ОЛГА КЕШЕЉЕВИЋ БАРБЕЗА: НЕ­ВИ­ДЉИ­ВИ УЧЕ­СНИК И СВЕ­ДОК ЈЕД­НЕ ЕПО­ХЕ


Тема текста: Истраживања
Кључне речи: Нема кључне речи
Аутор текста: Дијана Метлић

У овом раду по први пут у националној историографији разматра се личност Олге Кешељевић Барбеза, историчарке уметности и глумице. Дошавши у Париз 1936. године с намером да докторира на студијама историје уметности, ступила је уконтакт с кругом југословенских сликара: Љубицом Цуцом Сокић,Иваном Табаковићем, Бором Барухом, Петром Лубардом, итд. Током Другог светског рата венчала се за Марка Барбеза, младог интелектуалца, оснивача издавачке куће LʼArbalète, која је, између осталих објављивала дела Жана Женеа, Антонена Артоа, АлбераКамија, Лане Леклерк, Пола Елијара, Жан-Пол Сартра, ФранцаКафке, Бориса Вијана, Достојевског, Вилијема Фокнера. На основу публиковане преписке са Женеом, многобројних посвета исписаних у књигама које су биле у власништву породице Барбеза, Олгиних портрета које су насликали неки од најзначајнијих српских сликара XX века, сведочанстава наследника њихових породица, пронађених разгледница и писама упућених Недељку Гвозденовићу (у Документацији Галерије САНУ), као и других материјалних трагова, у овом тексту говори се о улози коју је Олга Кешељевић имала на културној сцени Француске, као и спонама које је остварила са српским уметницима чија су се дела налазила у уметничко јзбирци Барбеза. Истовремено, на основу нових сазнања о породичној заоставштини стављеној на аукцијску продају 2016. године у Паризу, поставља се питање о доступности документације и личних преписки са домаћим уметницима који би унапредили започето истраживање.

Број 163 / 2019


Културе отпора • Култура и новац Преузми број

Текст


Преузми текст