ОНИРИЧНО ПОДРИВАЊЕ СТВАРНОСТИ: НАТ­ПРИ­РОД­НА СТРА­ВА И НИ­ХИ­ЛИ­ЗАМ ТО­МА­СА ЛИ­ГО­ТИ­ЈА


Тема текста: Културе отпора
Кључне речи: Нема кључне речи
Аутор текста: Марко Пишев

Про­све­ти­тељ­ски иде­ал све­та ко­јим у це­ло­сти вла­да људ­ски ра­зум и ко­ји је пот­пу­но устро­јен уни­вер­зал­ним ме­ри­ли­ма ра­ци­о­нал­но­сти јед­на­ко је оспо­ра­ван и бра­њен от­ка­ко је за­жи­вео у ин­те­лек­ту­ал­ној тра­ди­ци­ји Евро­пе. Ве­ра у ра­зум као у екс­клузив­но свој­ство људ­ског ума ка­дро да ре­про­ду­ку­је ау­тен­тич­ну слику ствар­но­сти, на За­па­ду се бр­зо по­ка­за­ла ди­ску­та­бил­ном ка­ко из угла фи­ло­зо­фи­је, та­ко и умет­но­сти, али и по­је­ди­них на­уч­них ди­сци­пли­на (пре свих, пси­хо­ло­ги­је и ан­тро­по­ло­ги­је). У окви­ри­ма са­вре­ме­не књи­жев­не про­дук­ци­је, је­дан од нај­ве­ћих про­тив­ни­ка про­све­ти­тељ­ске за­ми­сли о ра­зу­мом спо­зна­тљи­вој при­ро­ди стварно­сти је хо­рор пи­сац То­мас Ли­го­ти. За овог ау­то­ра, „свет ка­кав је­сте” има ма­ло или ни­ма­ло ве­зе са ра­ци­о­нал­ном све­шћу, а да­леко ви­ше са са­др­жа­ји­ма ко­је нам су­ге­ри­шу нај­ду­бљи ира­ци­о­нал­ни стра­хо­ви оли­че­ни у гро­зни­ча­вим ви­зи­ја­ма и ко­шмар­ним сли­ка­ма. За­сно­вав­ши свој лич­ни и умет­нич­ки све­то­на­зор на ин­вер­зи­ји устаље­них пред­ста­ва о ствар­ном, Ли­го­ти ства­ра спе­ци­фич­ну вр­сту суб­вер­зив­не про­зе: на­и­ме, ону ко­ју свет ли­ша­ва ви­шег сми­сла и ти­ме оспо­ра­ва чо­ве­ку сва­ку мо­гућ­ност уте­хе. Да ли ова крај­ња бе­зи­лу­зор­ност ин­ди­ви­дуи оста­вља ика­кво ме­сто за са­мо­стал­но де­ла­ње (суб­вер­зив­но или не) јед­но је од основ­них пи­та­ња на ко­је ћу на­сто­ја­ти да од­го­во­рим у овом ра­ду

Број 163 / 2019


Културе отпора • Култура и новац Преузми број

Текст


Преузми текст