01. нов. 2018.

Промоција часописа КУЛТУРА бр. 159 – Стогодишњица присаједињења Војводине Србији

Поводом обележавања стогодишњице присаједињења Војводине Србији часопис Култура посветио је темат овом јубилеју. На дан када је пре сто година Прва српска армија под командом војводе Петра Бојовића у Првом светском рату ослободила Београд, 1. новембра 2018. у Заводу за проучавање културног развитка представљен је нови, 159. број часописа Култура.

На промоцији су говорили:
проф. др Слободан Бјелица, уредник теме Стогодишњица присаједињења Војводине Србији,
проф. др Владислава Гордић Петковић, главна уредница часописа Култура и
др Вук Вукићевић, одговорни уредник часописа Култура и директор Завода за проучавање културног развитка.

Према оцени уредника темата: „Присаједињење Војводине Србији, чију стогодишњицу обележавамо ове године, процес је од епохалног историјског значаја, који још увек није у потпуности расветљен.“
Поред ове теме, 159. број часописа Култура у другом делу обухвата и текстове који говоре о великом архитекти Николи Добровићу. Уредник овог темата је др Александар Кадијевић.

 

I СТОГОДИШЊИЦА ПРИСАЈЕДИЊЕЊА ВОЈВОДИНЕ СРБИЈИ
уредник др Слободан Бјелица

Слободан Бјелица, УВОДНА РЕЧ ПРИРЕЂИВАЧА
Слободан Бјелица, РАДИКАЛСКА КОНЦЕПЦИЈА ПРИСАЈЕДИЊЕЊА ВОЈВОДИНЕ СРБИЈИ 1918. ГОДИНЕ
Јован Буковала и Нинослав Спасић, ДР ИГЊАТ ПАВЛАС – СКРАЈНУТИ ПРИСАЈЕДИНИТЕЉ ВОЈВОДИНЕ СРБИЈИ
Јована Касаш, САМООПРЕДЕЉЕЊЕ ТЕМИШВАРСКИХ СРБА ДА СЕ ПРИСАЈЕДИНЕ КРАЉЕВСТВУ СРБА, ХРВАТА И СЛОВЕНАЦА
Саша Марковић, ЈУГОСЛОВЕНСКИ ИДЕАЛИЗАМ СРПСКОГ ПАТРИОТИЗМА – ДЕМОКРАТЕ У ВОЈВОДИНИ 1918. ГОДИНЕ
Ђура Харди, БАЧКИ РУСИНИ И ЈОВАН ХРАНИЛОВИЋ У ДАНИМА ПРИСАЈЕДИЊЕЊА ВОЈВОДИНЕ КРАЉЕВИНИ СРБИЈИ 1918. ГОДИНЕ
Александар Хорват, БАРАЊА У ВРЕМЕ НОВОСАДСКЕ ВЕЛИКЕ НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ И СТВАРАЊА ЈУГОСЛОВЕНСКЕ ДРЖАВЕ 1918. ГОДИНЕ

II АРХИТЕКТА НИКОЛА ДОБРОВИЋ – ПЕДЕСЕТ ГОДИНА ПОСЛЕ
уредник др Александар Кадијевић

Александар Кадијевић, УВОДНА РЕЧ ПРИРЕЂИВАЧА
Бојан Ковачевић, НИКОЛА ДОБРОВИЋ 2017. ГОДИНЕ
Марија Милинковић, ОСНОВНИ ПРИНЦИПИ АРХИТЕКТУРЕ НИКОЛЕ ДОБРОВИЋА
Иван Р. Марковић и Милан П. Миловановић, ГРАДИТЕЉСКА ДЕЛАТНОСТ АРХИТЕКТЕ НИКОЛЕ ДОБРОВИЋА У ПРАГУ (1922–1933)
Владимир Митровић, НИКОЛА ДОБРОВИЋ: КОНКУРС ЗА ПОЗОРИШТЕ У НОВОМ САДУ ИЗ 1928–1929. ГОДИНЕ
Небојша Антешевић, ДЕЛОВАЊЕ НИКОЛЕ ДОБРОВИЋА НА ЈАДРАНУ
Владана Путник Прица, ДОБРОВИЋЕВИ НЕРЕАЛИЗОВАНИ ПРОЈЕКТИ ПОЛИТИЧКО-СПОРТСКОГ СТАДИОНА И ФИСКУЛТУРНОГ ПОЈАСА
Милан Попадић, ГЕНЕРАЛШТАБ НИКОЛЕ ДОБРОВИЋА КАО МЕМОРИЈСКИ ТОПОС У 21. ВЕКУ
Александар Кадијевић, ДОБРОВИЋ И БРАШОВАН – ДВЕ ИСПРЕПЛЕТАНЕ СТВАРАЛАЧКЕ БИОГРАФИЈЕ
Драгана Ћоровић, ПРИРОДА, ПЕЈЗАЖ, ВРТ: МИСАОНЕ ПРИТОКЕ У ДЕЛУ НИКОЛЕ ДОБРОВИЋА
Александра Ђорђевић, СТВАРАЊЕ И РУШЕЊЕ ВОЈНОГ ИДЕНТИТЕТА
НА ПРИМЕРУ ЗГРАДЕ ДОБРОВИЋЕВОГ ГЕНЕРАЛШТАБА

III ИСТРАЖИВАЊА

Никола Млађеновић, КОРУМПИРАНА ТРАГЕДИЈА, ОТУЂЕНА УТОПИЈА
Страхиња Савић, АРХИВИРАЊЕ СЕЋАЊА У ФИЛМОВИМА ПОЧЕТАК И МЕМЕНТО
Жељко Крстић, ВАЉЕВО У ПОТРАЗИ ЗА ИДЕНТИТЕТОМ
Адријана Турајлић, ГРАФИТИ ИЛИ УЛИЧНА УМЕТНОСТ

IV ОСВРТИ И ПРИКАЗИ

Адам Нинковић, ВЕОМА ИНСТРУКТИВАН ЗБОРНИК НАУЧНИХ РАДОВА
Ана Стевановић, КОМУНИКАЦИЈСКЕ ВЕШТИНЕ

keyboard_arrow_down
01. окт. 2018.

Представљање часописа Култура број 158

Представљање новог броја часописа за теорију и социологију културе и културну политику Култура број 158, одржано је данас 1. октобра 2018. у Заводу за проучавање културнoг развитка. Теме 158. броја су: „Медијске интерпретације“ и „Шта је то средњи век: из перспективе дијалога Истока и Запада?“.

На данашњој промоцији говорили су:

проф. др Дејана Прњат, уредница теме „Медијске интерпретације“
проф. др Владислава Гордић Петковић, главна уредница часописа Култура
др Вук Вукићевић, одговорни уредник часописа Култура и директор Завода за проучавање културног развитка.

Како је напоменуто у поздравној речи приређивача: „У темату посвећеном медијским интерпретацијама пред читаоцима се налази девет радова, који из различитих углова разматрају ову тему. Док прва три рада имају теоријски приступ теми, остали се могу окарактерисати као студије случаја.“

У оквору теме „Шта је то средњи век: из перспективе дијалога Истока и Запада?“ налазе се три текста који приказују сусрете далеких култура са српском културом.

У рубрици истраживања преиспитују се поред тематских прилога, уметност, књижевност, настава ликовне културе и стручне компетенције наставника, док су у завршном делу броја дати осврти и прикази књига из области социологије.

keyboard_arrow_down
10. јул 2018.

Нови број часописа КУЛТУРА

Image

I МЕДИЈСКЕ ИНТЕРПРЕТАЦИЈЕ
уредница др Дејана Прњат

Дејана Прњат, УВОДНА РЕЧ ПРИРЕЂИВАЧА
Драган Ћаловић, МЕДИЈИ И ИНТЕРПРЕТАЦИЈА СТВАРНОГ
Весна Миленковић, КОНСЕНЗУС КОМПЕТЕНТНИХ ДИСКУТАНАТА –
МЕДИЈСКА ИНТЕРПРЕТАЦИЈА ИСТИНЕ
Милан Радовановић, ПРИНЦИПИ МЕДИЈСКОГ УТИЦАЈА
Филип Дуканић, МЕДИЈСКЕ МАНИПУЛАЦИЈЕ У ОБЛАСТИ САВРЕМЕНЕ ЕСТЕТИКЕ
Александар Радовановић, ОСКАР ВАЈЛД У СЈЕДИЊЕНИМ ДРЖАВАМА
Дејана Прњат, ПОСЛЕДЊИ ДАНИ ХОЛАНДСКОГ СЛИКАРА У ФИЛМУ С ЉУБАВЉУ, ВИНСЕНТ: МИСТЕРИЈА ВАН ГОГА
Зехра Јигит, ПРИКАЗ НОСТАЛГИЈЕ ХОНГ КОНГА КАО ТЕМЕ У ТРИЛОГИЈИ КАР-ВАЈА
Драгана Продановић, МИТОВИ ОБОЈЕНИ НОСТАЛГИЈОМ: ХОЛИВУДСКИ ПОГЛЕД НА НОВИНАРСТВО
Никола Зечевић, МЕДИЈСКЕ ИНТЕРПРЕТАЦИЈЕ ДЈЕЛОВАЊА САБАТА ЦЕВИЈА И КРИПТО-ЈЕВРЕЈСКЕ ЗАЈЕДНИЦЕ ДОНМЕХ НА БАЛКАНУ

II ШТА ЈЕ ТО СРЕДЊИ ВЕК
уредник др Далибор Кличковић

Далибор Кличковић, УВОДНА РЕЧ ПРИРЕЂИВАЧА
Ирена Плаовић, ПОЕЗИЈА МОНАШТ(А)ВА
Далибор Кличковић, ПОРЕЂЕЊЕ БУДИСТИЧКОГ ПОИМАЊА НЕСТАЛНОСТИ СВЕТА У ЈАПАНСКОМ ДЕЛУ ХОЂОКИ И СХВАТАЊА ПРОЛАЗНОСТИ У СТАРОЈ СРПСКОЈ КЊИЖЕВНОСТИ
Мина М. Ђурић, МЕДИЈАВЕЛИСТИЧКО НАСЛЕЂЕ ЈАПАНА И ВИЗАНТА У СРПСКОЈ КЊИЖЕВНОСТИ ДИГИТАЛНОГ МОДЕРНИЗМА

III ИСТРАЖИВАЊА

Наташа Паниан, ПОКРЕТ КАО СТАЊЕ ФОРМЕ
Сања Б. Филиповић и Весна Јањевић Поповић, УТИЦАЈ ИНИЦИЈАЛНОГ ОБРАЗОВАЊА НА СТРУЧНЕ КОМПЕТЕНЦИЈЕ НАСТАВНИКА-УМЕТНИКА И НАСТАВНИКА-НЕУМЕТНИКА У НАСТАВИ ЛИКОВНЕ КУЛТУРЕ
Јелена Ђорђевић, РАЗЛИКА У ВЕДРИНИ
Божидар Филиповић, ДИРКЕМОВО КОРИШЋЕЊЕ РЕЧИ КУЛТУРА – АНАЛИЗА САДРЖАЈА
Тамара Вученовић, ПАРАДИГМА ПАРТИЦИПАТИВНОСТИ У САВРЕМЕНОМ МЕДИЈСКОМ КОНТЕКСТУ

IV ОСВРТИ И ПРИКАЗИ

Милена Драгићевић Шешић, ИДЕНТИТЕТ У НАСТАЈАЊУ
Владимир Коларић, У ТРАГАЊУ ЗА ИДЕНТИТЕТОМ
Витомир Теофиловић, АНТОЛОГИЈА РУСКОГ АФОРИЗМА

keyboard_arrow_down
26. апр. 2018.

Представљање часописа КУЛТУРА број 157

Промоција новог, 157. броја часописа чије су теме Матрилинеарност и Култура и девијантност одржана је у четвртак 26. априла у 11 сати у просторијама Завода за проучавање културног развитка, ул. Риге од Фере бр. 4.

На промоцији су говорили:

проф. др Милана Љубичић, уредница теме Култура и девијантност
проф. др Владислава Гордић Петковић, главна уредница часописа КУЛТУРА и уредница теме Матрилинеарност
Пеђа Пивљанин, секретар редакције часописа КУЛТУРА

Image

keyboard_arrow_down
24. апр. 2018.

КУЛТУРА бр. 157/2017 Матрилинеарност / Култура и девијантност

Image       

I МАТРИЛИНЕАРНОСТ
уредница др Владислава Гордић Петковић

Владислава Гордић Петковић, УВОДНА РЕЧ ПРИРЕЂИВАЧА
Кристина Јоргић, ПРИНЦИП МАТРИЛИНЕАРНОСТИ У РАБИНСКОМ ЈУДАИЗМУ
Нађа Бобичић, НАЋИ СВОЈЕ МЕСТО У ЛАНЦУ ЖЕНСКЕ ИСТОРИЈЕ: МАТРИЛИНЕАРНОСТ У ОПУСУ ЕЛЕНТЕ ФЕРАНТЕ
Селма Раљевић, ЊЕНА КРАТКА ПРИЧА ЖИВЉЕЊА И УМИРАЊА У ЗБИРЦИ ПЈЕСАМА ДО СМРТИ НАРЕДНЕ СЕНКЕ МАРИЋ
Бојана Јаковљевић, МЕХАНИЧКИ И НЕЖИВИ СВЕТ У ПИНЧОНОВОМ РОМАНУ В.

II КУЛТУРА И ДЕВИЈАНТНОСТ
уредница др Милана Љубичић

Милана Љубичић, УВОДНА РЕЧ ПРИРЕЂИВАЧА
Слађана Драгишић Лабаш, НОВА КУЛТУРА УПОТРЕБЕ АЛКОХОЛА: BINGE DRINKING – КОНЗУМАЦИЈА УМЕСТО КОМУНИКAЦИЈЕ
Ђорђе Игњатовић, КУЛТУРА И КРИМИНАЛИТЕТ
Урош Томић, КРИМИНАЛИТЕТ И ЕТОС АФРОАМЕРИЧКИХ БАНДИ НА ПОДРУЧЈУ УРБАНОГ ЛОС АНЂЕЛЕСА
Владимир Ментус, КУЛТУРНИ ЧИНИОЦИ КАРОШИЈА И КАРО-ЂИСАТСУА
Ана Дошен, ХИКИКОМОРИ – КОНЦЕПТ ДЕВИЈАНТНОГ ИМУНИТЕТА
Наташа Јовановић, (РЕ)КОНСТРУИСАЊЕ РОДНЕ (НЕО)ОРИЈЕНТАЛНЕ ДЕВИЈАНТНОСТИ
Милана Љубичић, КО ЈЕ БЕСКУЋНИК? ПРИЧЕ ИЗ ПРИХВАТИЛИШТА ЗА СТАРА И ОДРАСЛА ЛИЦА У БЕОГРАДУ
Марија Радоман, БИТИ LGBTTIQ – ЗНАЧЕЊА КОЈА НАС ОБЛИКУЈУ

III ИСТРАЖИВАЊА

Жељко Сенковић, КАКО МИСЛИТИ ПРАКСУ РАДА? ХАНА АРЕНТ – ВАЊА СУТЛИЋ – СУВРЕМЕНОСТ
Невен Дувњак и Маја Балетић, ХРАНА КАО ИДЕЈА: АНТРОПОЛОШКИ И СОЦИОЛОШКИ ТЕОРИЈСКИ ПРИСТУПИ ХРАНИ И ПРЕХРАНИ

IV ОСВРТИ И ПРИКАЗИ

Јелена Петковић, КА РАЗУМЕВАЊУ КОМПЛЕКСНОСТИ (ХОМО)СЕКСУАЛНОГ И ВЕРСКОГ ИДЕНТИТЕТА У СОЦИОКУЛТУРНОМ КОНТЕКСТУ СРБИЈЕ

keyboard_arrow_down
02. феб. 2018.

6. фебруар: Представљање нових бројева часописа КУЛТУРА

У уторак 6. фебруара у 12 часова у Заводу за проучавање културног развитка представљени су 155. и 156. број часописа КУЛТУРА. Теме броја 155. су „Маска и маскирање, минимализам“, а броја 156. „Књижевност постјугословенског времена“.

Учесници:
проф. др Саша Радојчић, уредник теме Маска и маскирање у 155. броју,
Зоран Хамовић, уредник теме Књижевност постјугословенског времена у 156. броју и
проф. др Владислава Гордић Петковић, главна уредница часописа Култура и уредница теме Минимализам у 155. броју

Поздравнa реч:
др Вук Вукићевић, одговорни уредник часописа Култура и директор Завода за проучавање културног развитка.

Низ истраживања представљених у новим бројевима часописа Култура преиспитује, поред тематских прилога, и борбу за позоришну публику у дигиталном добу, везу између географије и уметности, унапређење културе језичког изражавања ученика, али и наставу ликовне културе и улогу наставника.

keyboard_arrow_down
23. јан. 2018.

КУЛТУРА бр. 156/2017 Књижевност постјугословенског времена: судбине и коментари

Image

I КЊИЖЕВНОСТ ПОСТЈУГОСЛОВЕНСКОГ ВРЕМЕНА: СУДБИНЕ И КОМЕНТАРИ

уредници Зоран Хамовић и др Владислава Гордић Петковић

Зоран Хамовић и Владислава Гордић Петковић, УВОДНА РЕЧ ПРИРЕЂИВАЧА
Борис Булатовић, ИДЕОЛОШКИ ТИПОВИ ИНТЕРПРЕТАЦИЈЕ И АКТУЕЛИЗАЦИЈЕ АНДРИЋЕВОГ КЊИЖЕВНОГ ОПУСА У ПОСТЈУГОСЛОВЕНСКОМ КОНТЕКСТУ
Борис Постников, ИЗМЕЂУ ФИКЦИЈЕ И СВЈЕДОЧАНСТВА: КИШ, АЛБАХАРИ, ДРНДИЋ
Весна Кадрић, ПОСТЈУГОСЛАВЕНСКА КЊИЖЕВНОСТ, АУТОРИЦЕ У ФОКУСУ
Фатима Бећаревић, МРАЗ И ПЕПЕО У ПОСТЈУГОСЛАВЕНСКО ВРИЈЕМЕ

II ОСВРТИ

Марија Митровић, ЈУГОСЛОВЕНСКО КЊИЖЕВНО НАСЛЕЂЕ – ПОСТЈУГОСЛОВЕНСКО ЧИТАЊЕ
Адријана Марчетић, КОМПАРАТИВНА ЈУГОСЛАВИСТИКА ИЛИ МОЖЕ ЛИ СЕ ПРЕЖИВЕТИ АПОКАЛИПСА
Нихада Бећировић, ПОСТЈУГОСЛОВЕНСКА КЊИЖЕВНОСТ

III ИСТРАЖИВАЊА

Драган Јаковљевић, KA РАЗУМЕВАЊУ НАЦИОНАЛНЕ ПРИПАДНОСТИ, СРПСКИХ ФИЛОЗОФА И СРПСКЕ ФИЛОЗОФИЈЕ
Милош Ћипранић, ГЕОГРАФИЈА И УМЕТНОСТ
Јована Марчета, КУЛТУРА ИСХРАНЕ КАО ОСНОВА ФРАЗЕОЛОШКОГ ИЗРАЖАВАЊА СРПСКОГ, ФРАНЦУСКОГ И ИТАЛИЈАНСКОГ НАРОДА
Далиборка Пурић и Жана Бојовић, УНАПРЕЂИВАЊЕ КУЛТУРЕ ЈЕЗИЧКОГ ИЗРАЖАВАЊА УЧЕНИКА У ШКОЛСКОМ И ВАНШКОЛСКОМ КОНТЕКСТУ
Исидора Кораћ, Николета Гутвајн и Снежана Мирков, НАСТАВА ЛИКОВНЕ КУЛТУРЕ И УЛОГА НАСТАВНИКА ИЗ ПЕРСПЕКТИВЕ УЧЕНИКА
Дијана Метлић, ЏЕЈМС ЕНСОР: УМЕТНИК МЕЂУ МАСКАМА
Марија Динов Васић, ПРОЦЕСИ ТРАНСКУЛТУРАЛИЗАЦИЈЕ НА ПРИМЕРУ МЕЛОДИЈЕ TWINKLE, TWINKLE LITTLE STAR

IV ПРИКАЗИ

Весна Ђукић, КУЛТУРНА ДИПЛОМАТИЈА

IN MEMORIAM

УСПОМЕНА НА ПЕТРА ПЕРУ ДЕСПОТОВИЋА

keyboard_arrow_down
27. дец. 2017.

КУЛТУРА бр. 155/2017 Маска и маскирање

I МАСКА И МАСКИРАЊЕ
уредник др Саша Радојчић

Саша Радојчић, УВОДНА РЕЧ ПРИРЕЂИВАЧА
Бојан Јовановић, АРХЕТИП МАСКЕ
Бојана Шкорц, СТВАРАЊЕ У ЗОНИ ИЗМЕЂУ МАСКЕ И МАСКИРАНОГ
Дејан Раковић, КВАНТНО-ХОЛОГРАФСКИ ОКВИР ПСИХОСОМАТИКЕ И ДУХОВНОСТИ
Далибор Кличковић, МАСКА У ЈАПАНСКОМ ПОЗОРИШТУ НО КАО ПОСРЕДНИК У КОМУНИКАЦИЈИ УНУТАРЊЕГ И СПОЉАШЊЕГ
Саша Радојчић, НИЧЕОВЕ МАСКЕ – ОГЛЕД О ПЕРСПЕКТИВИЗМУ
Предраг Н. Драгојевић, МАСКА КАО СЛИКА СВЕТА
Маја Ристић, МАСКА У ПОЗОРИШТУ: ОТКРИВАЊЕ ИЛИ РАЗОТКРИВАЊЕ ГЛУМЦА
Лидија Цветић, МАСКИРАЊЕ КАО СЕКСУАЛИЗАЦИЈА ВИЂЕЊА – ОНТОЛОГИЈА И ОТПОР
Миливоје Млађеновић, ЛИЦЕ ИЛИ МАСКА У ЖИВОТУ И ДЕЛУ ЛАЗЕ КОСТИЋА
Марина Миливојевић Мађарев, КАКО ЈЕ ЛИЦЕ ПОСТАЛО МАСКА У САВРЕМЕНОЈ СРПСКОЈ ДРАМИ
Тамара Николић Максић, ПОД МАСКОМ: РАЗВОЈ И ОБРАЗОВАЊЕ ОДРАСЛИХ ПУТЕМ ИЗВОЂЕЊА
Сања Филиповић, ДВОЈСТВО ИДЕНТИТЕТА И УЧЕЊЕ КРОЗ СЦЕНСКИ ИЗРАЗ

II МИНИМАЛИЗАМ

Владислава Гордић Петковић, УВОДНА РЕЧ ПРИРЕЂИВАЧА
Весна Перић, СТРАТЕГИЈЕ ФИЛМСКОГ МИНИМАЛИЗМА И ТРАНСЦЕНДЕНТАЛНО У НАУЧНОФАНТАСТИЧНОМ ФИЛМУ ДОЛАЗАК ДЕНИЈА ВИЛНЕВА
Нада Бузаџић Николајевић, МИНИМАЛИЗАМ У КРАТКИМ ПРИЧАМА ЕН БИТИ: КАО СТАКЛО
Биљана Радић-Бојанић, БОГАТСТВО МИНИМАЛИЗМА НА ИНТЕРНЕТУ
Aлександар Јоксимовић, МИНИМАЛИЗАМ КАО ИЗРАЗ ВИЗУЕЛНОГ ИДЕНТИТЕТА НА СЕФАРДСКИМ СПОМЕНИЦИМА НА ЈЕВРЕЈСКОМ ГРОБЉУ У БЕОГРАДУ
Јасмина Чубрило, АСПЕКТИ МИНИМАЛИЗМА У УМЕТНОСТИ ДЕВЕДЕСЕТИХ: МИРЈАНА ЂОРЂЕВИЋ И ИВАН ИЛИЋ
Ана Симона Зеленовић, РАЗМАТРАЊЕ МОГУЋНОСТИ КАРАКТЕРИЗАЦИЈЕ СВЕТЛОСНИХ ФОРМИ ВОЈИНА БАКИЋА КАО МИНИМАЛ АРТА

III ИСТРАЖИВАЊА

Дејана Прњат, БОРБА ЗА ПОЗОРИШНУ ПУБЛИКУ У ДИГИТАЛНОМ ДОБУ
Мароје Вишић, ЗНАЧАЈ КУЛТУРЕ У КРИТИЧКОЈ ТЕОРИЈИ МАРКУЗЕА
Владимир Кривошејев, АНАЛИЗА РЕЗУЛТАТА АНКЕТИРАЊА ПОСЕТИЛАЦА НАРОДНОГ МУЗЕЈА ВАЉЕВО У АВГУСТУ 2016. ГОДИНЕ
Адам Софронијевић и Тамара Вученовић, ЗАПАДНА КУЛТУРА И ДИГИТАЛНО ОД ПОЛИСА ДО ВИРТУЕЛНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ
Тијана Борић, ДВОР У САВАМАЛИ – ТЕМЕЉ СРПСКОГ БЕОГРАДА ИЗВАН ШАНЦА

IV ОСВРТИ И ПРИКАЗИ

Марина Арсеновић Павловић, ПРИКАЗ КЊИГЕ КАКО ЈЕ МУШКИ РОД ОД ДЕВИЦА
Борис Илић, СОЦИОЛОШКО ЧИТАЊЕ ПОПУЛАРНОГ

keyboard_arrow_down
06. окт. 2017.

бр. 154/2017 Критичка историја преиначавања јавних простора Београда – од краја 18. до почетка 21. века

I КРИТИЧКА ИСТОРИЈА ПРЕИНАЧАВАЊА ЈАВНИХ ПРОСТОРА БЕОГРАДА (ОД КРАЈА 18. ДО ПОЧЕТКА 21. ВЕКА)
уредник др Александар Кадијевић

Александар Кадијевић, АРХИТЕКТОНСКО-УРБАНИСТИЧКА ПРЕИНАЧАВАЊА БЕОГРАДА (XIX–XXI ВЕК)
Бојан Ковачевић, ПРЕИСПИТИВАЊЕ ОСНОВНИХ, КАТЕГОРИЈАЛНИХ ПОЈМОВА ВЕЗАНИХ ЗА ПРЕИНАЧАВАЊЕ АРХИТЕКТОНСКО-УРБАНИСТИЧКЕ МАТРИЦЕ БЕОГРАДА
Бојана Илић, ВОЈСКА И УРБАНИСТИЧКА СЛИКА БЕОГРАДА ТОКОМ XIX И ПОЧЕТКОМ XX ВЕКА
Саша Михајлов и Биљана Мишић, ДВОРСКИ КОМПЛЕКС НА ТЕРАЗИЈАМА: ОД ВЛАДАРСКОГ ДОМА ДО РЕПРЕЗЕНТАТИВНОГ ЈАВНОГ ПРОСТОРА
Марија Покрајац, ДОПРИНОС АРХИТЕКТЕ ДАНИЛА ВЛАДИСАВЉЕВИЋА У ТРАНСФОРМАЦИЈИ ЈАВНИХ ПРОСТОРА БЕОГРАДА КРАЈЕМ XIX И ПОЧЕТКОМ XX ВЕКА
Милан Просен, ПАЛАТА СРПСКЕ АКАДЕМИЈЕ НАУКА И УМЕТНОСТИ И ЈАВНИ ПРОСТОР КНЕЗ МИХАИЛОВЕ УЛИЦЕ
Марина Павловић, НОВИ УНИВЕРЗИТЕТСКИ ЦЕНТАР МЕЂУРАТНОГ БЕОГРАДА
Владана Путник Прица, СПОРТ У ЈАВНОМ ПРОСТОРУ: ГЕНЕЗА БЕОГРАДСКИХ СОКОЛСКИХ ДОМОВА И СТАДИОНА
Марија Милинковић и Драгана Ћоровић, БЕОГРАДСКИ ПАСАЖИ XX ВЕКА
Aлекса Цигановић, АНКЕТНИ КОНКУРС ЗА УРЕЂЕЊЕ ТРГА МАРКСА И ЕНГЕЛСА У БЕОГРАДУ 1976. ГОДИНЕ
Марија Павловић, УЛОГА, ОБЛИКОВАЊЕ И ПРЕОБРАЖАЈ СПОРТСКИХ ОБЈЕКАТА У БЕОГРАДУ У XIX И XX ВЕКУ У ОДНОСУ НА ПОТРЕБЕ ГРАДА
Милан Попадић, МАКЕТА КАО ЈАВНИ ПРОСТОР
Александра Ђукић и Марија Цветковић, ЈАВНИ ГРАДСКИ ПРОСТОР НАСУПРОТ ТРЖНОМ ЦЕНТРУ У КОНЗУМЕРИСТИЧКОЈ КУЛТУРИ
Бојана Миљковић Катић, СРПСКА ГРОБЉА И ПРОМЕНЕ У ПРОСТОРУ

II ИСТРАЖИВАЊА

Ана Пешикан и Јелена Јоксимовић, КВАЛИТЕТ ДЕЧЈИХ ТЕЛЕВИЗИЈСКИХ ПРОГРАМА У СРБИЈИ ВИЂЕН ОЧИМА ДЕЦЕ И РОДИТЕЉА
Предраг Крстић, ПОГЛЕД ДРУГОГ И САМОСАЗНАЊЕ: ЖИВОТИЊЕ КАО ПРОВОКАЦИЈА
Душко Кузовић, КУЛТУРНЕ ОСНОВЕ АРХИТЕКТУРЕ МОДЕРНЕ У ЈУГОСЛАВИЈИ (1945–1990)
Дејан Ђорђић и Јована Милутиновић, МУЗЕЈ КАО СОЦИЈАЛНО ИНКЛУЗИВНА ИНСТИТУЦИЈА
Бернарда Катушић, АНИКА И ВЕЛИКИ ДРУГИ
Лидија Цветић, ДИЈАЛЕКТИКА ТЕЛА – ФЕМИНИЗАЦИЈА ФИЛМСКОГ ЈЕЗИКА
Иван Нишавић, ЕПИКУРОВ МОРАЛ И ПРАВДА
Милош Милошевић, НОВИ РЕАЛИЗАМ У СРПСКОМ ФИЛМУ
Ирена Ристић, КА НОВИМ ВИДОВИМА КОЛЕКТИВИТЕТА

III ОСВРТИ И ПРИКАЗИ
Адам Нинковић, КРИТИЧКА МИСАО О ЧОВЕЧАНСТВУ
Весна Ивановић, ТЕОРИЈЕ КУЛТУРЕ

keyboard_arrow_down
06. окт. 2017.

Промоција 154. броја часописа КУЛТУРА: Критичка историја преиначавања јавних простора Београда

У понедељак 9. октобра у 12 сати у Галерији Завода за проучавање културног развитка јавности је  представљен нови број часописа Култура.

Говорили су:
Проф. др Александар Кадијевић, уредник теме Критичка историја преиначавања јавних простора Београда
Арх. Бојан Ковачевић, аутор текста у овом броју
Г-ђа проф. др Владислава Гордић Петковић, главни уредник часописа Култура.

Скуп је поздравио др Вук Вукићевић, одговорни уредник часописа Култура и директор Завода за проучавање културног развитка.

keyboard_arrow_down

Резултати од 11 до 20 од 51