02. феб. 2018.

6. фебруар: Представљање нових бројева часописа КУЛТУРА

У уторак 6. фебруара у 12 часова у Заводу за проучавање културног развитка представљени су 155. и 156. број часописа КУЛТУРА. Теме броја 155. су „Маска и маскирање, минимализам“, а броја 156. „Књижевност постјугословенског времена“.

Учесници:
проф. др Саша Радојчић, уредник теме Маска и маскирање у 155. броју,
Зоран Хамовић, уредник теме Књижевност постјугословенског времена у 156. броју и
проф. др Владислава Гордић Петковић, главна уредница часописа Култура и уредница теме Минимализам у 155. броју

Поздравнa реч:
др Вук Вукићевић, одговорни уредник часописа Култура и директор Завода за проучавање културног развитка.

Низ истраживања представљених у новим бројевима часописа Култура преиспитује, поред тематских прилога, и борбу за позоришну публику у дигиталном добу, везу између географије и уметности, унапређење културе језичког изражавања ученика, али и наставу ликовне културе и улогу наставника.

keyboard_arrow_down
23. јан. 2018.

КУЛТУРА бр. 156/2017 Књижевност постјугословенског времена: судбине и коментари

Image

I КЊИЖЕВНОСТ ПОСТЈУГОСЛОВЕНСКОГ ВРЕМЕНА: СУДБИНЕ И КОМЕНТАРИ

уредници Зоран Хамовић и др Владислава Гордић Петковић

Зоран Хамовић и Владислава Гордић Петковић, УВОДНА РЕЧ ПРИРЕЂИВАЧА
Борис Булатовић, ИДЕОЛОШКИ ТИПОВИ ИНТЕРПРЕТАЦИЈЕ И АКТУЕЛИЗАЦИЈЕ АНДРИЋЕВОГ КЊИЖЕВНОГ ОПУСА У ПОСТЈУГОСЛОВЕНСКОМ КОНТЕКСТУ
Борис Постников, ИЗМЕЂУ ФИКЦИЈЕ И СВЈЕДОЧАНСТВА: КИШ, АЛБАХАРИ, ДРНДИЋ
Весна Кадрић, ПОСТЈУГОСЛАВЕНСКА КЊИЖЕВНОСТ, АУТОРИЦЕ У ФОКУСУ
Фатима Бећаревић, МРАЗ И ПЕПЕО У ПОСТЈУГОСЛАВЕНСКО ВРИЈЕМЕ

II ОСВРТИ

Марија Митровић, ЈУГОСЛОВЕНСКО КЊИЖЕВНО НАСЛЕЂЕ – ПОСТЈУГОСЛОВЕНСКО ЧИТАЊЕ
Адријана Марчетић, КОМПАРАТИВНА ЈУГОСЛАВИСТИКА ИЛИ МОЖЕ ЛИ СЕ ПРЕЖИВЕТИ АПОКАЛИПСА
Нихада Бећировић, ПОСТЈУГОСЛОВЕНСКА КЊИЖЕВНОСТ

III ИСТРАЖИВАЊА

Драган Јаковљевић, KA РАЗУМЕВАЊУ НАЦИОНАЛНЕ ПРИПАДНОСТИ, СРПСКИХ ФИЛОЗОФА И СРПСКЕ ФИЛОЗОФИЈЕ
Милош Ћипранић, ГЕОГРАФИЈА И УМЕТНОСТ
Јована Марчета, КУЛТУРА ИСХРАНЕ КАО ОСНОВА ФРАЗЕОЛОШКОГ ИЗРАЖАВАЊА СРПСКОГ, ФРАНЦУСКОГ И ИТАЛИЈАНСКОГ НАРОДА
Далиборка Пурић и Жана Бојовић, УНАПРЕЂИВАЊЕ КУЛТУРЕ ЈЕЗИЧКОГ ИЗРАЖАВАЊА УЧЕНИКА У ШКОЛСКОМ И ВАНШКОЛСКОМ КОНТЕКСТУ
Исидора Кораћ, Николета Гутвајн и Снежана Мирков, НАСТАВА ЛИКОВНЕ КУЛТУРЕ И УЛОГА НАСТАВНИКА ИЗ ПЕРСПЕКТИВЕ УЧЕНИКА
Дијана Метлић, ЏЕЈМС ЕНСОР: УМЕТНИК МЕЂУ МАСКАМА
Марија Динов Васић, ПРОЦЕСИ ТРАНСКУЛТУРАЛИЗАЦИЈЕ НА ПРИМЕРУ МЕЛОДИЈЕ TWINKLE, TWINKLE LITTLE STAR

IV ПРИКАЗИ

Весна Ђукић, КУЛТУРНА ДИПЛОМАТИЈА

IN MEMORIAM

УСПОМЕНА НА ПЕТРА ПЕРУ ДЕСПОТОВИЋА

keyboard_arrow_down
27. дец. 2017.

КУЛТУРА бр. 155/2017 Маска и маскирање

I МАСКА И МАСКИРАЊЕ
уредник др Саша Радојчић

Саша Радојчић, УВОДНА РЕЧ ПРИРЕЂИВАЧА
Бојан Јовановић, АРХЕТИП МАСКЕ
Бојана Шкорц, СТВАРАЊЕ У ЗОНИ ИЗМЕЂУ МАСКЕ И МАСКИРАНОГ
Дејан Раковић, КВАНТНО-ХОЛОГРАФСКИ ОКВИР ПСИХОСОМАТИКЕ И ДУХОВНОСТИ
Далибор Кличковић, МАСКА У ЈАПАНСКОМ ПОЗОРИШТУ НО КАО ПОСРЕДНИК У КОМУНИКАЦИЈИ УНУТАРЊЕГ И СПОЉАШЊЕГ
Саша Радојчић, НИЧЕОВЕ МАСКЕ – ОГЛЕД О ПЕРСПЕКТИВИЗМУ
Предраг Н. Драгојевић, МАСКА КАО СЛИКА СВЕТА
Маја Ристић, МАСКА У ПОЗОРИШТУ: ОТКРИВАЊЕ ИЛИ РАЗОТКРИВАЊЕ ГЛУМЦА
Лидија Цветић, МАСКИРАЊЕ КАО СЕКСУАЛИЗАЦИЈА ВИЂЕЊА – ОНТОЛОГИЈА И ОТПОР
Миливоје Млађеновић, ЛИЦЕ ИЛИ МАСКА У ЖИВОТУ И ДЕЛУ ЛАЗЕ КОСТИЋА
Марина Миливојевић Мађарев, КАКО ЈЕ ЛИЦЕ ПОСТАЛО МАСКА У САВРЕМЕНОЈ СРПСКОЈ ДРАМИ
Тамара Николић Максић, ПОД МАСКОМ: РАЗВОЈ И ОБРАЗОВАЊЕ ОДРАСЛИХ ПУТЕМ ИЗВОЂЕЊА
Сања Филиповић, ДВОЈСТВО ИДЕНТИТЕТА И УЧЕЊЕ КРОЗ СЦЕНСКИ ИЗРАЗ

II МИНИМАЛИЗАМ

Владислава Гордић Петковић, УВОДНА РЕЧ ПРИРЕЂИВАЧА
Весна Перић, СТРАТЕГИЈЕ ФИЛМСКОГ МИНИМАЛИЗМА И ТРАНСЦЕНДЕНТАЛНО У НАУЧНОФАНТАСТИЧНОМ ФИЛМУ ДОЛАЗАК ДЕНИЈА ВИЛНЕВА
Нада Бузаџић Николајевић, МИНИМАЛИЗАМ У КРАТКИМ ПРИЧАМА ЕН БИТИ: КАО СТАКЛО
Биљана Радић-Бојанић, БОГАТСТВО МИНИМАЛИЗМА НА ИНТЕРНЕТУ
Aлександар Јоксимовић, МИНИМАЛИЗАМ КАО ИЗРАЗ ВИЗУЕЛНОГ ИДЕНТИТЕТА НА СЕФАРДСКИМ СПОМЕНИЦИМА НА ЈЕВРЕЈСКОМ ГРОБЉУ У БЕОГРАДУ
Јасмина Чубрило, АСПЕКТИ МИНИМАЛИЗМА У УМЕТНОСТИ ДЕВЕДЕСЕТИХ: МИРЈАНА ЂОРЂЕВИЋ И ИВАН ИЛИЋ
Ана Симона Зеленовић, РАЗМАТРАЊЕ МОГУЋНОСТИ КАРАКТЕРИЗАЦИЈЕ СВЕТЛОСНИХ ФОРМИ ВОЈИНА БАКИЋА КАО МИНИМАЛ АРТА

III ИСТРАЖИВАЊА

Дејана Прњат, БОРБА ЗА ПОЗОРИШНУ ПУБЛИКУ У ДИГИТАЛНОМ ДОБУ
Мароје Вишић, ЗНАЧАЈ КУЛТУРЕ У КРИТИЧКОЈ ТЕОРИЈИ МАРКУЗЕА
Владимир Кривошејев, АНАЛИЗА РЕЗУЛТАТА АНКЕТИРАЊА ПОСЕТИЛАЦА НАРОДНОГ МУЗЕЈА ВАЉЕВО У АВГУСТУ 2016. ГОДИНЕ
Адам Софронијевић и Тамара Вученовић, ЗАПАДНА КУЛТУРА И ДИГИТАЛНО ОД ПОЛИСА ДО ВИРТУЕЛНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ
Тијана Борић, ДВОР У САВАМАЛИ – ТЕМЕЉ СРПСКОГ БЕОГРАДА ИЗВАН ШАНЦА

IV ОСВРТИ И ПРИКАЗИ

Марина Арсеновић Павловић, ПРИКАЗ КЊИГЕ КАКО ЈЕ МУШКИ РОД ОД ДЕВИЦА
Борис Илић, СОЦИОЛОШКО ЧИТАЊЕ ПОПУЛАРНОГ

keyboard_arrow_down
06. окт. 2017.

бр. 154/2017 Критичка историја преиначавања јавних простора Београда – од краја 18. до почетка 21. века

I КРИТИЧКА ИСТОРИЈА ПРЕИНАЧАВАЊА ЈАВНИХ ПРОСТОРА БЕОГРАДА (ОД КРАЈА 18. ДО ПОЧЕТКА 21. ВЕКА)
уредник др Александар Кадијевић

Александар Кадијевић, АРХИТЕКТОНСКО-УРБАНИСТИЧКА ПРЕИНАЧАВАЊА БЕОГРАДА (XIX–XXI ВЕК)
Бојан Ковачевић, ПРЕИСПИТИВАЊЕ ОСНОВНИХ, КАТЕГОРИЈАЛНИХ ПОЈМОВА ВЕЗАНИХ ЗА ПРЕИНАЧАВАЊЕ АРХИТЕКТОНСКО-УРБАНИСТИЧКЕ МАТРИЦЕ БЕОГРАДА
Бојана Илић, ВОЈСКА И УРБАНИСТИЧКА СЛИКА БЕОГРАДА ТОКОМ XIX И ПОЧЕТКОМ XX ВЕКА
Саша Михајлов и Биљана Мишић, ДВОРСКИ КОМПЛЕКС НА ТЕРАЗИЈАМА: ОД ВЛАДАРСКОГ ДОМА ДО РЕПРЕЗЕНТАТИВНОГ ЈАВНОГ ПРОСТОРА
Марија Покрајац, ДОПРИНОС АРХИТЕКТЕ ДАНИЛА ВЛАДИСАВЉЕВИЋА У ТРАНСФОРМАЦИЈИ ЈАВНИХ ПРОСТОРА БЕОГРАДА КРАЈЕМ XIX И ПОЧЕТКОМ XX ВЕКА
Милан Просен, ПАЛАТА СРПСКЕ АКАДЕМИЈЕ НАУКА И УМЕТНОСТИ И ЈАВНИ ПРОСТОР КНЕЗ МИХАИЛОВЕ УЛИЦЕ
Марина Павловић, НОВИ УНИВЕРЗИТЕТСКИ ЦЕНТАР МЕЂУРАТНОГ БЕОГРАДА
Владана Путник Прица, СПОРТ У ЈАВНОМ ПРОСТОРУ: ГЕНЕЗА БЕОГРАДСКИХ СОКОЛСКИХ ДОМОВА И СТАДИОНА
Марија Милинковић и Драгана Ћоровић, БЕОГРАДСКИ ПАСАЖИ XX ВЕКА
Aлекса Цигановић, АНКЕТНИ КОНКУРС ЗА УРЕЂЕЊЕ ТРГА МАРКСА И ЕНГЕЛСА У БЕОГРАДУ 1976. ГОДИНЕ
Марија Павловић, УЛОГА, ОБЛИКОВАЊЕ И ПРЕОБРАЖАЈ СПОРТСКИХ ОБЈЕКАТА У БЕОГРАДУ У XIX И XX ВЕКУ У ОДНОСУ НА ПОТРЕБЕ ГРАДА
Милан Попадић, МАКЕТА КАО ЈАВНИ ПРОСТОР
Александра Ђукић и Марија Цветковић, ЈАВНИ ГРАДСКИ ПРОСТОР НАСУПРОТ ТРЖНОМ ЦЕНТРУ У КОНЗУМЕРИСТИЧКОЈ КУЛТУРИ
Бојана Миљковић Катић, СРПСКА ГРОБЉА И ПРОМЕНЕ У ПРОСТОРУ

II ИСТРАЖИВАЊА

Ана Пешикан и Јелена Јоксимовић, КВАЛИТЕТ ДЕЧЈИХ ТЕЛЕВИЗИЈСКИХ ПРОГРАМА У СРБИЈИ ВИЂЕН ОЧИМА ДЕЦЕ И РОДИТЕЉА
Предраг Крстић, ПОГЛЕД ДРУГОГ И САМОСАЗНАЊЕ: ЖИВОТИЊЕ КАО ПРОВОКАЦИЈА
Душко Кузовић, КУЛТУРНЕ ОСНОВЕ АРХИТЕКТУРЕ МОДЕРНЕ У ЈУГОСЛАВИЈИ (1945–1990)
Дејан Ђорђић и Јована Милутиновић, МУЗЕЈ КАО СОЦИЈАЛНО ИНКЛУЗИВНА ИНСТИТУЦИЈА
Бернарда Катушић, АНИКА И ВЕЛИКИ ДРУГИ
Лидија Цветић, ДИЈАЛЕКТИКА ТЕЛА – ФЕМИНИЗАЦИЈА ФИЛМСКОГ ЈЕЗИКА
Иван Нишавић, ЕПИКУРОВ МОРАЛ И ПРАВДА
Милош Милошевић, НОВИ РЕАЛИЗАМ У СРПСКОМ ФИЛМУ
Ирена Ристић, КА НОВИМ ВИДОВИМА КОЛЕКТИВИТЕТА

III ОСВРТИ И ПРИКАЗИ
Адам Нинковић, КРИТИЧКА МИСАО О ЧОВЕЧАНСТВУ
Весна Ивановић, ТЕОРИЈЕ КУЛТУРЕ

keyboard_arrow_down
06. окт. 2017.

Промоција 154. броја часописа КУЛТУРА: Критичка историја преиначавања јавних простора Београда

У понедељак 9. октобра у 12 сати у Галерији Завода за проучавање културног развитка јавности је  представљен нови број часописа Култура.

Говорили су:
Проф. др Александар Кадијевић, уредник теме Критичка историја преиначавања јавних простора Београда
Арх. Бојан Ковачевић, аутор текста у овом броју
Г-ђа проф. др Владислава Гордић Петковић, главни уредник часописа Култура.

Скуп је поздравио др Вук Вукићевић, одговорни уредник часописа Култура и директор Завода за проучавање културног развитка.

keyboard_arrow_down
29. мај 2017.

бр. 153/2017 Етичко читање уметности

I ЕТИЧКО ЧИТАЊЕ УМЕТНОСТИ
уредници др Александар Прњат и др Уна Поповић

Александар Прњат и Уна Поповић, УВОДНА РЕЧ ПРИРЕЂИВАЧА
Владислава Гордић Петковић, ЕТИЧКИ ИЗБОР И ГРАНИЧНЕ СИТУАЦИЈЕ У ПРОЗИ АНТОНИЈА ИСАКОВИЋА
Уна Поповић, ИДЕАЛ ЛЕПОТЕ И СУБЈЕКТИВНА ОПШТОСТ: МОРАЛНО У КАНТОВОЈ ЕСТЕТИЦИ
Ана Елаковић Ненадовић, ЕТИЧКА ФУНКЦИЈА ПЕСНИШТВА У ЛИКУРГОВОЈ БЕСЕДИ ПРОТИВ ЛЕОКРАТА
Никола Танасић, ΚΑΛΟΚΑΓΑΘΙΑ И ЕСТЕТИЧКЕ НОРМЕ САВРЕМЕНОГ ХОЛИВУДА
Милена Стефановић, ПОПУЛАРНА КУЛТУРА И ЕТИКА
Милош Миладинов, ПЛАТОНОВ МОРАЛНИ АРГУМЕНТ ПРОТИВ ПЕСНИШТВА
Предраг Драгојевић, ГРАФИТИ: КОНСТРУИСАЊЕ ТЕОРИЈЕ ИЗ ИСКАЗА УМЕТНИКА И НЕКЕ НЕДОУМИЦЕ
Александар Јоксимовић, ЕТИЧКО ЧИТАЊЕ ВИЗУЕЛНИХ СИМБОЛА АРХИТЕКТЕ БОГДАНА БОГДАНОВИЋА
Тања Тодоровић, МАРКУЗЕОВА КРИТИКА САВРЕМЕНЕ КУЛТУРЕ И УМЕТНОСТИ
Душан Миленковић, МОРАЛНО ВАСПИТАЊЕ И МУЗИЧКА ФОРМА У ПЛАТОНОВОЈ ДРЖАВИ И АРИСТОТЕЛОВОЈ ПОЛИТИЦИ
Маја Ристић, ЕТИКА У ПОЗОРИШТУ

II ИСТРАЖИВАЊА

Ирис Видмар, О ВРИЈЕДНОСТИ И БЕЗВРИЈЕДНОСТИ ХУМАНИСТИЧКИХ ЗНАНОСТИ
Жељко Сенковић и Славен Лендић, МЕТАМОРФОЗЕ ТУМАЧЕЊА ЈАВНОГ И ПРИВАТНОГ ПОДРУЧЈА
Мирјана Радојичић, АВАНГАРДА, КИЧ И ЛЕВЕ ИДЕЈЕ
Машан Богдановски, БОГ, ПРИРОДА И ЈЕЗИК: ОГЛЕД О БАРКЛИЈЕВОЈ ФИЛОЗОФИЈИ НАУКЕ
Радомир Стојановић и Бранко Красојевић, КУЛТУРНО ИСТОРИЈСКИ САДРЖАЈИ КАО ЕЛЕМЕНТ ТУРИСТИЧКЕ ПОНУДЕ БЕОГРАДСКИХ ПРИГРАДСКИХ ОПШТИНA

III ОСВРТИ

Ђуро Шушњић, КУЛТУРА РЕДА И НЕРЕД У КУЛТУРИ

IV ПРИКАЗИ

Димитрије Буквић, КАФАНОЛОШКИ ВОДИЧ КРОЗ БОЕМСКИ БЕОГРАД
Драгана Ћоровић, ПОСЕБАН ПОГЛЕД НА МЕДИТЕРАНСКЕ ПРЕДЕЛЕ АРХИТЕКТОНСКОГ МОДЕРНИЗМА
Младен Калпић, КИРК ДАГЛАСОВ 100-ТИ РОЂЕНДАН
Марина Лукић Цветић и Драгана Мартиновић, ПРИКАЗИ УМЕТНИЧКИХ ИЗЛОЖБИ У ГАЛЕРИЈИ ЗАВОДА ЗА ПРОУЧАВАЊЕ КУЛТУРНОГ РАЗВИТКА У 2016. ГОДИНИ

V IN MEMORIAM

УСПОМЕНА НА МИЛОША МИШУ НЕМАЊИЋА

keyboard_arrow_down
10. апр. 2017.

бр. 152/2016. Хумано, трансхумано и постхумано у култури и уметности / Естетизација политике и политизација уметности

I ХУМАНО, ТРАНСХУМАНО И ПОСТХУМАНО У КУЛТУРИ И УМЕТНОСТИ
уредница др Ангелина Милосављевић Аулт

Ангелина Милосављевић Аулт, УВОДНА РЕЧ ПРИРЕЂИВАЧА
Андрија Филиповић, ОНТОПОЛИТИКЕ АХУМАНОГ: ОД (ПРОШИРЕНОГ ПОЉА) ЉУДСКОГ ДО ОНОГ ПОСЛЕ ЧОВЕКА
Ђорђе Ђорђевић, ФИЛМСКЕ ДИСТОПИЈЕ И ТРАНСХУМАНИЗАМ: КИБОРГ – ОД ФИЛМСКОГ МИТА ДО РЕАЛНОСТИ
Анета Стојнић, ИМА ЛИ ПОСТХУМАНОГ ПЕРФОРМЕРА
Татјана Милосављевић, КИБОРГ ОД МИТА ДО ТЕХНОКАПИТАЛИЗМА У РОМАНУ SALT FISH GIRL ЛАРИСЕ ЛАИ
Искра Вуксановић, ТРЕЋИ РОД И СТАРЕ ЖИВОТИЊЕ У ПИСМИМА ИЗ НОРВЕШКЕ ИСИДОРЕ СЕКУЛИЋ
Неда Радуловић, ДИСКУРЗИВНЕ ПРОМЕНЕ И ТЕНДЕНЦИЈЕ У ТЕОРИЈАМА ПОСТХУМАНИЗМА

II ЕСТЕТИЗАЦИЈА ПОЛИТИКЕ И ПОЛИТИЗАЦИЈА УМЕТНОСТИ
уредници др Ангелина Милосављевић Аулт и др Александар Прњат

Ангелина Милосављевић Аулт и Александар Прњат, УВОДНА РЕЧ ПРИРЕЂИВАЧА
Ангелина Милосављевић Аулт, ПОЛИТИКА ПРЕТОЧЕНА У ЈЕЗИК УМЕТНОСТИ У СТАРИМ УМЕТНИЧКИМ ПРАКСАМА
Предраг Драгојевић, УМЕТНИЧКА БАШТИНА КАО ПОЛИТИЧКО СРЕДСТВО – ТЕРАЗИЈСКА ЕПИЗОДА
Милица Божић Маројевић, РАТ СЕЋАЊА – (ЗЛО)УПОТРЕБЕ ДИСОНАНТНОГ НАСЛЕЂА У ПОЛИТИЧКЕ СВРХЕ
Вера Обрадовић, ХУМАНИСТИЧКЕ ИДЕЈЕ СОЊЕ ВУКИЋЕВИЋ У КОРЕОДРАМАМА – СКИЦА ЗА МОНОГРАФИЈУ
Никола Пиперски, УМЕТНОСТ И ПОЛИТИКА, ПОРТРЕТИ ДВЕ ПРИНЦЕЗЕ ИЗ ДИНАСТИЈЕ АРПАДОВИЋ
Ирина Милутиновић, ПОЛИТИЗАЦИЈА КЊИЖЕВНЕ ПРОДУКЦИЈЕ КРОЗ ПРИЗМУ БЕОГРАДСКОГ САЈМА КЊИГА

III ИСТРАЖИВАЊА

Тамара Огњевић, ЗЛАТНЕ ВИЉУШКЕ ИЗМЕЂУ МИТА И СТВАРНОСТИ
Данијела Вићентијевић, ЈАЧАЊЕ ИНТЕРКУЛТУРАЛНОГ ДИЈАЛОГА ПРОЈЕКТИМА ПРЕКОГРАНИЧНЕ САРАДЊЕ У ОБЛАСТИ КУЛТУРНОГ ТУРИЗМА
Никола Божиловић, КУЛТУРА СЕЋАЊА И ЈУГОСЛОВЕНСКИ РОКЕНРОЛ
Живана Крејић и Слободан Черовић, MОГУЋНОСТИ ИМПЛЕМЕНТАЦИЈЕ ПРЕОСТАЛИХ ВЕТРЕЊАЧА У ТУРИСТИЧКУ ПОНУДУ ВОЈВОДИНЕ
Душан Мојић, О ПРЕОВЛАЂУЈУЋЕМ СХВАТАЊУ КУЛТУРЕ У ТЕОРИЈИ ОРГАНИЗАЦИЈЕ
Горан Гаврић, ПРАКСЕОЛОШКИ ПРОБЛЕМИ ИЗГРАДЊЕ ОДНОСА НАУКЕ И УМЕТНОСТИ
Биљана Јокић, ПРЕДИКТОРИ НАМЕРА И ПОНАШАЊА: МОГУ ЛИ МУЗЕЈСКИ ФЕСТИВАЛИ ПОВЕЋАТИ ПОПУЛАРНОСТ МУЗЕЈА
Синиша Стефановић, ЋИРИЛИЦА У УСТАВУ СРБИЈЕ: ПРЕГЛЕД ЗНАЧАЈНИЈЕ ИЗВОРНЕ ГРАЂЕ (1974 – 2014)

IV ОСВРТИ

Дејан Дашић, БРЕНДИРАЊЕ МЕСТА И/ИЛИ ДЕСТИНАЦИЈА

keyboard_arrow_down
10. апр. 2017.

бр. 151/2016. Кафана: то сјајно треће место

I КАФАНА: ТО СЈАЈНО ТРЕЋЕ МЕСТО
уредник проф. др Драгољуб Б. Ђорђевић

Драгољуб Б. Ђорђевић, УВОДНА РЕЧ ПРИРЕЂИВАЧА
Душан Маринковић, Душан Ристић и Лада Маринковић, ТРЕЋА МЕСТА: ГЕНЕАЛОГИЈА ЈЕДНЕ ХЕТЕРОТОПИЈЕ ГРАЂАНСКОГ ДРУШТВА
Небојша Милићевић и Срђан Марковић, УЛOГA КAФAНA У ЖИВOTУ И СTВAРAЛAШTВУ УMETНИКA XIX ВEКA У ФРAНЦУСКOJ
Димитрије Буквић, КАФАНСКА И ИНТЕРНЕТСКА ДРУШТВЕНОСТ: УПОРЕЂИВАЊЕ
Дејан Крстић, КУЛТУРНИ КОРЕНИ СРПСКЕ КАФАНЕ
Ђорђе Ђекић и Милош Павловић, ГОСТИОНИЦЕ – ПРЕТЕЧЕ КАФАНА
Недељко Р. Богдановић и Драгољуб Б. Ђорђевић, КАФАНСКИ ИМЕНОСЛОВ
Драган Коковић, КАФАНА КАО НАША СВАКОДНЕВИЦА И ОБРАЗАЦ ПОНАШАЊА
Срђан Шљукић и Никола Волић, КАФАНА У РАВНИЧАРСКОМ СЕЛУ: ОД БИРЦУЗА ДО КАФИЋА
Душан Мојић, ТО СЈАЈНО ТРЕЋЕ МЕСТО ЗА НАЈЛЕПШЕ ТРЕЋЕ ПОЛУВРЕМЕ
Миља Стијовић, ЗНАК ПИТАЊА ЗА БЕОГРАДСКЕ КАФАНЕ
Маша Вукановић, ОД УМЕТНИЧКЕ АКЦИЈЕ ДО ТУРИСТИЧКЕ АТРАКЦИЈЕ – (РЕ)КОНСТРУИСАЊЕ СТАРОГРАДСКЕ КУЛТУРЕ У СКАДАРЛИЈИ И ЊЕНИМ КАФАНАМА
Љубинко Пушић, ЗAШТО КАФЕ НИКАД НЕЋЕ ПОСТАТИ CAFFÈ
Вера Меворах, ТУРБО-ФОЛК – БАЛКАНИЗАМ, ОРИЈЕНТАЛИЗАМ И ДРУГОСТ
Борис Козјак и Иван Маркешић, ПРАВНА РЕГУЛАЦИЈА КОЦКАЊА КАО ЗАБАВЕ (У КАВАНАМА И КРЧМАМА НА ТЛУ ХРВАТСКЕ) – ПОВИЈЕСНИ ХОД

II ИСТРАЖИВАЊА
Ивана Анчић, УЛОГА УМЕТНОСТИ И ИСТОРИЈЕ У РЕПРЕЗЕНТАЦИЈИ ХОЛОКАУСТА
Иван Милојевић, РАЧУНОВОДСТВЕНА АНАЛИЗА ИЗДАТАКА ЗА БУЏЕТСКО ФИНАНСИРАЊЕ КУЛТУРЕ У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ

III ОСВРТИ
Бранислав Г. Михајлов, ВРЕДНОСТИ КУЛТУРЕ ИЗМЕЂУ САДРЖАЈА И ПРОМОЦИЈЕ – ЈЕДНА ИЗЛОЖБА, ЈЕДНО ГЛЕДАЊЕ

IV ПРИКАЗИ
Милош Јовановић, МИ СМО РОЂЕНИ ЗА ТИЈА ЧОЧЕЦИ: О САБОРУ ТРУБАЧА У ГУЧИ
Јелена Петковић, КУЛТУРА КАФАНЕ

keyboard_arrow_down
27. март 2017.

Tеме и рокови за пријем текстова у часопису „Култура“ у 2017. години

У понедељак 20. марта Управни одбор Завода за проучавање културног развитка је усвојио план активности за 2017. годину, тако да редакција часописа „Култура“ може почети са припремом тема у текућој години.

Tеме и рокови за пријем текстова у часопису Култура у 2017. години су следећи:

1. Пријем текстова за пролећни 154. број је до 15. априла 2017. године; главна тема у овом броју часописа је Критичка историја преиначавања јавних простора Београда (од краја 18. до почетка 21. века), коју припрема и уређује проф. др Александар Кадијевић;

2. Пријем текстова за летњи 155. број је до 15. јуна 2017. године; главне теме у овом броју часописа су Јубилеј Завода за проучавање културног развитка – 50 година постојања, коју припрема и уређује др Слободан Мрђа и Маска и маскирање, коју припрема и уређује проф. др Саша Радојчић;

3. Пријем текстова за јесењи 156. број је до 15. августа 2017. године; главне теме у овом броју часописа су Српска књижевност у постјугословенском времену, коју припрема и уређује господин Зоран Хамовић и Минимализам, коју припрема и уређује проф. др Владислава Гордић Петковић;

4. Пријем текстова за зимски 157. број је до 15. октобра 2017. године; главне теме у овом броју часописа су Матрилинеарност, коју припрема и уређује проф. др Владислава Гордић Петковић и Култура и девијантност, коју припрема и уређује доц. др Милана Љубичић.

Преузмите Упутство за предају радова часопису „Култура“:

keyboard_arrow_down
31. окт. 2016.

Представљање бројева 149. и 150. часописа КУЛТУРА

У четвртак 3. новембра у 12 сати у просторијама Завода представљени су 149. и 150. број часописа КУЛТУРА. Тема броја 149. је КРИЗА НАРАЦИЈЕ, а 150-ог броја је ЛАЖ У УМЕТНОСТИ И КУЛТУРИ. Уредник тематских целина обају бројева је проф. др Владислава Гордић Петковић.

На промоцији су говорили:
Проф. др Владислава Гордић Петковић
проф. др Александар Прњат, главни уредник часописа и
Марина Лукић Цветић, одговорна уредница часописа, в. д. директора Завода за проучавање културног развитка.

kultura_149_150_web

keyboard_arrow_down

Резултати од 11 до 20 од 46