НИКОЛА ДОБРОВИЋ 2017. ГОДИНЕ


Тема текста: Архитекта Никола Добровић педесет година после
Кључне речи: вредновање тумачење репутација Добровић актуелизација
Аутор текста: Бојан Ковачевић

Дело Николе Добровића у данашњем тренутку може да делује као скоро једнако актуелно колико је било у претходним деценијама. Такав утисак, међутим, уколико таксативно размотримо феномен, више не одговара реалитету у години 2017. Рашчлањавање опуса Николе Добровића на његове делове: грађени архитектонски, урбанистички, писани историографски, педагошки, писани теоријски рад, као и на стање по данашњим, новонасталим државама које номинално баштине његово дело, показаће битно скептичнију слику од оне која је до недавно владала у нашој јавности, у Србији. Судбина Добровићевог главног архитектонског дела, некадашњег комплекса зграда Генералштаба и Министарства одбране у Београду, парадигматична је за судбину укупног стања Добровићевог дела данас. У том смислу неопходно је размотрити појам „активне баштине”, као антиномију ономе што бисмо третирали као виртуелно „сећање на баштину”. Сумрак урбанизма у Србији други је негативни феномен који је посредно задесио Добровићево наслеђе и њега самог као пионира савремене урбанистичке мисли код нас. Трећа линија рада је разматрање како је структура Добровићевог укупног опуса до сада иначе била вреднована код нас и да ли су вредности биле објективно међусобно позициониране, с посебним освртом на послератни период и остварена дела у Црној Гори и нереализоване пројекте у Београду.

Број 159 / 2018


Присаједињење Војводине Србији • О архитекти Николи Добровићу Преузми број

Текст


Преузми текст