантоу, да би био уметничко дело, неки артефакт мора (1) говорити о нечему, односно бити о нечему и (2) отеловити значење тога о чему је. Критику овог одређења даоје, поред осталих, Ноел Керол, наводећи примере предмета које не схватамо као уметничка дела, а задовољавају услове Дантоовог одређења. У овом огледу се нуди један могући одговор на ову критику. Он се састоји у томе да се предмети из Керолових примера (и други њима слични предмети) схвате као естетизовани, тј. специфично уобличени тако да делимично изазивају естетску реакцију. Узимајући у обзир такво уобличавање, читаво подручје човекових производа се указује као континуум унутар кога поједини предмети носе „више” или „мање” естетског квалитета.

Број 169 / 2020


Критичко мишљење у дигиталном добу • Путеви менаџмента у култури Преузми број

Текст


Преузми текст