29. јан. 2014.

Промоција КУЛТУРА бр. 140: Јубилеј часописа (1968 – 2013) / Култура у транзицији

Промоција новог броја часописа КУЛТУРА одржана је у среду 29. јануара у 14 сати у Галерији Завода за проучавање културног развитка.

На промоцији су говорили:
др Милош Немањић, аутор текста,
проф. др Слободан Антонић, уредник теме Култура у транзицији,
проф. др Александар Прњат, главни уредник часописа Култура и
Марина Лукић Цветић, одговорна уредница часописа Култура и в. д. директора Завода за проучавање културног развитка

140_prom

С малом групом од само неколико људи Стеван Мајсторовић је априлских дана 1967. године уобличавао и довршавао нешто што је већ одавно сазрело у њему, што је имало своју интелектуалну предисторију али истовремено и велики друштвени подстицај. Могло би се рећи да су се у Стевану Мајсторовићу тих 60-тих година оваплотила најбоља и најпрогресивнија друштвена стремљења. Мало је људи који су за само тридесетак година своје пуне интелектуалне и друштвене ангажованости тако целовито, тако богато и разноврсно заокружили своје дело и истовремено допринели развитку нових идеја и покретању нових друштвених акција у југословенској заједници… У том оквиру, изузетно место припада и часопису за теорију, социологију културе и културну политику „Култура” који је Стеван Мајсторовић покренуо већ 1968. године и као одговорни уредник уредио првих 18 бројева (др Милош Немањић, из текста „Обележио је 20. век – 25 година после”, Јубилеј часописа 1968 – 2013, Култура бр. 140).

Српско социолошко друштво и Завод за проучавање културног развитка организовали су 25. маја 2013. године научну конференцију „Култура у транзицији: случај Србије”. Чланци у овом темату настали су дорадом реферата поднетих на тој конференцији. Српско социолошко друштво (основано 1954), као национална асоцијација социолога у Србији, до сада је организовало 37 научних конференција. Али, све до ове, ниједна конференција ССД није била посвећена култури. Социологија као струка има много тога да каже о култури. Не само зато што су социологија културе и социологија уметности кључне социолошке дисциплине, већ и зато што сами социолози, као део стваралачке и универзитетске интелигенције, активно учествују у културном животу свог друштва. Отуда је било разумљиво што је Српско социолошко друштво, приликом закључења своје конференције „Сто година социологије у Србији” (2012), донело одлуку да следећа конференција буде посвећена стању културе у српском друштву. У реализацију ове идеје убрзо се укључио и Завод за проучавање културног развитка, који је љубазно ставио на располагање своје истраживачке и друге ресурсе. Избор Завода као сарадника на овом пројекту био је сасвим разумљив. Завод је најстарија и најугледнија истраживачка установа на пољу културе у Србији, суштински важна за уобличавање озбиљне културне политике у нашој земљи. У Заводу је радио (и ради) велики број социолога који су укључени у велика искуствена истраживања из области социологије културе која се раде у Заводу. Завод је, коначно, установа која од 1968. године издаје часопис „Култура”, у чијем поднаслову стоји: „Часопис за теорију и социологију културе и културну политику” (професор др Слободан Антонић, из Уводне речи приређивача, Култура у транзицији, Култура бр. 140).

keyboard_arrow_down
15. јан. 2014.

Бр. 140/2013. Јубилеј часописа (1968 – 2013) / Култура у транзицији

140

САДРЖАЈ БРОЈА:

I ЈУБИЛЕЈ ЧАСОПИСА

Милош Немањић, ОБЕЛЕЖИО ЈЕ 20. ВЕК – 25 ГОДИНА ПОСЛЕ
Владета Јеротић, НЕМА САЗРЕВАЊА БЕЗ СТУПАЊА У ДИЈАЛОГ СА ЉУДИМА СУПРОТНОГ МИШЉЕЊА
Ђуро Шушњић, ДРУШТВЕНИ КАРАКТЕР И КУЛТУРНИ ОБРАЗАЦ
Душан Пајин, РЕЛИГИЈСКИ ПЛУРАЛИЗАМ – РЕЛИГИЈСКИ РАТОВИ И РЕЛИГИЈСКА ТОЛЕРАНЦИЈА
Бојан Јовановић, РЕЛИГИОЗНОСТ КОНСТАНТИНА ВЕЛИКОГ
Ратко Божовић, ИГРА ИЛИ НИШТА
Милена Драгићевић Шешић, ЛИДЕРСКИ СТИЛ МИРЕ ТРАИЛОВИЋ: ПРЕДУЗЕТНИЧКИ ДУХ У БИРОКРАТСКОМ СВЕТУ
Јелена Ђорђевић, КУЛТУРА СТРАХА
Бранимир Стојковић, ЕСТЕТСКА УТОПИЈА ВИЉЕМА МОРИСА
Дарко Танасковић, ДА ЛИ ЈЕ ФИЛОЛОГИЈА ЗАИСТА ПРЕВАЗИЂЕНА
Жарко Требјешанин, ФРОЈДОВА АНТРОПОЛОГИЈА И ПСИХОЛОШКА АНАЛИЗА КОРЕНА, ПРИРОДЕ И ФУНКЦИЈЕ РЕЛИГИЈЕ

II КУЛТУРА У ТРАНЗИЦИЈИ

Слободан Антонић, УВОДНА РЕЧ ПРИРЕЂИВАЧА
Милош Немањић, КУЛТУРА СРБИЈЕ НА РАСКРШЋУ 20. И 21. ВЕКА – НЕДОВРШЕНИ МОДЕЛ
Драган Жунић, ОБИМ ПОЈМА КУЛТУРЕ И КУЛТУРНА ПОЛИТИКА
Зоран Аврамовић, СРПСКА КУЛТУРА У ТРАНЗИЦИЈИ – НОВЕ КОНТРАДИКЦИЈЕ
Весна Ђукић, СТРАТЕШКЕ ДИЛЕМЕ САВРЕМЕНЕ КУЛТУРНЕ ПОЛИТИКЕ У СРБИЈИ – КОЛИКО СМО ДАЛЕКО ОД УРАВНОТЕЖЕНОГ ДЕЛОВАЊА
Слободан Антонић, ПИНК ТРАНЗИЦИЈА У СРБИЈИ
Драган Коковић, КУЛТУРА У КРИЗИ И КРИЗА КУЛТУРЕ: СЛУЧАЈ СРБИЈЕ
Бранислав Стевановић, ТРАГОМ ЈЕДНОГ ИСТРАЖИВАЊА: НЕКЕ ВРЕДНОСНЕ НЕДОУМИЦЕ КУЛТУРНЕ ПОЛИТИКЕ СРБИЈЕ
Слободан Миладиновић, КОНСТАНТЕ КУЛТУРНОГ КОНТЕКСТА И ТРАНЗИЦИЈА
Слободан Владушић, ТРАНЗИЦИЈА КАО ПРЕЛАЗ ОД КУЛТУРЕ ПОЛИСА У КУЛТУРУ МЕГАЛОПОЛИСА
Слободан Рељић, ШИРЕЊЕ ДЕМОКРАТСКЕ КУЛТУРЕ КАО ИНДУСТРИЈА НОВЕ КОЛОНИЈАЛНЕ СВЕСТИ
Славољуб Лекић, КУЛТУРНИ ОБРАЗАЦ ГЕОПОЛИТИЧКОГ ПАРАЗИТИЗМА
Лидија Цветић, ТРАДИЦИЈА И ТРАНЗИЦИЈА/КУЛТУРНА КОНТРАВЕРЗА

III ИСТРАЖИВАЊА

Виолета Цветковска Оцокољић, Жељко Ђурић и Татјана Цветковски, КОНСТАНТИН ВЕЛИКИ КАО СВЕТИ РАТНИК-КОЊАНИК
Виолета Цветковска Оцокољић и Татјана Цветковски, СТЕФАН НЕМАЊА И БУЂЕЊЕ НАЦИОНАЛНЕ СВЕСТИ У СРБА
Биљана Јокић и Ирис Жежељ, ЗАШТО ПОСЕЋЕНОСТ НОЋИ МУЗЕЈА НЕ ПРЕДВИЂА ПОСЕЋЕНОСТ МУЗЕЈА ТОКОМ ГОДИНЕ

IV OСВРТИ И ПРИКАЗИ

Александар Прњат, ПОЈМОВИ СЕКУЛАРИЗМА И ЛАИЦИЗМА: ОДГОВОР ДАРКУ ТАНАСКОВИЋУ

keyboard_arrow_down
16. окт. 2013.

Часопис „Култура“ број 139: САВРЕМЕНИ МЕДИЈИ И ПР

Промоција 139. броја часописа за теорију и социологију културе и културну политику „Култура“ биће одржана у среду 16. октобра у 14 сати у слушаоници број 2 Факултета политичких наука Универзитета у Београду, улица Јове Илића 165 на Вождовцу.

Учесници:

проф. др Стјепан Маловић, аутор текста, Универзитет у Задру, Хрватска,
проф. др Соња Томовић Шундић, декан Факултета политичких наука у Подгорици, Црна Гора,
Драгић Рабреновић, аутор текста, председник УО Уније локалних јавних емитера у Црној Гори
проф. др Веселин Кљајић, уредник теме Савремени медији и ПР, Факултет политичких наука Универзитета у Београду,
проф. др Александар Прњат, главни уредник часописа Култура

Тектонске промене на (не само) глобалном медијском тржишту настале после дигиталног цунамија који је обишао целу планету, додатно употпуњене последицама економске кризе која (иако су нас уверавали другачије), још увек траје, у потрази за новим успешним моделима пословања, изнова су актуализовали тему односа медија и ПР-а, предоминантног утицаја различитих ПР извора на уређивачку политику свих медија без изузетка, потврђујући претњу нарастајућег тренда глобалног сторителинга (storytelling). У потпуности трансформисани начини комуникације, нови комуникацио- ни канали, криза новинарске професије, али и континуирано смањивање ресурса за прикупљање и обраду вести – отворили су нове додатне просторе све снажнијој ПР индустрији. Формални и неформални центри политичке и економске моћи, захваљујући друштвеним мрежама и квантуму онлајн заједнице, увелико директно испоручују своје поруке, заобилазећи чак и посредство новинара професионалаца, који су пак све мање креатори и интерпретатори истраживачи, а све више сарадници ПР центара и саучесници тренда доми- нације садржаја који долазе из поља односа с јавношћу. (Проф. др Веселин Кљајић, из Речи приређивача, Култура, бр. 139).

keyboard_arrow_down
16. окт. 2013.

Бр. 139/2013. Саверемени медији и ПР

139

САДРЖАЈ БРОЈА:

Реч приређивача

I САВРЕМЕНИ МЕДИЈИ И ПР

Вeселин Кљајић, РЕЧ ПРИРЕЂИВАЧА
Веселин Кљајић, ДОМИНАЦИЈА ПР-А НАД НОВИНАРСКИМ САДРЖАЈИМА У СРПСКИМ ШТАМПАНИМ МЕДИЈИМА – УЗРOЦИ И КОНСЕКВЕНЦЕ
Стјепан Маловић, ПРИЈЕТЊЕ ДРУШТВЕНИХ МРЕЖА
Зоран Арацки, ПРИНЦИПИ САРАДЊЕ НОВИНАРА И ПР СТРУЧЊАКА
Moмчилo Цeбaлoвић и Ивaн Jaкшић, ПР O MEДИJИMA И MEДИJИ O ПР-У
Зоран Јевтовић, СTРATEШКА ПОЛИТИЧКА КОМУНИКАЦИЈА У ДНЕВНОЈ ШТАМПИ СРБИЈЕ
Габријела Великс, ЛОКАЛНЕ РАДИО СТАНИЦЕ: НЕИСКОРИШЋЕНЕ ПР МОГУЋНОСТИ НА ЛОКАЛНОМ НИВОУ
Дејана Прњат, ОДНОСИ С ЈАВНОШЋУ, МЕДИЈИ И УБЕЂИВАЊЕ
Драгић Рабреновић, УТИЦАЈ ПОЛИТИЧКОГ ПР-А НА УРЕЂИВАЧКУ ПОЛИТИКУ ЦРНОГОРСКИХ ДНЕВНИХ НОВИНА
Љиљана Рогач Мијатовић, ПОРУКА У БОЦИ: ИЗАЗОВИ СТРАТЕШКОГ КОНЦИПИРАЊА ЈАВНЕ И КУЛТУРНЕ ДИПЛОМАТИЈЕ СРБИЈЕ
Тамара Вученовић, ОНЛАЈН ОДНОСИ С ЈАВНОШЋУ
Оља Арсенијевић, Љиљана Љ. Булатовић и Горан Булатовић, НАЦИОНАЛНИ ПОРТАЛ УМЕТНОСТИ И КУЛТУРЕ КАО ПР СРЕДСТВО
Велизар Средановић, ПР И МЕДИЈИ – ПОСРЕДНИЦИ ИЛИ КРОЈАЧИ ДРУШТВА
Дијана Гупта, ПРОМЈЕНА ФОКУСА У ОДНОСИМА С ЈАВНОШЋУ И МЕДИЈА
Дејан Донев, МАКЕДОНСКО СПИНОВАЊЕ БОРИСА
Раденко Шћекић, ПОЛИТИЧКИ ПР, МЕДИЈИ И СПИН ДОКТОРИНГ
Лидија Мирков, ПОЛИТИЧКИ ПР НА ДРУШТВЕНОЈ МРЕЖИ ФЕЈСБУК ТОКОМ УСКРШЊИХ ПРАЗНИКА
Ненад Перић и Ана Стевановић, МЕНАЏЕРИ ЗА ОДНОСЕ С ЈАВНОШЋУ И ПОЛИТИЧКИ ФУНКЦИОНЕРИ – ИСТИНСКИ ВЛАДАРИ У КОМУНИКАЦИОНОМ ПРОЦЕСУ
Дарио Терзић, ПРИЛОГ РАЗЈАШЊЕЊУ ОДНОСА НА РЕЛАЦИЈИ НОВИНАР – ПР: С ДРУГЕ СТРАНЕ БАРИКАДЕ
Саша Барбуловић, ОДНОСИ СА ЈАВНОШЋУ ЈАВНИХ МЕДИЈСКИХ СЕРВИСА
Андријана Рабреновић, УТИЦАЈ СЛУЖБИ ЗА ОДНОСЕ СА ЈАВНОШЋУ ЛОКАЛНИХ УПРАВА НА УРЕЂИВАЧКУ ПОЛИТИКУ ONLINE ИЗДАЊА ЛОКАЛНИХ ЈАВНИХ ЕМИТЕРА
Радмила Р. Чокорило и Соња Терзић, НОВИ МЕДИЈИ У ОДНОСИМА С ЈАВНОШЋУ
Јелена Радовић Јовановић, ПР И МЕДИЈИ: ПЕРСОНАЛНИ ИМИЏ И МЕДИЈСКИ УЗОРИ
Ивана Теодоровић, ОДНОСИ С ЈАВНОШЋУ У КУЛТУРНИМ ЦЕНТРИМА ЗА ДЕЦУ И МЛАДЕ

II ИСТРАЖИВАЊА

Милијанка Ц. Ратковић, Невена Д. Красуља и Невен Гарача, УПРАВЉАЊЕ ОДНОСИМА СА КУПЦИМА КАО МОГУЋНОСТ УНАПРЕЂЕЊА САВРЕМЕНОГ КОНЦЕПТА МАРКЕТИНГА
Дејан Дашић, БРЕНДИРАЊЕ ДРЖАВА И НАЦИЈА
Софија М. Кошничар, КУЛТУРА И НАСИЉЕ: САМООПИСИВАЊЕ СЕМИОСФЕРНОГ ЈЕЗГРА И ДРУШТВЕНО НАСИЉЕ

III ОСВРТИ И ПРИКАЗИ

Витомир Теофиловић, СОЦИОПСИХОЛОШКИ АСПЕКТ (НАШЕГ) СПОРТА ДАНАС: ОД СИНГУЛАРНОГ ИСКАЗА ДО ПОГЛЕДА НА СВЕТ

keyboard_arrow_down
24. мај 2013.

Промоција 138. броја часописа КУЛТУРА

Промоција 138. Броја часописа за теорију и социологију културе и културну политику „Култура“ одржана је у петак 24. маја у 12 сати у просторијама Завода за проучавање културног развитка, Риге од Фере 4, Београд

На промоцији су говорили:

проф. др Гордана Јовановић, аутор
др Слободан Рељић, аутор
проф. др Владислава Гордић Петковић, уредник теме Глобализација и књижевност,
Марина Лукић Цветић, одговорни уредник часописа „Култура“, в.д. директора Завода за проучавање културног развитка

Солунска браћа Св. Ћирило и Методије, учени и образовани Византинци, већ искусни у мисионарском послу, добијају налог од византијског цара Михаила III да се упуте у државу моравских Словена са циљем да Христову веру проповедају на словенском језику. Овим чином василевс Михаило изашао је у сусрет моравском кнезу Растиславу, који је од њега тражио баш такве мисионаре, јер је по свој прилици чуо „да сви Солуњани чисто словенски говоре,“ што значи да ће словенском живљу у његовој држави, који не зна ни грчки ни латински језик, тумачити хришћанску веру на њему разумљивом језику. Браћа крећу на далек и неизвестан пут крајем 863. или почетком 864. године. Са собом воде и известан број својих ученика вичних словенском језику; носе, такође, и основне богослужбене књиге преведене на словенски језик. Њихов боравак у Моравској био је тежак и мукотрпан… После много мука, папа Хадријан II дозвољава богослужење на словенском језику… Западни Словени који су били под јурисдикцијом западне римске цркве убрзо напуштају богослужење на словенском језику и словенско писмо и приклањају се латинском, како је и до тада било. Јужни Словени прихватају ученике солунске Браће, прихватају словенски језик и словенско писмо у богослужењу и све до данас већина њих остају чувари сјајног и великог дела Ћирила и Методија. (Проф. др Гордана Јовановић, из текста Свети Ћирило и Методије – мисионари међу Словенима, Култура бр. 138).

Глобализација светске економије и успостављање глобалног друштва донело је у историји незапамћен јаз између богатих и сиромашних. Ова диспропорција чини касни капитализам изузетно нестабилним и постаје разлогом могућих великих друштвених промена. Глобални западни медији су у првој линији одбране тако успостављеног новог светског поретка. Медијска индустрија је део робусне пропагандне машинерије која производи оправдање за стање, али учествују у припремама ратова и вођењу војних операција против оних, било где у свету, који угрожавају stаtus quо. (др Слободан Рељић, из текста Медији – артиљерија глобализације, Култура бр. 138).

У опирању покушајима да се глобализација дефинише тако што ћемо је оптужити, и оптужи тако што ћемо је дефинисати, помоћ нам може пружити феномен неместа (франц. нон-лиеу). Антрополог Марк Оже, творац ове кованице, неместо дефинише као супротност припадности, супротност сваком одредљивом пореклу: хотелска соба, супермаркет, аеродром и ауто-пут представљају простор непрекидног протока и потрошње, одлажења и пролажења; то су простори изван историје, далеко од мреже људских односа и обликовања идентитета. Није ли и глобализација покушај обезличеног укрупњавања вредности, универзализовања које ће охрабрити не улазак у вечност, већ потрошњу у садашњем тренутку? Усамљеност и издвојеност неместа дају појединцу илузију припадања великом глобалном систему, систему који се граничи са утопијом, али не постаје утопија; неместо је вечита могућност да се увек и никада не буде код куће. Глобализација је процес сличног уједињавања бескраја могућности у једну могућност потрошње… У дефинисању глобализације, књижевност је неместо на ком се лоцирају мртви станари историје и живи случајни пролазници: она нема своје присуство, њена припадност је само илузија, она нема дом ни систем. Нема га откако је њен утицај проблематизован и избрисан. Утицај књижевности је релативизован на сваки начин тиме што је књижевни простор с једне стране скучен на ексклузивистички забран лишен медијског одјека, а са друге стране проширен на, ранијих деценија, незамисливе просторе медијских и културних феномена. (Проф. др Владислава Гордић Петковић, из уводне речи приређивача, Глобализација и књижевност, Култура бр. 138).

keyboard_arrow_down
14. мај 2013.

Бр. 138/2013. Мисија Св. Ћирила и Методија; Глобализација и књижевност, интермедијалност и медији

138

САДРЖАЈ БРОЈА:

 

I ЈУБИЛЕЈ – 1150 ГОДИНА ОД МИСИЈЕ СВЕТОГ ЋИРИЛА И МЕТОДИЈА

Гордана Јовановић, СВЕТИ ЋИРИЛО И МЕТОДИЈЕ – МИСИОНАРИ МЕЂУ СЛОВЕНИМА

II ГЛОБАЛИЗАЦИЈА И КЊИЖЕВНОСТ

Владислава Гордић Петковић, РЕЧ ПРИРЕЂИВАЧА
Жељко Милановић, ФРАГМЕНТИ ГЛОБАЛИЗАЦИЈЕ И КЊИЖЕВНОСТ
Марко Чудић, (ПОСТ)КОЛОНИЈАЛИЗАМ У (ПОСТ)СОЦИЈАЛИСТИЧКОМ РУХУ: ЛАСЛО КРАСНАХОРКАИ ПО ТРЕЋИ ПУТ У КИНИ
Мирјана Маринковић, ГЛОБАЛИЗАЦИЈА И ТУРСКА КЊИЖЕВНОСТ
Бернарда Катушић, МЕДИЈАЛНА ГЛОБАЛИЗАЦИЈА
Владислава Гордић Петковић, ПИСАЊЕ УЗ ГРАНИЦУ: ТРСТ КАО МАЛИ ПРОСТОР ВЕЛИКИХ РАЗЛИКА
Софија Кристенсен, УНИВЕРЗИТЕТ У КЊИЖЕВНОСТИ: УНИВЕРЗИТЕТСКИ РОМАН У АНГЛО-АМЕРИЧКОЈ И НОРВЕШКОЈ КЊИЖЕВНОСТИ
Викторија Кромбхолц, OBJECTS IN MIRROR ARE CLOSER THAN THEY APPEAR: ON THE NATURE OF FICTIONAL RETURNS TO THE NINETEENTH CENTURY
Ивана Марић, GLOBALIZATION, IDENTITY, COMMODITY: THE CASE OF STINKY ONION (TAMARA JECIĆ) AND THE PENULTIMATE JOURNEY (GORDANA ĆIRJANIĆ)
Новак Малешевић, ЈЕЗИК И ИДЕОЛОГИЈА

III ГЛОБАЛИЗАЦИЈА И ИНТЕРМЕДИЈАЛНОСТ

Миланка Тодић, УМРЕЖЕНА АВАНГАРДА: СРПСКИ, ФРАНЦУСКИ И ШПАНСКИ НАДРЕАЛИСТИ
Кајоко Јамасаки, ЗАВИЧАЈ И ТУЂИНА: ТРЕШЊА И ПОЕЗИЈА МИЛОША ЦРЊАНСКОГ
Хироши Јамасаки Вукелић, МАЦУО БАШО: УСКА СТАЗА КА ДАЛЕКОМ СЕВЕРУ
Масуми Камеда, VISUAL FRAMING OF RED MARTYRS: SOVIET AND YUGOSLAV PARTISAN PROPAGANDA COMPARED
Шон Боден, ЖЕНЕ И АНИМЕ: ПОПУЛАРНА КУЛТУРА И ЊЕН ОДРАЗ ЈАПАНСКОГ ДРУШТВА
Бојан Вукадиновић, СРПСКА ПУБЛИКА, ЈАПАНСКА АНИМАЦИЈА, ФИЛОМОВИ И СТРИПОВИ
Милена Попов, ГЛОБАЛНА МОДА – МОДА БЕЗ ГРАНИЦА: ДИВЉАЧКА ЛЕПОТА АЛЕКСАНДРА МЕККВИНА
Душанка Пихлер, ПРОЖИМАЊЕ МОДЕ И УМЕТНОСТИ НА ПРЕЛАЗУ ВЕКОВА
Зорица Чолић, КУЛТУРАЛНИ НОМАДИЗАМ КАО ОДБРАНА ХЕТЕРОГЕНОСТИ
Лидија Цветић, САЈБЕР ПЕРФОРМАНС КАО НОВОМЕДИЈСКА УМЕТНОСТ: ПРАКСА И ОНТОЛОГИЈА
Горан Гаврић, ГЛОБАЛИСТИЧКИ АСПЕКТИ ЕКСПАНЗИЈЕ НОВИХ МЕДИЈА: ОД НЕМОГ КА ГОВОРНОМ (ПОКРЕТНОМ) СЛИКАРСТВУ
Ана Јурчић и Николина Врцељ, КУЛТУРНА ПОЛИТИКА ЈЕДНАКОСТИ ПОЛОВА

IV ГЛОБАЛИЗАЦИЈА И МЕДИЈИ

Зоран Јевтовић, РЕЧ ПРИРЕЂИВАЧА
Слободан Рељић, МЕДИЈИ – АРТИЉЕРИЈА ГЛОБАЛИЗАЦИЈЕ
Зоран Јевтовић и Радивоје Петровић, ДИГИТАЛНИ ПОЛИС – ОАЗА ДЕМОКРАТИЈЕ ИЛИ САЈБЕР УТОПИЈА
Зоран Арацки, МАС-МЕДИЈИ КАО ГЛОБАЛИЗАЦИЈСКИ ГУБИТНИЦИ
Драган Никодијевић, МЕДИЈСКА КОНГЛОМЕРАЦИЈА КАО ДЕО ГЛОБАЛНИХ ПРОМЕНА У КОРПОРАТИВНОМ УПРАВЉАЊУ И ОРГАНИЗОВАЊУ
Веселин Кљајић и Сара Доневски, НАРАТИВНОСТ КАО ГЛОБАЛНИ ТРЕНД НОВИНАРСКИХ ДОКУМЕНТАРНИХ ФОРМИ
Јелена Радовић Јовановић, НОВИ МЕДИЈИ: ИДЕНТИТЕТ И ГЛОБАЛНИ КУЛТУРНИ ЕНТИТЕТ

V ИСТРАЖИВАЊА

Војислава Радовановић, БЕТ КЕВАРОТ – КУЋА МРТВИХ

VI ОСВРТИ И ПРИКАЗИ

Далибор Стојановић, НОВА УЛОГА ДЕЧЈЕГ КУЛТУРНОГ ЦЕНТРА БЕОГРАД КАО МЕСТА ОКУПЉАЊА СТРУЧЊАКА ИЗ ОБЛАСТИ РАЗВОЈА ДЕЧЈЕ КРЕАТИВОСТИ
Нина Михаљинац, ЧАСОПИСИ МГ И Г6: НОВА КРИТИЧКА МИСАО И ЊЕНА БУДУЋНОСТ

keyboard_arrow_down
28. феб. 2013.

Часопис КУЛТУРА бр. 137: „(НЕ)КУЛТУРА“

Промоција 137-ог броја часописа за теорију и социологију културе и културну политику КУЛТУРА одржана је у четвртак 28. фебруара у 12 часова у просторијама Завода, Улица Риге од Фере 4, Београд.

На промоцији су говорили:

Марина Лукић Цветић, одговорна уредница и директор Завода
доц. др Драган Ћаловић, приређивач
доц. др Татјана Миливојевић, аутор

Проблемски сучељавајући питања културног развоја, с једне, и духа времена, с друге стране, приређивачи овог темата настојали су да актуелним текстовима о култури остану на линији критичког рефлектовања различитих праксâ, чији је домен културног деловања, како изгледа, на почетку друге деценије двадесет првог века технолошки битно одређен. Називом (Не)Култура истакнуто је уверење да се једино промишљањем самог специфицума савремених развојних стратегија може избећи флуидност односа култура–некултура, те односа Култура–култура. Постављеном концепцијом, као и одабиром текстова, темат (Не)Култура настао је као део напора да се истраје на одржању дијалога о култури у теоријској мисли нашег времена.
(др Дивна Вуксановић и др Драган Ћаловић, из Уводне речи приређивача, (Не)Култура, Култура бр. 137)

keyboard_arrow_down
28. феб. 2013.

Бр. 137/2012. (Не)Култура

137

Дивна Вуксановић и Драган Ћаловић, РЕЧ ПРИРЕЂИВАЧА
Весна Ђукић, ЖИВЕТИ БЕЗ КУЛТУРЕ: МЕДИЈИ И КУЛТУРНА ПОЛИТИКА У СРБИЈИ
Татјана Миливојевић, КУЛТУРА И СРЕЋА
Драган Ћаловић, НЕ/КУЛТУРА МЕДИЈСКОГ ОКУЛАРОЦЕНТРИЗМА
Биљана Ðоровић, КИБЕРНЕТСКИ ЕУГЕНИЗАМ КУЛТУРА У БЕРМУДСКОМ ТРОУГЛУ И НЕСТАНАК ЧОВЕКА
Мирослав Вићентијевић, КУЛТУРА ВИРТУЕЛНЕ (НЕ)РЕАЛНОСТИ
Дивна Вуксановић, ФЕНОМЕН QУОТЕС КАО СИМПТОМ ОДСУСТВА (КРИТИЧКЕ) РЕФЛЕКСИЈЕ НА ДРУШТВЕНОЈ МРЕЖИ ФЕЈСБУК
Катарина Шмакић, (НЕ)КУЛТУРА ДИГИТАЛНОГ ДОБА
Ангелина Милосављевић, ГАЛАТЕО О ЛЕПОМ ПОНАШАЊУ. БОНТОН ЂОВАНИЈА ДЕЛА КАЗЕ ИЗ 1558. ГОДИНЕ
Борис Милосављевић, КУЛТУРНИ ОБРАЗАЦ И ПОЈАМ ПОЛУИНТЕЛЕКТУАЛЦА
Марко Стаменковић, ЧИТАЊЕ АМБАСАДОРА: ФУНДАМЕНТАЛНИ НАРЦИЗАМ, ПОНИШТЕЊЕ СУБЈЕКТА И ЈОШ ЈЕДНА СКИЦА ЗА АУТОДЕСТРУКТИВНУ ФУНКЦИЈУ ПОГЛЕДА
Сања Домазет, КОЛИКО ЈЕ КУЛТУРЕ У КУЛТУРНИМ РУБРИКАМА
Дејана Прњат, МУЗЕЈИ И ЕТИКА: ПРИСВАЈАЊЕ ПРОШЛОСТИ
Љиљана Манић, Наташа Симеуновић Бајић и Марија Алексић, СТУДЕНТСКА ПЕРЦЕПЦИЈА УЛОГЕ КУЛТУРЕ И КУЛТУРНОГ НАСЛЕЂА У ФОРМИРАЊУ НАЦИОНАЛНОГ БРЕНДА
Зорица Станисављевић Петровић, Владета Радовић и Александра Ивановић, МЕДИЈСКА ПИСМЕНОСТ И КУЛТУРА УЧЕНИКА ОСНОВНИХ ШКОЛА У НИШУ
Владимир Коларић, КУЛТУРА ИЗМЕЂУ РАТА ДУХА И ДУХА РАТА: СЛУЧАЈ ИРИНЕ АЛЕКСАНДЕР
Виолета Цветковска Оцокољић и Татјана Цветковски, ЂУБРЕТАРИ И/ИЛИ УМЕТНИЦИ: ДА ЛИ ЈЕ НЕКУЛТУРНО ВЕЛИЧАТИ ОТПАТКЕ
Лана Павловић Алексић, О ГОСТОПРИМСТВУ И ИНОВАТИВНОСТИ

ИСТРАЖИВАЊА

Милена Драгићевић Шешић, КУЛТУРА ПОСЛЕ ГРАЂАНСКОГ РАТА И ВРЕДНОСНОГ РАЗАРАЊА
Татјана Вулић, Марија Вујовић и Анка Михајлов Прокоповић, КУЛТУРА КАО ДЕО ПРОГРАМСКОГ САДРЖАЈА ТЕЛЕВИЗИЈЕ БЕОГРАД – ЈАВНОГ МЕДИЈСКОГ СЕРВИСА СРБИЈЕ
Александар Прњат, ЛИЧНИ ИНТЕРЕС И МОРАЛНА МОТИВАЦИЈА ВЕРНИКА

ПРИКАЗИ

Александра Ђуричић, ЧОКОЛАДА ИЛИ ПОТРАГА ЗА УТЕХОМ

keyboard_arrow_down
11. феб. 2013.

Повеља Другог програма Радио Београда часопису „Култура“

Поводом педесет и пете годишњице оснивања Други програм Радио Београда доделио је часопису  „Култура“  повељу за успешну срадњу, допринос радио стваралаштву и афирмацију радиjа културе и уметности. У име оснивача часописа „Култура“ повељу је примио Пеђа Пивљанин, секретар редакције.

keyboard_arrow_down

Резултати од 41 до 49 од 49