МЕДИЈСКИ ТЕКСТ КАО ТУМАЧ И КРИТИЧАР РЕАЛНОСТИ


Тема текста: Критичко мишљење у дигиталном добу – Култура, уметност, медији
Кључне речи: Нема кључне речи
Аутор текста: Тијана Басташић, Jелена Иванишевић Пауновић и Катарина Станисављевић

Са ци­љем да утвр­ди­мо по­тен­ци­ја­ле елек­трон­ских меди­ја за ква­ли­тет­но ин­фор­ми­са­ње гра­ђа­на и мо­гућ­ност под­стица­ња кри­тич­ког ми­шље­ња по­себ­но то­ком ван­ред­не си­ту­а­ци­је, у овом слу­ча­ју пан­де­ми­је ко­ро­на­ви­ру­са, ис­тра­жи­ва­не су ре­торич­ке стра­те­ги­је и њи­хов по­тен­ци­јал у афир­ма­ци­ји плу­ра­ли­зма ста­во­ва. Пред­мет ис­тра­жи­ва­ња су би­ле ин­фор­ма­тив­не еми­си­је два јав­на сер­ви­са (Ра­дио те­ле­ви­зи­ја Ср­би­је – РТС и Швед­ска теле­ви­зи­ја – СТВ) и јед­не ко­мер­ци­јал­не ка­блов­ске ТВ ку­ће из Ср­бије (Н1). Ме­то­дом ана­ли­зе са­др­жа­ја до­шли смо до за­кључ­ка да су сва три ме­ди­ја пру­жи­ла све­о­бу­хват­не и ко­хе­рент­не ин­фор­ма­ци­је из про­ве­ре­них из­во­ра. На­чин пре­зен­та­ци­је до­га­ђа­ја углав­ном карак­те­ри­ше објек­тив­ност и не­при­стра­сност (ма­да РТС по­ка­зу­је тен­ден­ци­ју раз­ви­ја­ња стра­те­ги­је за­стра­ши­ва­ња). У по­гле­ду плура­ли­зма ста­во­ва ви­ди­мо нај­ве­ће раз­ли­ке, по­што је он ви­ше­стру­ко при­сут­ни­ји у про­гра­ми­ма швед­ског јав­ног сер­ви­са и ко­мер­ци­јал­не ка­блов­ске те­ле­ви­зи­је (Н1), не­го срп­ског јав­ног сер­ви­са. Јед­на од спе­ци­фич­но­сти ре­то­ри­ке и пре­зен­та­ци­је ре­ал­но­сти од стра­не ТВН1 је из­ра­зи­та кри­тич­ност и ре­дов­на дис­кре­ди­та­ци­ја ак­ту­ел­ног по­литичког ру­ко­вод­ства и од­лу­ка ко­је је оно до­но­си­ло.

Број 169 / 2020


Критичко мишљење у дигиталном добу • Путеви менаџмента у култури Преузми број

Текст


Преузми текст